TAJVAN JE MALI, ALI JE KLJUČAN ZA CELU PLANETU: Njegov uticaj na svetsku privredu je NERPOCENJIV

FOTO: PIXABAY

Iako se radi o relativno maloj državi, Tajvan je jedna od ključnih karika u svetskoj privedi. Svoju neformalnu nezavisnost od Kine duguje dobrim delom svojoj ekonomskoj važnosti u ključnoj industriji za svetsku privredu, kao i poluprovodnicima. O poluprovodnicima proizvedenim u Tajvanu, ali i ostaloj visokotehnološkoj elektronici, zavisi i Kina.

Advertisements

S ukupno 24 miliona stanovnika i BDP-om od oko 690 milijardi dolara, Tajvan je jedna od najbogatijih država na svetu. Gledano prema BDP-u po stanovniku, ekonomski je razvijeniji od nekih članica EU poput Španije, Slovenije i Češke.

Daleko je razvijeniji od susedne Narodne Republike Kine, pod vlašću Kineske komunističke partije, s BDP-om po stanovniku od cca 28 hiljada dolara naprema 12.5 hiljada dolara komunističke Kine. Iako dve države jedna drugoj ne priznaju pravo na postojanje, nego obe tvrde da su jedina i „prva“ Kina, trgovina između njih cveta. N. R. Kina je glavni spoljašno-trgovinski partner Republike Kine, tj. Tajvana.

Jedan od Azijskih tigrova

Advertisements

Ranih 60-ih godina prošlog veka počeo je nagli razvoj četiri države Istočne Azije, koje su postale poznate kao Azijski tigrovi. To su Singapur, Hong Kong, Južna Koreja i Tajvan. Sličan koncept razvoja koji su koristili Azijski tigrovi je kasnije i kopirala Kina, koja je krajem 80-ih shvatila da ne može napredovati bez liberalizacije, privatizacije, slobodne međunarodne trgovine i deregulacije.

Početak privrednog procvata Tajvana bila je zemljišna reforma, provođena 50-ih i ranih 60-ih. Samo planiranje reformi je preuzela „Sino-američka zajednička komisija za ruralnu rekonstrukciju“, institucija koja je uspostavljena još 1948. na teritoriju „glavne“ Kine, kao deo programa SAD-a za pomoć Kini. Ali je nakon dolaska komunista na vlast prešla na Tajvan.

Sastav koji su Japanci u 2. svetskom ratu uspostavili na Tajvanu je bio krajnje iskorišćavajući. 50 posto stanovništva bili su poljoprivrednici, od čega 70 posto zakupci zemljišta. Veleposednici su od zakupaca naplaćivali u proseku preko 50 posto godišnjeg roda, u nekim slučajevima do 70 posto.

Istovremeno su dogovori bili usmeni, bez pisanih dokumenata. Zemljoposjednici su, kao viša klasa, gotovo uviek pobeđivali u sporovima. Vlasnička prava bila su rudimentarna, arhaična i nesigurna. Jako puno zemlje bilo je i u državnom vlasništvu.

Advertisements

Zakupnina je 1949. limitirana na 37.5 posto uroda, državno poljoprivredno zemljište je rasprodato ili dato u zakup. Država je transferirala zemlju od veleposednika prema zakupcima, koji su je i obrađivali u zamenu za kompenzaciju, deo koje su bile deonice u državnim kompanijama.

Privredni uzlet baziran na obrazovanju i ljudskom kapitalu

Tajvan je shvatio da je za razvoj jako važan ljudski kapital i započeo proces opismenjavanja stanovništva te investiranja u znanje. Obavezno osnovno školovanje je podignuto sa šest na devet godina, nastavni plan i program srednjih škola je više usmeren prema strukovnim područjima, a nastavni plan i program promenjen je kako bi se naglasak stavio na prirodne i tehničke predmete.

Visoko obrazovanje je brzo raslo, više kroz privatno obrazovanje nego javno, da ne bi stvorili preveliki teret za državni budžet. Do 1985. dve trećine visokoškolskih ustanova u Tajvanu su bile privatne. 1950. je bilo 8 ustanova za visoko obrazovanje, od kojih 1 privatna. Do 1968. je od ukupno 85 ustanova visokog obrazovanja 55 bilo privatno.

Advertisements

Tradicionalno se daleko veći naglasak stavlja na prirodne nauke i tehnologiju nego društvene nauke i umetnost. Prema podacima ministarstva obrazovanja, 1981. su diplomirala 24 magistra prava, 587 magistara „industrijskih tehnologija“, 18 magistara umetnosti i 1982. 275 magistara računarstva. 2020. je bilo 2628 magistara umetnosti, 15.056 magistara „industrijskih tehnologija“, 1249 magistara prava i 9984 magistra računarstva.

U Tajvanu je postojao specifičan odnos između države i privatnog sektora, u kojem je država politika podržavala investicije u privatnom sektoru, izvoz te ulaganje u tehnologiju. Ipak, udio državnih troškova u BDP-u Tajvana je manji od 20 posto, dok je u većini članica EU između 40 i 50 posto, SAD-u 30 posto i Kini 25 posto.

Najveći svetski proizvođač mikročipova

Tajvan je tokom vremena postao ekonomija koja se bazira na izvozu visokotehnoloških proizvoda, posebno elektroničkih. Posebno visok nivo specijalizacije je u 21. veku postignuta u proizvodnji mikročipova, gdje je Tajvan svetski predvodnik.

Danas mikročipovi učestvuju u izvozu više od 33 posto, dok je 2010. udio u izvozu bio 20 posto, a 2000. malo više od 10 posto. Većina tog izvoza je namenjena Kini i Hong Kongu, čak više od 50 posto. Razvio se poseban odnos međusobne zavisnosti, u kojem tehnološka industrija Kine zavisi o mikročipove iz Tajvana, a industrija mikročipova u Tajvanu o izvozu u Kinu.

Najveća kompanija za proizvodnju mikročipova je „Taiwan Semiconductor manufacturing Company“ (TSMC), čija lista klijenata uključuje Apple, Nvidia, AMD i Intel. Zapošljava 65 hiljada ljudi, ostvaruje 57 milijardi dolara prihoda, a o njenoj veličini još više govori podatak da ukupno koristi više energije nego glavni grad države Taipei.

Procenjuje se da je 2020. Kina potrošila više na uvoz mikročipova nego nafte, većinom iz Tajvana. Impresivno za zemlju od 24 miliona stanovnika da je stvorila ovisnost zemlje od 1.4 milijarde stanovnika o njenim proizvodima. Mikročipovi su sveobuhvatan deo proizvodnje automobila, računara, mobilnih telefona i drugih elektroničkih proizvoda.

Zbog mikročipova je Tajvan relativno dobro prebrodio i dve godine pandemije jer je nastao manjak na svetskom tržištu, zbog čega su npr. neki proizvođači automobila morali smanjiti proizvodnju. BDP je čak i 2020. rastao, za 3.3 posto, više nego N. R. Kine.

Tržište mikročipova je ustvari dosta specijalizirano i razbacano po celom svetu. Uglavnom se kompanije specijaliziraju za jedan segment celog procesa razvoja i proizvodnje. Delimično je razlog za to, osim činjenice da specijalizacija znači veću efikasnost, to što je tržište mikročipova jako nestabilno.

Nije neuobičajeno da prihodi narastu za 50 posto u svega nekoliko godina da bi se u istom roku smanjili za 50 posto. Zbog toga se ceo proces diverzifikovan, i zbog toga što se radi o toliko kompleksnim proizvodima da malo koje područje sveta može pronaći dovoljno stručnih radnika.

Ključna država u svetskoj industriji

Osnovna sirovina za proizvodnju mikročipova je silicij, a glavni proizvođač je Kina. To je još jedan element međuovisnosti industrije Tajvana i N. R. Kine. Elektronička industrija u N. R. Kini ovisi o mikročipovima iz Tajvana, ali proizvodnja čipova u Tajvanu ovisi o siliciju iz Kine.

Postoje tri vrste kompanija koje proizvode mikročipove. Prvi tip su kompanije koje i dizajniraju i proizvode čipove, poput Intela i Samsunga. Drugi tip su kompanije koje samo dizajniraju čipove, a proizvodnju predaju drugim kompanijama. Taj poslovni model koriste Nvidia i AMD.

Treći tip su kompanije koje samo proizvode čipove, kao TSMC s Tajvana. Upravo je proizvodnja, a ne dizajn čipova, ono u čemu je Tajvan svetski predvodnik. No i sama proizvodnja je visokotehnološka delatnost, jako komplikovana, detaljna i s jako malo prostora za greške. Proizvodnja se odvija u potpuno sterilnim prostorima jer je samo par zrna prašine dovoljno da upropasti cele proizvodne serije.

Iako je udeo SAD-a samo desetak posto u svetskoj proizvodnji mikročipova, u dizajnu je predvodnik. Tajvan je svetski predvodnik u proizvodnji, iako poslednjih godina sve više pokušava proširiti svoj udeo u dizajnu mikročipova, slično kao što Kina pokušava da proširi svoj udeo u proizvodnji.

Advertisements

U tom procesu i EU ima svoju „nišu“. Najveći udeo u proizvodnji strojeva i tehnologije kojima se proizvode mikročipovi ima kompanija iz Holandije, ASML („Advanced Semiconductor Materials Lithography“). Sedište joj je u Holandiji, ima više od 30 hiljada zaposlenih, a tržišna kapitalizacija joj je 37. najveća u svetu. 2005. je držala manje od 40 posto tržišta, a danas više od 60 posto.

Osnova privrede- pametni ljudi

Tajvan se pametnim politikama, ekonomski izdigao iz potpunog siromaštva. Nakon završetka 2. svetskog rata bogatstvo Tajvana bilo je u poređenju sa bogatstvom država subharaske Afrike. Serijom reformi, posebno stavljanjem naglaska na obrazovanje, dostigao je status visokorazvijene države.

Iako sa malo većim brojem stanovnika od Šri Lanke, ostrvske države koja prolazi kroz društveni i ekonomski raspad, danas je neizostavan faktor u svetskom lancu proizvodnje automobila, računara, mobilnih telefona i ostalih elektroničkih uređaja.

Bez ikakvih posebnih prirodnih sirovina, bez ikakvih geografskih komparativnih prednosti. Samo upotrebom znanja i ljudskog kapitala. Toliko je ključan da je učinio neprijateljski raspoloženog suseda i najveću državu na svetu da zavise od njega. Impresivno.

(Izvor: Index HR)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements