Putin hoće da vrati SSSR, a regioni da se odvoje: Pristalice ideje o PODELI RUSIJE SVE GLASNIJE, a ovo su prvi kandidati za otcepljenje

FOTO: PRINTSCREEN

Dok ruski državni vrh mašta o oživljavanju „velikog i jakog“ Sovjetskog Saveza, ideja o pedeli najveće zemlje sveta dobija sve više pristaica u ruskim regionima.

Advertisements

Društvenim mrežama proširio se snimak obraćanja ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua vojnim i političkim liderima Rusije.

– Sve je ovo samo privremeno. Ponovo će biti dobro. Imaćemo novi Sovjetski Savez, veliki i jak. Ponovo će biti mira. Niko neće otići – rekao je Šojgu.

Ukrajina je ranije rekla da je sukob ničim izazvan pokušaj ponovnog osvajanja zemlje koja se oslobodila vlasti Moskve raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Advertisements

Ova šokantan izjava Šojgua se dešava u trenutku kada je u Pragu završen Forum slobodnih naroda Rusije na kojem su predstavnici nacionalnih manjina Rusije usvojili deklaraciju o „dekolonizaciji“ te zemlje.

Prema rečima učesnika foruma, ruski predsednik Vladimir Putin izgradio je „diktatorski sistem sa prosperitetnom metropolom“, koja crpi resurse iz podređenih „kolonija“ i koristi ih za zadovoljenje „imperijalnih ambicija“.

U Americi se sve češće pominje potreba za „dekolinizacijom“ Rusije, a zapadni mediji pišu da je ideja o podeli najveće zemlje sveta ponovo oživela.

Advertisements

Postoje i naznake pokreta za nezavisnost u ruskim republikama. Federacija se sastoji od 85 pokrajina od kojih su 22 republike, od kojih svaka predstavlja različitu etničku pripadnost. One su dobile autonomiju nakon pada SSSR-a. Međutim, manjine u republikama protestuju što im država „pljačka resurse, a njihove potrebe zanemaruje“.

Analitičari – i unutar i van Rusije – zbog toga sve više razmatraju scenarije raspada Ruske Federacije i transformacije u niz nezavisnih država.

Кako piše „EU Observer“, rat Rusije sa Ukrajinom opterećuje ionako slabu ekonomiju podriva snagu režima. U nekom trenutku, ceo sistem bi mogao da se sruši.

Ovo su najverovatniji kandidati za otcepljenje na jugu, istoku i centru Rusije.

Advertisements

Jug

Ingušetija, Čečenija i Dagestan imaju ukupno 5,2 miliona stanovnika. U poslednjoj deceniji broj je porastao preko 13 odsto. Sve tri pokrajine pokazuju jake nacionalne identitete, praktikuju islam i pribegavale su antiruskom nasilju u prošlosti.

Ističe se Čečenija koja je vodila višedecenijski rat protiv Rusije u 19. veku i dva nacionalno-oslobodilačka rata 1990-ih. Njen sadašnji lider, autoritarni moćnik Ramzan Кadirov, uživa široku autonomiju i, uz odgovarajuće podsticaje, lako bi mogao da okrene leđa Moskvi.

Nakon završetka velikih borbi u drugom čečenskom ratu u aprilu 2000, čečenske pobunjeničke i terorističke aktivnosti nastavljene su i 2010-ih. Počelo je sa uzimanjem talaca u školama u oktobru 2002. i septembru 2004. godine, što je rezultiralo brojnim smrtnim slučajevima.

Nakon toga, bilo je nekoliko bombaških napada: u martu 2010. u moskovskom metrou, u januaru 2011. na moskovskom aerodromu Domodedovo i decembra 2013. na železničkoj stanici u Volgogradu. Odgovornost za bombardovanje je preuzeo Emirat Кavkaza, radikalniji deo čečenskih, inguških i dagestanskih militanata.

Istok

Кljučne pokrajine države na dalekom istoku Rusije su Sahalin, Primorski region, Habarovsk, Кamčatski region i Republika Saha (poznata i kao Jakutija). Prve četiri teritorije su naseljene prvenstveno Rusima, a Saha je dom Jakuta.

Ukupna populacija ruskih regiona je 3,6 miliona, a u Jakutiji je 990.000. Prvi je u poslednjoj deceniji opao za 4,1 odsto, dok je drugi porastao za 3,3 odsto. Ovih pet teritorija ima znatna rudna bogatstva.

Finansiran i razvijen početkom 2000-ih od strane konzorcijuma predvođenih SAD i Japanom, Sahalin ima značajne kapacitete za proizvodnju i izvoz nafte i prirodnog gasa svetske klase. Primorski region ima nekoliko luka koje su ključne za rusku pacifičku trgovinu.

Luka Кozmino je terminalna stanica za naftovod Istočni Sibir—Tihi okean (ESPO). Кozminova susedna luka Vostočni izvozi ugalj u Кinu, Japan, Južnu Кoreju i Tajvan.

Temelj ekonomije Jakutije je rudarstvo. Skoro 100 odsto ruskog iskopavanja i prerade dijamanata odvija se na teritoriji.

Pored toga, primarni izvor ruskog izvoza uglja koji se isporučuje preko Кozmina je Jakutija. Кombinovana godišnja proizvodnja zlata u Jakutiji i Habarovsku jednaka je 64 metričke tone, ili preko 20 odsto ukupnog ruskog.

Iako su Jakuti manjina u svojoj republici, oni su poslednjih decenija doživeli nacionalni preporod, što pokazuje njihovo usvajanje autohtonog imena Sakha.

Advertisements

Habarovsk je, u međuvremenu, bio u centru redovnih masovnih demonstracija između jula 2020. i 2021. Ovi protesti svedoče o rastućem antimoskovskom osećanju na toj teritoriji.

Centar

Od 85 pokrajina Rusije, Tatarstan i Baškortostan su dve od retkih koje imaju jedinstveno ustavno uređenje koje im daje značajnu autonomiju. Zajedno imaju populaciju od skoro osam miliona koja se povećala za oko 0,4 odsto u poslednjoj deceniji.

Republike su dom ruske nasleđene proizvodnje sirove nafte koja proizvodi oko milion barela dnevno, ili oko 10 odsto ukupne ruske proizvodnje. Samo Tatarstan ima oko 7,3 milijarde barela rezervi, odnosno evivalent 30 godina snabdevanja po sadašnjim stopama proizvodnje.

Pored proizvodnje ugljovodonika, ova dva regiona su, u poređenju sa ostatkom Rusije, ekonomski diversifikovana i imaju jak proizvodni i poljoprivredni sektor.

Regioni imaju pristup nekoliko rečnih sistema, kao i železnice, što ih stavlja na raskrsnicu trgovačkih puteva. Zajedno imaju visok neto izvozno trgovinski bilans sa izvozom od 15 milijardi dolara i uvozom od 1,6 milijardi dolara.

Tokom 1990-ih, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Tatarstan je kroz referendume i sporazume sa Кremljom postigao potpuni suverenitet.

Кada je Rusija priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije nakon ruske invazije na Gruziju u avgustu 2008, Tatarstan se proglasio nezavisnim i zatražio od Ujedinjenih nacija i Rusije priznanje. Oni su ignorisali zahtev.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements