SELO KOD ALEKSINCA KRIJE MRAČNU TAJNU: Godinama regrutuju DECU za PRLJAVE POSLOVE, u njemu vlada ZAVET ĆUTANJA

FOTO: PRINTSCREEN

Novi Zakonik o krivičnom postupku sankcionisao je navođenje na prošnju kao krivično delo stavljajući je u okvir trgovine ljudima.

Mahala u aleksinačkom selu Prćilovica već decenijama neformalni je regrutni centar za prosjake svih uzrasta koji odavde kreću put gradova Srbije, regiona pa i cele Evrope.

Advertisements

Čitave, po pravilu mnogočlane porodice, opredelile su se za prošnju u vidu zanata unazad stotinak godina. Glavni adut su im deca, uključujući i bebe, koje majke nemilosrdno iskorišćavaju kako bi dirnule srca prolaznika i iskamčile novac.

Baš zbog ovakvog načina života ovo selo je bilo poprište nekih od najstrašnijih zločina prema deci, jezivih slučajeva zlostavljanja, pa i incesta. Međutim, svaki pokušaj da se ovom užasu stane na kraj okončavao se bez rezultata, jer u selu vlada zavera ćutanja.

Blatnjavi sokaci, udžerice koje izgledaju kao da će se svakog trenutka srušiti, gomile smeća i musava deca koja trčkaraju na sve strane, prvi je utisak koji će steći svako ko zabasa u ovo selo.

Meštani su predusretljivi, ali samo do trenutka dok se ne spomene prosjačenje. Listom tvrde da niko iz njihovog sela to ne radi, te da žive od socijalne pomoći i prikupljanja sekundarnih sirovina, nudeći najneverovatnija objašnjenja za dokazane slučajeve prošnje čiji su akteri iz Prćilovice.

Izuzetak nije bila ni porodica šesnaestogodišnjaka koji je novembra prošle godine izboden u Nišu dok je tražio novac od prolaznika na Bulevaru Zorana Đinđića.

Advertisements

Njegov otac kazao je da je dečak odlazio u Niš da navodno kupuje mobilne telefone, koje su preprodavali u selu, prećutkujući činjenicu da je tinejdžer mesecima „stacioniran“ ispred Kliničkog centra, gde moljaka za novac. Čak je „objasnio“ da se na mestu gde je ranjen našao greškom, jer je navodno pogrešio autobus kojim je trebao da ode do niške pijace.

Pre sedam godina u Prćilovici je došlo do užasnog zločina čiji je izvršilac bio desetogodišnji dečak. Mališan je iz nikad utvrđenih razloga ugušio dvogodišnju sestru, dok je njihova trudna majka bila u prošnji. I tada je novinarima rečeno da je majka navodno bila kod lekara, iako je viđena u Nišu kako prosi.

Centar za socijalni rad u Aleksincu tada je saopštio da je ista žena rodila najmanje šestoro dece ali da se tačan broj ne zna jer je „ordinirala“ po gradovima od Srbije do Crne Gore. Preživela deca su joj oduzeta i smeštena u hraniteljsku porodicu.

Po zlu je čuvena i jedna porodica koja je pre šesnaest godina prodala petoro dece uzrasta od pet do deset godina radi prošnje, za 1.250 evra. Organi gonjenja muku su mučili da im dokažu krivicu, jer je celo selo potpisalo peticiju da nisu krivi, te da su mališane samo dali rođacima jer nisu bili u stanju da ih čuvaju, s obzirom na to da su ih imali desetoro.

Osman Balić, direktor Yurom centra i predsednik predsedništva Lige Roma je svojevremeno upozorio i Interpol na porodicu koja je prodala petoro dece, ističući da se oni bar deset godina bave trgovinom ljudima. Bratislav Timotijević, dugogodišni rukovodilac odeljenja za maloletničku delinkvenciju u niškoj Policijskoj upravi, sada u penziji, dobar deo svog radnog veka bavio se baš Prćilovicom.

– To selo nam je zadavalo i zadavaće glavobolju, jer je tamošnjim meštanima prosjačenje osnovni izvor prihoda. Prošnja je transgeneracijsko zanimanje, od dede do unučadi svi se tamo time bave. Za prosjačenje ih pripremaju od malih nogu, majke ih kao bebe vode da prose i kako rastu tako nastavljaju. Možete ih sresti svuda, uz prometne saobraćajnice, gradskom prevozu, šetalištima… Dosadašnji naši napori dali su malo rezultata, jer nismo imali ni adekvatnu zakonsku regulativu. Sve se svodilo na to da ih vratimo u Prćilovicu, Centar za socijalni rad im da novac, a oni se sledećeg dana pojave tamo odakle smo ih sklonili – kaže Timotijević.

Za gašenje ovog prosjačkog centra, kako naglašava Timotijević, potrebna je koordinisana akcija, jer samo sistemsko delovanje može da zaustavi eksploataciju dece.

– Mora da se uključi lokalna zajednica, romske i nevladine organizacije, da se napravi svratište za decu ulice jer su ona u velikom problemu. Osim za prošnju, devojčice se prodaju za maloletničke brakove a šta se posle sa njima dešava nemoguće je utrditi. Najviše izvršilaca i žrtava trgovine ljudima je baš iz ovog sela, policija to ne može rešavati od situacije do situacije – objašnjava bivši inspektor.

Novi Zakonik o krivičnom postupku sankcionisao je navođenje na prošnju kao krivično delo stavljajući je u okvir trgovine ljudima. Propisane su i stroge kazne od tri pa do čak dvanaest godina za navođenje i prinudu na prosjačenje.

(Izvor: Srbija Danas / Telegraf)

Advertisements
Prestanite da radite za druge!