FOTO: PIXABAY

“Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista”, reči su koje su ispisane su na snajperu Sovjetskog heroja Zajceva, a danas se mogu pročitati u Vologogradskom muzeju “Staljingradska bitka”.

Loading...

Rođen je 23. marta 1915. godine u selu Jeleninskoje kod Urala. Vasili Zajcev odrastao je u seoskoj porodici u kojoj je loveći sa muškim članovima svoje porodice vremenom stekao streljaške veštine koje će, kako se kasnije ispostavilo, obeležiti njegov život.

Advertisements

Od 1937. godine služio je vojsku u Tihookeanskoj floti gde je radio kao pisar u artiljerijskom odeljenju, a početak rata dočekao je na funkciji šefa finansijskog dela Tihookeanske flote. Nakon pet molbi, 1942. godine konačno mu je bio odobren odlazak na front i zajedno sa svojom flotom odlazi u Staljingrad gde je raspoređen u 1047. pešadijski puk 284. pešadijske divizije.

Prekretnica u njegovom životu, a po mnogima i same staljingradske bitke desila se u trenutku kada je 13. gardijska divizija generala Aleksandra Radimceva 14. septembra prelazila reku Volgu. U ovoj diviziji našao se i Zajcev koji je u toj borbi eleminisao nekoliko protivničkih mitraljeza. Doprinos toj borbi mu je omugućio da bude primećen od strane jednog političkog komesara, koji mu je zbog pokazanog umeća dodelio snajpersku pušku.

Advertisements

Međutim prava priča o prvom Sovjetskom snajperu počinje tek kada Zajcev ostaje sam u ruševinama Staljingrada. U periodu do 10. novembra ubio je 33 neprijateljska vojnika i postao prava “propagandna bomba” koja je moral protivničkih vojnika još više urušila. U naredna dva meseca ubio je oko 200 nemačkih vojnika, a po nekim procenama tokom bitke za Staljingrad je ubio oko 300 neprijateljskih vojnika i oficira.

Poznato je da je tokom rata tražio sklonište na raznoraznim lokacijama, ispod ruševina, na visokim lokacijama pa čak i u vodovodnim cevima. Nakon nekoliko ubistava promenio bi lokaciju, a zanimljivo je da je kod većine svojih žrtava uzimao pločice kako bi dokazao broj svojih pogodaka.

Advertisements
Loading...

Njegova taktika je bila da prekrije veliko područje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatračem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlučujućim faktorom u porazu Nemačke vojske u Staljingradu.

Njegov doprinos ratu nije se ogledao samo u broju neprijateljskih žrtava, već je svojim junaštvom i hrabrošću motivisao i ostale snajperiste i doprineo tome da se poveća broj snajperista. Lično je motivisao i podučavao brojne snajperiste, a osnovao je i školu za iste. Prema nekim podacima njegovi učenici su eleminisali preko 3000 nemačkih vojnika u Staljingradu.

Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu očiju. Međutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je dočekao na reci Dnjestar u činu kapetana. Odlikovan je najvećim ratnim priznanjem Crvene armije “Ordenom heroja Sovjetskog saveza”, takođe je dobio i dva ordena “Lenjin” i dva ordena “Crvene zastave” i mnogobrojna odlikovanja.

Advertisements

Umro je 15. Decembra 1991. u 76. godini. sahranjen je u vojnom spomen groblju u Kijevu. Njegova prvobitna želja da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu ispunjena mu je tek 2006. godine kada su mu preneti posmrtni ostaci. Na spomeniku mu je ispisan citat koji ga je pratio ceo život: “Nema mesta za nas iza Volge”.

Advertisements

Mit ili ne
Prema Entoni Bevoru, autoru knjige “Staljingrad”, neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojce čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu “Neprijatelj pred vratima” (Enemy at the Gates).

(Izvor: Kurir / Express)