SPREMA SE NOVI SUKOB? Članica NATO strahuje od Putinove odmazde: Zbog ovoga šta smo uradili, komšije će nam se osvetiti!

FOTO: PRINTSCREEN

Letonija, baltička zemlja na granici sa Rusijom, u kojoj živi 1,9 miliona stanovnika, strahuje da će joj se Moskva osvetiti zbog odluke da ukloni spomenik iz vremena Sovjetskog Saveza, a neki se pribojavaju i invazije.

Advertisements

Letonski parlament je 12. maja usvojio odluku o uklanjaju sovjetskih spomenika, uključujući i jedan veliki u glavnom gradu Rigi. Spomenici bi mogli da budu uklonjeni na jesen.

“Verujemo da će Rusija pokušati da se osveti na neki način”, rekao je Hini anonimni izvor iz kancelarije Evropske komisije u Rigi. „Možda će oni na neki način napasti letonske objekte, robu, hakovati stranice ili na neki drugi način uzvratiti”, dodao je izvor.

Rusija je pre pet meseci napala Ukrajinu, takođe bivšu članicu Sovjetskog Saveza, pa u Letoniji strahuju da bi i na njihovoj teritoriji moglo da dođe do oružanog sukoba.

Advertisements

“Neke porodice poput moje se pripremaju za taj scenario. Žene i deca bi u tom slučaju napustili zemlju automobilima, a muškarci, od kojih su mnogi prošli neku vrstu obuke, ostali bi da se bor”, kaže isti izvor.

Letonija je, za razliku od Ukrajine, članica NATO pa bi u slučaju eventualnog napada ostale članice Alijanse bile obavezne da intervenišu.

U Letoniji živi 30 posto etničkih Rusa, od kojih su mnogi potomci radnika koji su se doseljavali tu iz drugih delova Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata.

Neki od njih svakog maja, na dan pobede nad nacističkom Nemačkom, donose cveće na spomenike a ruska ambasada u Rigi obično organizuje manifestacije na taj dan.

Advertisements

Ovih dana, rusku ambasadu danonoćno čuvaju tri policijska vozila, a ulicu u kojoj se ambasada nalazi, gradske vlasti su preimenovale u “Ulicu ukrajinske nezavisnosti”. Na zidu nasuprot zgrade oslikan je ruski predsednik Vladimir Putin sa mrtvačkom glavom, a okolo se nižu ukrajinske zastave i pozivi na zaustavljanje rata.

Istovremeno, Letonija povećava izdatke za naoružanje.

“Već smo prešli 2 posto BDP-a u tu svrhu i idemo prema 2,5 posto”, rekao je premijer Krišjanis Karinš. “Mi povećavamo izdatke, a povećavaju ih i naši partneri u NATO. S ljudstvom, opremom i sposobnošću nalazimo se na sigurnoj teritoriji“, rekao je on prošlog meseca u Rigi.

(Izvor: Kurir)

Advertisements
PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements