Sutra je crveno slovo: PRAZNUJEMO IVANJDAN – Ove običaje treba STROGO ISPOŠTOVATI, a večeras…

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.

Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula – i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo.

Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: “Jovan mu je ime”.

I tada se Zahariju otvoriše usta, jezik mu se razreši i poče govoriti blagosiljajući Boga. Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je posečen u vreme cara Iroda.

Prema predanju, jevanđelist Luka je želeo da prenese Jovanovo telo iz Sevestije u Antiohiju, ali je uspeo da prenese samo levu ruku. Ruka je u Antiohiji čuvana do 10. veka, a posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.

Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru. Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!

U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika. Na freskama i ikonama sveti Jovan je predstavljen u odori od kamilje dlake, sa štapom na čijem je epitrafilju napisano: „Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko“.

Advertisements

Veoma česta ikona u našim crkvama i manastirima je i Bogojavljenje na kojoj je prikazano krštenje Gospodnje, kao i sveti Jovan kako u levoj ruci drži svoju posečenu glavu. Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – Usekovanje glave, 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće i 20 januara kada se slavi spomen na ovog sveca.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.

Verovanje kaže da kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, treba da se provuku i žene koje nemaju decu.

One se potom kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali, pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Takođe se veruje da noćas treba hvatati svice i nositi ih kući.

Kojim god povodom da danas napravite venčić pred Ivanjdan, sutra ga okačite iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će on štititi vaš dom od nesreće tokom cele naredne godine. Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

LAJKUJ I PODELI

Advertisements