ŠOK INTERVJU ĐINĐIĆEVOG TELOHRANITELJA – Videli smo da vadi pištolj i da poteže oroz! SKOČILI SMO NA NJEGA, a onda…

FOTO: PRINTSCREEN

Vladimir Vlada Vukosavljević obezbeđivao je Zorana Đinđića još u vreme kada je on bio na čelu DS.

Advertisements

Vladimir Vlada Vukosavljević je svojevremeno bio vršilac dužnosti šefa obezbeđenja Demokratske stranke kada je na njenom čelu bio Zoran Đinđić. On je u jednom intervjuu otkrio nepoznate detalje o stranačkom obezbeđenju DS-a. O ovome je govorio nekoliko meseci pre 5. oktobra 2000. i dolaska DOS-a na vlast.

„Zoran Vasiljević Vasa je formirao obezbeđenje u Demokratskoj stranci još 91, kada je bio Mićunović. Mene su zvali povremeno, kada im je trebalo nešto izuzetno, s tim što sam ja bio u nekim drugim kombinacijama u to vreme. Pravo obezbeđenje stranke nastalo je tokom protesta 96/97“, ispričao je Vukosavljević.

Na pitanje šta radi stranačko obezbeđenje, on kaže da se najviše bave obezbeđenjem predsednika stranke.

Advertisements

„S tim što ja koordiniram i druge poslove, ako se održava neki skup ili neko od potpredsednika ide negde gde je potrebno obezbeđenje. Pošaljem nekoga ili odem sam, sve zavisi od težine. Već petnaest godina to radim profesionalno, ali je kod nas tek odskora počelo to da se organizuje preko firmi za obezbeđenje lica i objekata.

Pre toga je bilo ono poznajem ga, ima veze, ima srce, poznaje borilačke veštine, i onda ga uzmem. Išlo se preko veze. Sada su osnovane firme za obezbeđivanje, i mi smo takođe pokušali da to ozvaničimo, pre svega zbog nošenja oružja.

Međutim, kod podnošenja zahteva mora da se navede koga čuvaš. I onda, kada smo mi napisali koga čuvamo, zvao nas je načelnik OUP-a Vračar i rekao da nema šanse da dobijemo dozvole za nošenje oružja“, ispričao je Vukosavljević u intervju za Vreme.

Govoreći o potrebi da stranačko obezbeđenje bude naoružano, Vukosavljević ističe da su imali mnogo slučajeva kada je na njih potezano oružje.

Advertisements

„Recimo u skorije vreme u Šapcu, pa u Prokuplju, uostalom takav je to posao. Ako nemaš naoružanje, takoreći si bez ruke. Moraš da se dovijaš na hiljade načina, moraš to da nadoknadiš informacijama, da sprečiš da uopšte do neke takve situacije dođe“, rekao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, saradnje sa MUP-om nema uopšte.

„Kada smo radili onaj skup 19. avgusta u Beogradu i kada smo otišli kod načelnika OUP-a Stari Grad, on nam je rekao – vi to organizujte, vi obezbeđujte, mi nemamo ništa s tim. Mada bi bilo normalno da sa njima imamo saradnju, da razmenjujemo informacije. Ta saradnja postoji samo sa onima koji čuvaju ljude bliske vlastima“, rekao je Vukosavljević.

O tome kako se angažuje stranačko obezbeđenje, Vukosavljević kaže, da bi neko bio član obezbeđenja DS ne sme da bude krivično gonjen.

Advertisements

„Ne možemo da dozvolimo da se stranci prilepi etiketa da okuplja kriminalce ili tako nešto. Dalje, treba da bude sportista, da poznaje bar neku borilačku veštinu, ja sam recimo bio reprezentativac u kik-boksu, ali sam dobar i u džudou, rvanju, Vasa u karateu.

Takođe, važno je znati da ovaj posao ne radi gola sila, to je ono poslednje što koristimo. Potrebno je imati neki uticaj na okolinu, veze, poznanstva, informacije“, rekao je Vukosavljević.

Prema negovim rečima, što se stranke tiče, vrlo je teško angažovati čoveka koji je bio uz vlast.

„Postavlja se pitanje da li je moguće da nemaš baš nikog drugog nego moraš baš njega, ljudi sumnjaju u njih. Mnogo znači nečija lična garancija. Ako sam ga ja doveo, znači da ja garantujem za njega da neće napraviti nešto što će naštetiti ugledu stranke“, rekao je Vukosavljević.

On se tada prisetio i jedne od opasnijih situacija sa kojima se stranačko obezbeđenje našlo.

„Desilo se to u Šapcu kada je čovek izvadio pištolj i čak potezao oroz, ali smo mi uspeli da ga sprečimo da ubaci metak u cev i da puca. Kada smo se kretali ka centru grada primetili smo grupu ljudi koja je bila sumnjiva, motrili smo na njih. Oni su dobacili nekoliko pogrdnih reči, ali mi na to ne obraćamo pažnju, mogu da pričaju šta god hoće.

Ali u nekom trenutku smo videli sumnjive pokrete jednog čoveka od nekih četrdeset dve-tri godine. Dvojica smo se odmah izdvojili, ja sa jedne i još jedan momak sa druge strane, i kada je zavukao ruku u jaknu, videli smo da vadi pištolj.

Odmah smo skočili, onaj momak ga je uhvatio za pištolj, ja sam ga bacio na zemlju priskočila su nam u pomoć još dvojica, izbili smo mu pištolj… ostatak ekipe je ostao uz Zorana Đinđića“, rekao je Vukosavljević.

Kaže kako su tog čoveka prijaviI policiji, ali da ne zna šta je sa njim posle bilo. Prisetio se i trenutka kada je saznao da su članovi obezbeđenja Vuka Draškovića poginuli na Ibarskoj magistrali.

„Sa Zvonkom sam se poznavao petnaest-dvadeset godina. Druge momke sam poznavao bar desetak i bili smo drugari, najviše preko sporta. Bude ti teško u trenutku, naježiš se, stegne te u srcu, znaš ljude… Moglo je to i nama sto puta da se desi.

Jednom prilikom su nam na auto-putu pri velikoj brzini pukle gume. Samo smo zahvaljujući Svevišnjem ostali u životu. Sad, da li je to bilo slučajno… Ali ide se dalje“, rekao je Vukosavljević.

Kaže kako članstvo u stranci nije uslov da se bude u obezbeđenju DS-a.

„Nije. Ja sam dve godine radio u obezbeđenju a nisam bio član stranke. U DS sam ušao jer su mi se dopale Zoranove ideje, mislim da su veoma realne, a istovremeno i napredne“, rekao je tada Vukosavljević.

On kaže da je za onoga koji je štićena osoba dobro ako se njegovo obezbeđenje veže za njega.

„Ako ga poštuješ – više ćeš se žrtvovati. Ali ja sam i ranije obezbeđivao ljude, među kojima je bilo i onih koji mi nisu bili simpatični. Nismo bili prijatelji, nismo se poveravali jedni drugima, ja sam svoj posao korektno radio“, rekao je on.

O tome koje stranke imaju obezbeđenje koje se može respektovati, Vukosavljević je rekao:

„Od opozicionih još jedino SPO. Pojedinci angažuju povremeno neke ljude da budu uz njih, ali ozbiljno obezbeđenje imamo mi i SPO. I naravno stranke na vlasti. Recimo radikali, ja sam se znao sa Panom, vrlo hrabar momak, mada kažu da u poslednje vreme nije bio sa Vojom, ali on je imao jednu ekipicu.“

O tome kako je ovaj posao izgledao tokom rata i da li su do članova obezbeđenja stizale informacije da je Đinđićev život ugrožen, Vukosavljević kaže:

„Bilo je upozorenja sa više strana. Nikad nismo išli istim putem, nikada na isto mesto ili u isto vreme, to smo jedino mogli. Znači, samo prava informacija i da se ne ponavljaš, da ne stvaraš naviku. Zato smo mi predsedniku i predložili da se skloni, jer šta smo mogli sem da izginemo.“

(Izvor: Mondo)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements