Kategorije: SrbijaVesti

Pritisak na Srbiju da uvede GMO: Opasnost da zakoračimo u zonu bez povratka

FOTO: PIXABAY

Uprkos velikom uloženom novcu multinacionalnih kompanija u razvoj i širenje GMO i uprkos ucenama raznih zemalja, koje su se kretale u rasponu od štapa do šargarepe, želja za proizvodnjom organske hrane je u daleko većem porastu i sigurno će ta opcija biti dominantnija u narednom periodu.

Advertisements

Tu tvrdnju je u „Sputnjik intervjuu“ izneo doktor Vladan Pešić, genetičar i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Za 20 godina, počev od 1996. godine, površina pod zasejanim genetički modifikovanim biljkama uvećana je u svetu 60 puta, dostigavši skoro 180 miliona hektara. Prema najnovijim podacima, u 2020. godinu svet će ući sa više od 200 miliona hektara zasejanih GMO. U SAD ih je najviše, čak 60 odsto površina je pod takvim zasadima. Ameriku slede Argentina, Brazil i još neke latinoameričke zemlje, zatim i Kina“, ukazuje Pešić.

Ko lobira?

Snažni lobisti su velike farmaceutske kuće, koje prvenstveno imaju podršku SAD, države koja je prva ozakonila tu proizvodnju. One nisu ustuknule pred rezultatima naučnih istraživanja i izgubljenim sudskim sporovima od porodica čiji su članovi preminuli od kancera posle konzumiranja proizvoda od genetički modifikovanih organizama (GMO). A istraživanja su pokazala da su životinje, koje su tokom eksperimenata hranjene genetički modifikovanim kukuruzom i sojom, imale veoma izražene marker tumore i vidljive manifestacija tumora.

„Pod sumnjom su i neke bolesti zabeležene kod ljudi“, kaže Pešić, napominjući da smo tek sada na završetku jedne fertilne ljudske generacije da bi mogli da pratimo odražavanje GMO na potomstvo. Zato se i čekalo na pouzdanost rezultata istraživanja.

Kako je u Srbiji?

Advertisements

Komentarišući situaciju u Srbiji, on ističe da je i naša zemlja sve vreme na udaru insistiranja da se dozvoli gajenje GMO, u čemu prednjače SAD. Javna je tajna, kaže sagovornik Sputnjika, da oni od nas to očekuju, postavljajući to kao uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je opet i uslov za pristupanje Evropskoj uniji.

Na pitanje — kako tumači to što naš Zakon o GMO ne dozvoljava ni proizvodnju ni promet genetički modifikovane hrane, ni GMO, a da su, ipak, od aprila na snazi izmene zakona o bezbednosti hrane, gde je novina da se pod hranom podrazumeva i ona genetički modifikovana, Pešić kaže da smo se time, na neki način, otvorili za GMO.

„To znači da smo na mala vrata uveli mogućnost da se u trgovinskim lancima nađu pojedine namirnice, koje mogu da sadrže genetički modifikovane sirovine. Neke zemlje ih obeležavaju, ako je takva sirovina zastupljena sa tri ili pet odsto, a negde i sadržaj od 0,5 odsto bude obeležen. Ja sam veliki skeptik kada smo mi u pitanju, jer onaj koji to stavlja u promet zna da nemamo dovoljno inspektora koji bi mogli da se pozabave proverom obeležavanja namirnica. Siguran sam da takve namirnice kod nas postoje, kao što je aspartan, zaslađivač koji se dobija od genetički modifikovane bakterije, ili lecitin, koji se dobija od genetički modifikovane soje i koji je sastavni deo mnogih čokolada, a nisam primetio da su obeleženi“, upozorava ovaj genetičar.

Ugrožen imidž proizvođača zdrave hrane

On smatra da bi bilo pogubno ako bi pristali na bilo kakvu proizvodnju GMO, jer bi to značilo da smo ušli u zonu iz koje više nema povratka. „Naši instituti za kukuruz u Zemun polju i Novom Sadu imaju veoma veliku tražnju za konvencionalnim hibridima kukuruza, soje i drugih kultura“, napominje Pešić, zaključujući da Srbija treba da neguje imidž proizvođača zdrave hrane.

Naš sagovornik podseća da je javnost u Srbiji o tome već dovoljno rekla, jer je najveći broj opština izglasao da ne želi GMO na svojoj teritoriji i da su od 2000. godine na ovamo propala dva ili tri pokušaja da se zakon o GMO promeni.

Advertisements

„Trend GMO je samo na prvi pogled takav da stvara utisak kako je on preovlađujući. Mislim da je javno mnenje, čak i tamo gde je GMO najviše zastupljen, u SAD, upravo suprotno opredeljeno“, tvrdi profesor sa Poljoprivrednog fakulteta. On smatra da je, uprkos velikom uloženom novcu multinacionalnih kompanija u razvoj i širenje GMO i ucenama čitavih zemalja, koje su se kretale u rasponu od štapa do šargarepe, želja za proizvodnjom organske hrane u daleko većem porastu.

„Sigurno će opcija proizvodnje takve hrane biti dominantnija u narednom periodu. Što se tiče Ruske Federacije, ona je i zvanično obelodanila da želi da bude lider u proizvodnji organske hrane. Ona u ovom trenutku može da stavi 4,5 miliona hektara netaknute, nekontaminirane površine za organsku hranu i mislim da će brzo Moskva, uz još neke ruske gradove, biti berza organske hrane. To je šansa i za nas. Mi bismo bili na gubitku, ako bi dozvolili da se na našim površinama dozvoli proizvodnja GMO“, uveren je Pešić.

Opasnost od bioterorizma

Advertisements

Na pitanje — šta podrazumeva pod pojmom GMO terorizma, o kojem govori u svojim radovima, ovaj genetičar ukazuje na moguće zloupotrebe u nauci, pa i na to da platforma za genetičku modifikaciju može biti i dobra platforma za bioterorizam.

„To znači da možete da programirate takvu genetičku modifikaciju bakterije, patogena, virusa, tako da se određeni geni uključe, ili isključe uz pomoć nekog spoljnog okidača, a to može da bude i neki GMO. Tako dobijate tempiranu biološku bombu na nekom prostoru. Primera radi — možete da dizajnirate GMO biljku koja će uključiti gene komarca koji nosi veoma virulentan patogen bilo koje endemske bolesti, od ebole, do onih koje se i dalje susreću, a smatralo se da su davno iskorenjene“, objašnjava profesor.

Ako je terorizam ono što će izazvati velika razaranja i ljudske žrtve kako bi bio destabilizovan određeni region ili država, bioterorizam je, kako objašnjava, sve to, uz korišćenje biološkog materijala, kakav je i GMO. On dodaje da, za razliku od nuklearnog i hemijskog akcidenta, za izazivanje biološkog ne treba veliki broj ljudi. Dovoljna je i privatna laboratorija gde imate znanja da napravite patogen i da to aktivirate na određenom prostoru.

Pušten duh iz boce

Advertisements

Na pitanje — postoji li način da se dođe do saznanja bavi li se neko time i kako je to moguće sprečiti, on odgovara da velike sile imaju resurse i mogućnosti, jer imaju suptilne mehanizme dijagnostike.

„Međutim, kada pustite bilo koji biološki patogen ili GMO da napravi bilo koju vrstu štete, to je kao kada pustite duha iz boce. Njega je vrlo teško kontrolisati, tako da i oni koji nameravaju to da učine vrlo pažljivo mere kakve bi štete mogle da budu prouzrokovane. Kada govorimo o ovoj vrsti terorizma, znajući da se može desiti na bilo kojoj tački zemaljske kugle, na potezu su ozbiljne države, ali poremećaje treba da registruju institucije regionalnog i lokalnog tipa. Mi takvo kontinuirano praćenje za sada nemamo, osim kada je u pitanju kontrola vazduha i kvaliteta vode“, ukazuje Pešić.

Ovaj genetičar je doktorirao u Rusiji, koja je primljena u STO, iako nije pristala na proizvodnju i promet GMO, ali se usavršavao i u Americi, koja je rodonačelnik GMO. „Rusija je našla neki svoj zdrav put, iako je tada lutala zbog ekonomskih problema. U nauci ni tada, kao ni sada, nije oskudevala u vrhunskim stručnjacima“, kaže on.

„Americi nedostaju naučnici u toj oblasti, a tražili su ih na svim svim stranama sveta“, napominje sagovornik Sputnjika. Veliki broj naučnika je, privučen dobrim uslovima, tu i ostao, ali su multinacionalne kompanije u velikoj meri ušle u agrobiznis, što je, po njegovoj oceni, američkim farmerima uskratilo velike mogućnosti.

„To se sada vidi po trgovinskom sukobu Amerike i Kine, jer najviše štete trpe upravo američki farmeri, koji ne mogu da izvoze genetički modifikovanu soju. Njoj je Kina, zbog brojne populacije, još ranije otvorila tržište. Sada su, zbog visokih taksi, već propala tri aranžmana, a umesto Amerike, sa sojom je uskočio Brazil. To što je Tramp obećao farmerima da će uskočiti sa 18 milijardi dolara prve pomoći, ispostavilo se da to, ni iz daleka, nije dovoljno. U poslednje dve ili tri godine američki farmeri se mnogo više zadužuju kod banaka i u ovom trenutku im perspektiva nije lepa“, kaže Pešić.

Advertisements

Zato se, kako je primetio, Evropa, od skandinavskih zemalja, preko Nemačke, Švajcarske, a pogotovo preko visoko poljoprivredno razvijene zemlje Danske, okreće organskoj hrani, kojoj sagovornik Sputnjika predviđa prevagu u odnosu na GMO.

(Izvor: Sputnik)

Advertisements
Advertisements

Lajkujte i podelite sa prijateljima!

Podeli

Najnoviji tekstovi

ODUZIMAJU DAH: Ovo su najveći i najlepši pravoslavni manastiri u svetu

Manastiri su oduvek bili uporišta pravoslavlja i bastioni duhovnosti. Građeni su tokom vekova a kao rezultat toga, u njima se…

ŠEST PRELEPIH ČUDA SRBIJE: Ostavljaju bez reči svakog ko ih poseti

Srbija, južnoslovenska zemlja koja živi na stenovitim balkanskim planinama i zelenim panonskim ravnicama. Na ovoj listi smo naveli nekoliko popularno…

10 zabavnih činjenica o Srbiji

Bez određenog redosleda: Glavni grad Srbije je jedan od najstarijih gradova u Evropi Iskopavanja su potvrdila da naselja kontinuirano postoje…

Srednjovjekovna turneja: Najbolji zamkovi u Bosni i Hercegovini

Kada je reč o srednjovekovnim građevinama, Bosna i Hercegovina ima puno toga za ponuditi gde god se okrenete. Ostaci nekih…

Zanimljive stvari koje niste znali o Srbiji

Svi znaju o noćnom životu Beograda, novosadskim festivalima i mračnim 90-ima - ali šta je sa piramidama, pravljenjem sata i…

10 zastrašujućih razloga zbog kojih je UN kriv za genocid u Ruandi

Tokom 100 dana 1994. godine, ekstremisti Hutu-a brutalno su masakrirali 800.000 Tutsijaca. Bio je to jedan od najgorih genocida u…

10 stvari koje se mogu dogoditi vašem telu ako jedete Čia semenke svakog dana

Upravo su Azteci i Maje prvi naglasili važnost čia semenki, međutim savremeni svet je tek nedavno priznao ova semena kao…

Zabavne činjenice koje će vam život učiniti boljim

Zavalite se u stolicu, udobno se namestite i uživajte u ovoj fenomenalnoj listi najboljih i najneverovatnijih i zabavnih činjenica za…

Zabavne činjenice koje će vas ostaviti bez reči

2011. godine, 1/3 zahteva za razvod u SAD-u sadržavala je reč „Fejsbuk“ Upućivanje na društvene mreže je u porastu kada…

Neverovatne istorijske činjenice koje sigurno niste znali

Ćurke su nekada obožavali poput Bogova Dok je ćuretina trenutno omiljeni deo Amerike za Dan zahvalnosti, 300. godine pre nove…

Neverovatne činjenice o istoriji o kojima niste učili u školi

Piramide su sagradili robovi Drevni grčki istoričar Herodot opisao je ljude koji su gradili piramide kao robove, a Holivud je…

Top 10 najvećih izuma u istoriji čovečanstva

Ovo je jedna od onih subjektivnih lista sa kojima će se mnogi složiti a mnogi neće. Odabrali smo ono što…

Kako pronaći posao u Švajcarskoj ako znate engleski jezik

Sigurno ste razmišljali o tome da se preselite u Švajcarsku. Ili možda želite da isprobate sreću nekoliko meseci, s obzirom…

Zašto nikada ne biste trebali puniti telefon sa javnim punjačima

USB portovi za punjenje koji su se pojavili na aerodromima, u kafićima, pa čak i na otvorenim stanicama u gradovima…

STRUČNJACI TVRDE: Ovo je najzdravije povrće koje možete jesti

Ispunjeni ključnim antioksidansima za jačanje imuniteta, vlaknima, B vitaminima i mineralima, ovo je povrće koje može imati veliki uticaj na…

Neverovatne činjenice o tehnologiji koje će vas ostaviti bez reči

Ovo su činjenice koje će vas jednostavno ostaviti bez reči.  Google iznajmljuje koze Da, dobro ste pročitali, umesto da ljudi…

SVI SMO GLEDALI FILM „BEG IZ ALKATRAZA“: Ali ovih 9 činjenica o zloglasnom zatvoru sigurno niste znali

U 11.40 ujutro 11. avgusta 1934. godine, prva grupa zatvorenika Alkatraza - ukupno 137 - stigla je u zatvor koji…

Ovo su top 25 najposećenijih stranica Vikipedije 2019. godine

Milijarde ljudi posjetili su Vikipediju tokom 2019. godine a evo šta ih je najviše zanimalo. U popisu najpopularnijih članaka na…

Ove veb stranice imaju zadivljujuće fotografije koje možete koristiti besplatno

Sve veći broj veb sajtova ima neverovatne fotografije koje možete besplatno da koristite za svoj rad. Pripremili smo listu fenomenalnih…

Marija otkrila kako se živi u Nemačkoj: „Ne planiram da se vraćam dole“

Kao i većina ljudi koji su pošli u inostranstvo u potrazi za boljim životom, Marija je godinama radila puno za…

Ovo je jedna od najboljih razvojnih šansi Srbije

Jedna od najboljih razvojnih šansi Srbije je IT sektor, koji je prošle godine prodao usluge u vrednosti od 1,1 milijarde…

Nažalost, ovo veliko srpsko groblje nećete naći u udžbenicima

Na mestu najvećeg koncentracionog logora na teritoriji Austrougarske, danas se nalazi srpsko vojno groblje u malom mestu Jindrihovac u Češkoj…

Prelepe drvene brvnare već od 150 evra po kvadratu

Svi mi imamo idiličnu sliku u glavi kada čujemo za brvnaru. Može da se nalazi na proplanku, pored jezera, reke.…

DA LI SE SEĆATE: Činjenice o legendarnom Nokia 3310 mobilnom telefonu

Nokia 3310 je za mnoge bila njihov prvi telefon. Od boja do slobode koju je mobilni telefon predstavljao, Nokia je…

Krenula je sa samo 10 evra u džepu, nakon dve godine zaradila za kuću i auto

Ako želimo uspeti ne možemo gledati da li je neki posao muški ili ženski. Tako je i Valentina rešila da…

Pašićev odgovor na „nezgodno pitanje“ prepričava se decenijama posle

Prvi svetski rat dočekao je spreman znajući koliko je period pred svima važan. Do 1914. godine već četiri puta bio…

Evo kako možete tačno da izračunate koliku ćete imati penziju

S obzirom na činjenicu da čak 26 odsto plate izdvajamo za penziju, trebalo bi da možemo da računamo koliki nas…

Potpuno fantastične činjenice o Jutjubu koje niste znali

Jutjub je bez sumnje, najveći servis za deljenje video sadržaja na svetu. Bilo bi sigurno iznenađenje ukoliko se to uskoro…

Bahati policajac vređa muškarca koji prosi

Video na kojem se vidi kako jedan bahati hrvatski policajac vređa muškarca koji prosi kruži internetom. Poznati Youtuber Magic Leon…

15 bizarnih načina sagorevanja kalorija

Saznajte zabavne i jednostavne činjenice o sagorevanju kalorija. Prosečan čovek će sagorevati oko 2.400 kalorija dnevno bez ikakvih vežbi. Pevanje…