Foto: Wikipedia

SAD bi trebalo da i dalje podržavaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali i stav EU da se nove članice moraju prilagoditi politici Unije prema Rusiji i da se Srbija neće pridružiti dok ne prizna Kosovo, navodi se u izveštaju američkog Instituta Istok-Zapad i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku.

Advertisements

U ključnim preporukama za američku diplomatiju kad je o Srbiji reč, u izveštaju se ukazuje da „SAD treba da obnove i ojačaju odnose sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom u regionu“.

– Članstvo u NATO bi trebalo da ostane opcija za Srbiju, ali očekivanja SAD se moraju ublažiti istorijskim nasleđem vojnih operacija Alijanse u regionu, kao i mogucnošću glasnog protivljenja Rusije. Saradnja s NATO bi trebalo da se nastavi, pri čemu bi Alijansa trebalo da ohrabri Srbiju da ograniči svoje bezbednosne veze s Rusijom na trgovinu oružjem i obuku – navodi se u preporukama. Srbija je u izveštaju opisana kao najuticajnija zemlja u regionu koja „hoda po diplomatskoj žici istovremeno se ulagujući Rusiji i EU“.

– Osciliranje politike EU u pogledu regiona je, medutim, dalo srpskim liderima mogućnost da nastave sa uslišavanjem ruskih molbi, kao što je uspostavljanje kvazi-vojnog ruskog humanitarnog centra u Nišu – piše u izveštaju, čiji je jedan od autora predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji, Kameron Manter.

Advertisements

Ukazuje se, medutim, i da evropski lideri ne mogu da očekuju od Srbije da se odlučno posveti Uniji ukoliko se članstvo u tom bloku i dalje bude činilo dalekim. – Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice, ne može ni EU – ističe se u izveštaju.

loading...

Napominje se i da će članstvo u EU iziskivati od Srbije da se strogo pridržava politike EU prema Rusiji, uključujući sankcije. U preporukama upućenim diplomatiji SAD kad je reč o Kosovu, koje je u izveštaju predstavljeno odvojeno od Srbije, navodi se da bi trebalo zaustaviti proces sporog uklizavanja u zamrznuti sukob.

„SAD bi trebalo da podstaknu EU da daju novi podstrek dijalogu Srbije i Kosova. Taj dijalog mora da dovede do toga da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere koje usaglase strane kao deo normalizacije svojih odnosa“, stoji u preporukama.

Advertisements

NATO bi, ukazuje se, trebalo da sa Kosovom radi na razvoju malih, lako naoružanih, odbrambenih vojnih kapaciteta, a proces lansiranja ovih snaga mora da obuhvati dijalog Beograda i Prištine, ali da ni pod kakvim okolnostima Beograd ne bi trebalo da uživa pravo veta u tom procesu.

loading...

– KFOR bi trebalo da ostane na Kosovu, ali trajna NATO i američka baza u regionu bespotrebno bi isprovocirala Srbiju i Rusiju i nepotrebna je – napominje se. Takođe, navodi se da „ni Srbija ni Kosovo ne mogu da očekuju da će postati članice EU ako se ne usaglase u vezi s normalizacijom svojih odnosa. Ta normalizacija bi donela materijalnu korist regionu. Srbiju bi približila EU, a Kosovu omogućila da ide ka punopravnom članstvu u UN i drugim međunarodnim organizacijama“.

– Članstvo u Interpolu bi, na primer omogućilo veću saradnju u suzbijanju korupcije i terorizma. Normalizacija bi omogućila i da KFOR, koji uključuje značajan broj američkih vojnika, smanji svoje fizičko prisustvo i angažovanje. Uz to, trajanje sukoba predstavlja i trajnu mogućnost za ruski uticaj na Srbiju – dodaje se.

Advertisements

(Izvor: Informer)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!