PUTIN BESAN, NE MOŽE DA SE SMIRI! Bivši finski general: „Nemaju čime da nam zaprete, TOLIKO SU SLABI“

FOTO: PRINTSCREEN

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je Finsku da zatraži članstvo u NATO i odbaci dugogodišnje zabrinutosti da će time isprovocirati Moskvu.

Advertisements

Kako je javio AP, finska vlada je u nedelju objavila nameru da aplicira za članstvo u NATO, utirući tako put širenju zapadnoj vojnoj alijansi usred ruske invazije na Ukrajinu. Ovo je veliki strateški udarac za Rusiju – ali malo je toga što ona može da uradi.

Ruska vojska je zarobljena u teškim borbama u Ukrajini, a njene snage su potrošene. Rusija je povukla svoje trupe sa granice Finske kako bi ih poslala u Ukrajinu, ostavljajući Moskvi značajno manje kapaciteta da vojno zapreti Helsinkiju.

Rusija snabdeva Finsku malim količinama gasa i nafte, ali se ona već spremala da preseče te isporuke u skladu sa odlukama Evropske unije o smanjenju zavisnosti od ruske energije.

Advertisements

Jedan od mogućih ranih odgovora Rusije bio je u subotu, kad je ruska državna kompanija „RAO Nordik“ obustavila izvoz struje u Finsku, iako nije jasno da li je taj potez bio namenjen kao kazna.

Rusija je za ovaj potez okrivila zapadne sankcije, navodeći da su joj one otežale da primi isplate za isporuku.

„Nemaju čime da nam zaprete“

Finski zvaničnici su istakli da su već smanjivali uvoz ruske struje kako bi se zaštitili od mogućih napada na infrastrukturu zemlje, a ruska struja je svakako imala udeo od svega 10 odsto u njenoj potrošnji, navodi „Vašington post“.

Advertisements

Penzionisani general major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe, rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da pokrene sajber napad protiv finske infrastrukture ili povede hibridni rat u pokušaju da utiče na finskoj javno mnenje. Ali, Finska ima visoko razvijene sisteme sposobne da se suprotstave takvim naporima, istakao je Toveri.

– Oni u stvari nemaju mnogo toga što mogu da iskoriste da nam zaprete. Nemaju političku, vojnu ili ekonomsku moć – izjavio je Toveri.

Finskom odlukom o zahtevu za članstvo u NATO potencijalno se narušava ravnoteža snaga duž severnih granica NATO. Očekuje se da će u narednim danima i Švedska ispratiti kretanje Finske i sama zatražiti članstvo u alijansi.

Ali, prijem Finske zadaće veći udarac Rusiji, jer će udvostručiti rusku kopnenu granicu sa NATO i u potpunosti okružiti tri njene luke na Baltičkom moru.

Advertisements

Decenijama se Finska uzdržavala od priključivanja NATO iz straha da će isprovocirati veću silu sa nuklearnim oružjem u komšiluku, dok je ruski predsednik Vladimir Putin održavao te strahove u životu nejasnim pretnjama rata.

Invazija na Ukrajinu navela je Helsinki da zaključi da će biti bezbedniji pod NATO „kišobranom“ nego da se sam bavi sa Rusijom. „Vašington post“ navodi da je pre rata svega 20 odsto Finaca podržavalo članstvo u NATO, a da je do maja da brojka dosegla čak 76 procenta.

Finci su takođe zaključili da neočekivani ruski podbačaj u Ukrajini ukazuje da Moskva više ne predstavlja pretnju kakva je nekad bila, smatra Toveri.

– Rusija je sada toliko slaba da ne mogu da rizikuju još jedan ponižavajući poraz – rekao je on, ocenjujući da bi Rusija, ako bi pokušala da pošalje svoje rupe u Finsku, „za nekoliko dana bila izbrisana“.

– Rizik od ponižavajućeg poraza je visok i mislim da to ne mogu da podnesu – dodao je Toveri.

„Trenutak ironije“

Lorin Speranca, direktorka Transatlantske odbrane i bezbednosti Centra za analizu evropske politike, kaže da je ovo „zaista ironičan trenutak“ za Kremlj. Odvraćanje NATO od proširenja bio je jedan od proglašenih Putinovih ciljeva u invaziji na Ukrajinu, koja je tražila članstvo u NATO. Finska i Švedska to nisu uradile sve dok Rusija nije krenula u invaziju, ukazala je Speranca.

– Ne samo što Putin ima poraz u svojim rukama u smislu svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, već i uvećanje NATO, što je tačno suprotno onom što je želeo. To podvlači koliko je ovo bila velika strateška greška – rekla je Speranca.

Putin je u telefonskom razgovoru u subotu rekao finskom predsedniku Sauliju Ninistu da je odluka Helsinkija o priključenju NATO „pogrešna“ i da bi mogla da ima „negativne posledice“ na rusko-finske odnose, ali nije izneo specifične pretnje, prema saopštenju iz Kremlja.

Ninisto, koji je inicirao poziv, rekao je Putinu da je njegova „masivna invazija“ na Ukrajinu navela Finsku da potraži zaštitu koju pruža NATO.

Meseci do zvaničnog prijema

„Vašington post“ ukazuje da su ruski zvaničnici u nedeljama pre finske objave upozoravali na teške posledice, uključujući razmeštanje nuklearnog oružja u blizini i slanje vojnog pojačanja na finsku granicu. Od tada su bili obazriviji, navodeći da će ruski odgovor zavisiti od toga koliko daleko NATO ode u uspostavljanju svog prisustva na ruskoj granici.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksander Gruško rekao je u subotu, kako su preneli ruski mediji, da će finska odluka zahtevati „političku reakciju“ Moskve, što je korak dalje od „vojnog i tehničkog“ odgovora kojim je u četvrtak zapretio portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Još nema odluke o tome kakvo će prisustvo NATO uspostaviti u Finskoj i Švedskoj jednom kad se ozvaniči njihov prijem, što bi moglo biti tek za nekoliko meseci. Pojavio se i novi problem, nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izneo primedbe na prijem te dve zemlje zbog toga što u Švedskoj ima članova zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

Ali, analitičari ukazuju da finsko članstvo verovatno neće zahtevati prisustvo značajnog broja NATO trupa. Finska ima snažnu i dobro opremljenu arimju koja je sporovdila redovne vežbe sa NATO zemljama. Njena vojska je već dobro integrisana u NATO vojne sisteme.

Advertisements

Dmitrij Suslov iz Više škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog Univerziteta u Moskvi, rekao je da je pretnja po ruske strateške interese takva da će Moskva morati da preduzme neku akciju protiv Finske, u najmanju ruku da utvrdi svoje vojno prisustvo duž granice.

Suslov je upozorio da ako SAD ili Velika Britanija uspostave svoje baze u Finskoj Rusija neće imati izbora već da razmesti taktičko nuklearno oružje da targetira te baze.

(Izvor: Espreso)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements