Uvek aktuelna tema, a nekako nikada dovoljno objašnjena. Da li imamo pravo da ne platimo neke račune ako možemo da se pozovemo na zastarelost? Ili je to ipak malo komplikovaniji pravni posao, koji nema uvek srećan kraj za potrošače?
Prvo što većina nas ne zna sa sigurnošću je koliko i da li uopšte treba da čuvamo dokaze da smo neke račune platili. A ako smo zaboravili da platimo, nakon koliko vremena onaj kome dugujemo više nema pravo da nam traži da taj dug izmirimo?
Dejan Gavrilović, udruženje Efektiva pojasnio je sve ove nedoumice.
– Ovako prema zakonu o obligacionim odnosima za račune rok je godinu dana. To su infostan, smeće, grejanje, parkiranje, fiksna i mobilna telefonija. Ti računi zastarevaju nakon godinu dana. To zbunjuje ljude. Zastarelost se računa od trenutka dospeća tog računa pa godinu dana nakon toga. Ako poverioc u toku tih godinu dana ne pokrene postupak protiv dužnika, onda je postupak zastareo. Ako je pokrenuo taj račun nije zastareo. Dešavalo se da poverioc pokrene postupak, a dužnik nije obavešten o tome, postupak se okonča, on to sazna, a dužnik pita zar niste rekli da je to zastarelo. Zato treba čuvati račune i uplatnice, sve i da nisu plaćeni, dovoljno je da se pozovemo na zastarelost – rekao je Gavrilović.
Ako je, kaže on, formalno nastupila zastarelost, sud bi to morao da prihvati i postupak se obustavlja.
– To ne znači da će poverioc taj dug da obriše, on će pokušati na drugi način to da naplati kao što radi EPS. Na primer prodate stan, a novi vlasnik ne može da prebaci brojilo na svoje ime, dok ne plati stare dugove. Druga stvar kod EPS je preknjižavanje presaldiranje, tako da samo naplaćuju zbir, a ne gledaju redoslede meseca koji su plaćeni, ili nisu plaćeni – kazao je.
(Espreso / Kurir)