SPREMA NAM SE NEŠTO GORE OD INFLACIJE? Ekonomisti upozoravaju na STAGFLACIJU, evo kakvi nas problemi OČEKUJU!

Foto: Pixabay

Usled rata u Ukrajini, cene hrane i energenata nastavljaju da rastu, a veliki broj država beleži rekordnu stopu inflacije. U evrozoni, u martu je inflacija iznosila 7,5 odsto, što je najveća stopa od 1997. godine kada je i počela da se vodi statistika.

Advertisements

Ekonomisti ovih dana upozoravaju na mogućnost pojave stagflacije, koja bi mogla da nastupi ukoliko inflacija nastavi da jača, dok privredni rast stagnira, odnosno dok privreda slabi.

Profesor ekonomije Slaviša Tasić objašnjava da je stagflacija igra reči, nastala od dva termina stagnacija i inflacija, odnosno da nastaje kada se ove dve pojave u ekonomiji dešavaju u isto vreme, piše Euronews.

„Centralne banke uvek imaju dilemu, jer ako štampaju novac onda će dobiti inflaciju, a ako probaju da je zaustave, time što povuku novac i podignu kamatne stope, dobijaju stagnaciju privrede. Međutim, sada smo u nezavidnoj situaciji. Banke su već odštampale mnogo novca, a imamo više kriza, pre svega ovu ratnu u Ukrajini i cene energenata, tako da se banke nalaze u gotovo nemogućoj situaciji, jer imaju inflaciju, ali ne smeju baš da je obuzdavaju, da povlače novac i da dižu kamate, jer će onda dobiti još goru stagnaciju“, navodi Tasić.

Advertisements

On napominje da Evropska centralna banka (ECB) sada štampa 40 milijardi evra mesečno, da evropske države i dalje „dolivaju“ još malo novca iako je inflacija 8 odsto. Na pitanje zašto ne dižu kamatne stope, odgovara da je razlog za to strah od recesije. Profesor napominje da Srbija prati politiku Evropske centralne banke i da to što radi u domaćoj monetarnoj politici može da napravi malu promenu, ali ne može da napravi neku veliku razliku.

„Srbija u suštini nema toliko izbora dokle god sledi fiksni kurs evra. Smatram da je to dobro rešenje, jer je on kod nas suzbio inflaciju. Međutim, sada smo u situaciji da Evropa prvi put u svojoj istoriji od uvođenja evra ima takvu inflaciju. Kroz taj kurs mi je uvozimo. Dok se držimo fiksnog kursa evra, imaćemo inflaciju na tom nivou“, ukazuje Tasić.

On kaže da bi zaustavljanje rata u Ukrajini doprinelo smirivanju situacije i u ekonomiji, ali da ECB mora da povuče odlučujuće poteze i da podigne kamatne stope.

„Začuđujuće je da to nisu već uradili. Možda će to opet usporiti ekonomiju, ali se inflacija nekako mora zaustaviti“, smatra Tasić.

Advertisements

Šoškić: Siromašni najviše pogođeni

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić smatra da ECB treba da pooštrava monetarnu politiku, kao i da je i naša centralna banka trebalo da podigne kamate ranije, još pre šest meseci.

„Već tada se videlo da inflacija koja se dešava nakon pandemije Kovida 19 nije tako kratkoročna kao što se mislilo, a sada sa ukrajinskom krizom tu već nema nikakve dileme. Ona će linearno podizati cene ne samo energenata, već i hrane i mineralnih đubriva. Hrana će biti na udaru viših cena, a to se najviše preliva na inflaciju. Srbija i siromašne zemlje će imati još veći pritisak na inflaciju nego bogate zemlje, ali će i drugi segmenti generisati inflaciju, naročito zbog toga što je ruska privreda prilično integrisana u svetsku privredu“, objasnio je Šoškić.

On je istakao da sankcije neće štetiti samo Rusiji, već Evropi i delu sveta zbog cena hrane i goriva.

Advertisements

„Vidimo da SAD pokušavaju sa naftom iz Venecuele i Irana da reše pitanje nestašice. Moguće je da će oni koji će primenjivati sankcije i prestati da kupuju od Rusije imati veće cene energenata, a to će uticati i na pad njihove konkurentnosti i ekonomske aktivnosti. Po pravilu, u ovim situacijama kada imate pad privredne aktivnosti i rast inflacije najviše su pogođeni najsiromašniji članovi društva. Ako sankcije ostanu duže na snazi, to će biti ogromne posledice na ukupnu međunarodnu trgovinu, može se očekivati da dođe do cepanja globalne privrede i finansija na neke blokove gde je normalno uspostavljanje trgovinskih odnosa u budućnosti pod znakom pitanja“, rekao je profesor Šoškić.

On je rekao da Srbija nominalno ima jednocifrenu inflaciju, ali da bi ona već bila dvocifrena da nismo imali zamrzavanje cena energenata i određenih namirnica. Dodao je da je Srbija napravila jedan korak sa podizanjem referentne kamatne stope, ali da je trebalo to da uradi i ranije.

„Trebalo bi istovremeno ograničavati zaduživanje u evrima i sputavati inflaciju tražnje i prelivanje u inflaciona očekivanja. To je jedino što monetarna politika može da uradi. Ono što naša izvršna vlast može da učini je da postavi Srbiju u takve okolnosti da nećemo prekidati veze ni sa kim. Ako Turska kao članica NATO pakta nije uvela sankcije Rusiji ili Meksiko kao zona slobodne trgovine Severne Amerike, onda ne treba ni Srbija. Mislim da bi to samo podiglo cenu energenata u našoj zemlji i to bi se prelilo u dodatnu inflaciju i odrazilo bi se na pad životnog standarda građana“, ukazuje Šoškić.

Profesor napominje da Srbija ne treba da svojim postupcima da doliva ulje na vatru i da, s obzirom da nije članica EU može da posmatra šta drugi rade, ali da mora voditi računa o svom interesu, a to je da zadrži što je moguće više opcija za snabdevanje svakog tipa, sa svim zemljama sveta.

„Pandemiju inflacije“

U autorskom tekstu za list „Handelsblat“, nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorio je na predstojeću fazu ekonomske „stagflacije“. On je naveo da napad Rusije na Ukrajinu predstavlja uvod u novu eru za privredu Nemačke.

„U privrednom okruženju u kom ne treba potcenjivati opasnost od stagflacije, odnosno faze niskog privrednog rasta uz visoku inflaciju, potrebne su odmerene finansijske i vešte ekonomske politike“, ukazao je Lindner.

Sa druge strane, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard prošlog meseca izjavila je da ne očekuje stagflaciju u evrozoni. Međutim, pre nekoliko dana saopštila je da su poskupljenja postala rasprostranjenija, kao i da se visoke cene energenata mogu očekivati i u narednom periodu.

„Poslednjih meseci, inflacija u evrozoni porasla je na nivo iznad prognoziranih 2 odsto. Neizvesno je koliko bi rast ovog pokazatelja mogao biti uporan, s obzirom na ulogu privremenih faktora vezanih za pandemiju i indirektnih efekata visokih cena energenata“, rekla je Lagard.

U Velikoj Britaniji podaci o inflaciji premašili su prognoze ekonomista. U martu ove godine, inflacija je porasla na 7 odsto, što je najveća godišnja stopa inflacije u poslednje tri decenije u toj zemlji. I u Portugalu je slična situacija. Tamo je stopa inflacije zabeležena u martu, najviša od juna 1994. godine.

„Rat je uneo ogroman faktor neizvesnosti u naše živote, poslove i u ekonomiju uopšte. Moramo učiniti sve što je moguće kako iz zdravstvene pandemije ne bismo prešli u pandemiju inflacije“, rekao je Marselo Rebelo de Sousa, predsednik Potrugala.

Iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ranije su sapštili da će sukob smanjiti bruto domaći proizvod širom sveta. Posledice rata u Ukrajini zahvatile su i drugu stranu Atlantika, pa su tako u Sjedinjenim Američkim Državama troškovi za hranu, gorivo, stanovanje i druge potrepštine gotovo poništili povećanje plata, s ozbirom na činjenicu da su Sjedinjene Države zabeležile najveći rast inflacije od 1981. godine. U odnosu na mart 2021, inflacija je skočila za 8,5 odsto. Predsednik Sjedinjenih Država, ipak, ostaje optimista.

„Kako sve više Amerikanaca bude dobijalo posao, ublažiće se pritisci u snabdevanju koje smo videli. To je dobra vest, kako za borbu protiv inflacije, tako i za našu ekonomiju jer to znači da je naša privreda izašla iz procesa oporavka“, izjavio je Džo Bajden.

Banka Amerike dodaje da je inflacija van kontrole, kao i da šok recesije tek dolazi. U Evrozoni, inflacija je dostigla rekordnih 7,5 odsto. I pored toga što je i u Rusiji zabeležena visoka stopa inflacije, iz Moskve stižu uveravanja da rat u Ukrajini neće ugroziti rusku ekonomiju, kao i da će Rusija izbeći negativne posledice zapadnih sankcija.

Profesor Slaviša Tasić ukazuje da, kada su u pitanju evropske sankcije, psotoje kratkotročni i dugoročni problemi.

Advertisements

„Kada je u pitanju kratak rok, Moskva je u dobroj je situaciji, jer su cene energenata porasle i Rusija ima rekordne suficite platnog bilansa i rekordan priliv novca, pošto su gas, nafta i metali poskupeli. Dugoročno je, međutim, izopštena iz ekonomskih odnosa, ne može da uvozi tehnologiju, a biće problem i uvoz potrošačke robe. Dodatni problem će biti to što evropske zemlje pokušavaju da se odreknu energenata iz Rusije. Iako će taj proces potrajati, to nije trenutni problem, ali će on pogoditi Rusiju, iako se to neće desiti odmah.

(Izvor: Espreso / Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements