Foto: Wikipedia

Ne čini preljubu je sedma od deset Božijih zapovest koje nam je Gospod dao na Sinaju preko Mojsija. U nastavku teksta pročitajte šta znači sedma Božija zapovest u tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića.

Advertisements

„Nemoj imati nezakonitu vezu sa ženom. Zaista, u ovome su životinje poslušnije prema Bogu, nego mnogi ljudi. Jer životinje se vezuju među sobom tačno u ono vreme i onako, kako im je Tvorac njihov predodredio. A mnogi ljudi ne poznaju ni vreme ni način te veze između muških i ženskih.

Advertisements

Razum je njihov zatupljen od bluda, te oni ne razlikuju zakonitu vezu sa ženom od nezakonite kao što bolestan čovek ne razlikuje slano od kiselog. Zato ćete često čuti od preljubočinaca ovako pravdanje svoga greha.”

– Pa to je sasvim svejedno, svoja žena ili tuđa, određeno vreme ili neodređeno. Svejedno.

Advertisements
Loading...

Baš onako isto kao što bi rekao čovek u vrućici kad mu stavite na jezik najpre so, pa onda papriku, pa onda šećer: – Šta to je sve jedno i isto. To nisu različite stvari. To je jedna ista stvar, sa jednim i istim ukusom.

Da je svejedno živeti zakonito i nezakonito ne bi Bog ni zapovedao preko Mojseja narodu izrailjskom, da ne čini preljubu. Preljubočinstvo razorava čoveka telesno i duševno. Preljubočinci obično iskrive se kao gudalo, i pre starosti, i završavaju svoj život u ranama, mukama i ludilu.

Najstrašnije i najgadnije bolesti, za koje nauka zna, jesu bolesti koje se množe i raznose po čovečanstvu preljubom. Telo preljubnica postane u bolesti kao jedna smrdna bara, od koje svak bega sa zapušenim nosom i velikim gađenjem. No, bar da se sve zlo završuje sa onim, koji zlo čine, stvar bi bila manje užasna.

Advertisements
Advertisements

Ali stvar je preužasna, kada se pomisli, da deca preljubočinaca nasleđuju bolesti svojih roditelja: sinovi i kćeri, pa čak i unuci i praunuci. Zaista bolesti od preljube bič su za ljude kao filoksera za vinograde. Od tih bolesti čovečanstvo je unazađeno, degenerisano, više nego ma od kojih drugih.

Slika je dovoljno strašna, kad se imaju na umu samo telesne muke i rugobe, telesno gnilenje i raspadanje od bludnih bolesti. No slika je tek potpuna i tek strašna do cepanja nerava, kada se uz telesnu rugobu doda i rugoba duševna, kao posledica istoga bludnog zla.

Od toga zla kada se uz telesnu rugobu doda i rugoba duševna, kao posledica nemoći kod čoveka oslabe i rastroje se. Bolesnik izgubi oštrinu i dubinu i visinu misli, koju je imao pre bolesti. Postaje blesav, mucav, smeten, zaboravan i stalno zamoren. Prestaje biti sposoban za ma kakav ozbiljan posao. Izgubi karakter i odaje se svim mogućim porocima. Odaje se lako pijanstvu, spletki, laži, krađi i zločinu, svake vrste.

Advertisements
Loading...

Razvije se kod njega strašna mržnja svega dobrog, čestitog, svetlog, molitvenog, duhovnog, božanskog. On mrzi dobre ljude, pa se stara svom silom, da im napakosti, da ih uprlja, uvredi, ocrni, okleveta. Kao pravi čovekomrzac on je u isto vreme i bogomrzac. On mrzi sve zakone, i ljudske i Božije, zato on mrzi i sve zakonodavce i zakonočuvare.

Advertisements

On je gonilac reda, poretka, dobra, karaktera, svetinje i ideala. On je pravi otrov društva, koji gnili i zaudara, kao ružna bara i truje svu okolinu. Njegovo je telo gnoj, i njegova je duša gnoj. Eto, braćo, zašto je Bog, koji sve zna i sve predviđa, izdao zapovest protiv preljube, protiv bludnog života, protiv vanbračne veze među ljudima.

Naročito omladina narodna treba da se sklanja i čuva ovoga zla ko od otrovnog zmijinjaka. Jer onaj narod nema budućnosti, u kome se omladina preda raspusnom i nezakonitom telesnom životu. Takav narod imaće sve bogaljastija, tupoglavija i nemoćnija pokolenja sa vremenom, dok najzad ne postane plen jendoga zdravijeg naroda, koji će doći, da ih potčini sebi. Ko ume da čita prošlost ljudi i naroda, može se dovoljno naučiti, kakva strahovita kazna postiže preljubočina plemena i narode.

Advertisements

U Svetom pismu opisuje se propast dva grada, Sodoma i Gomora, u kojima se nije moglo naći ni deset pravednih i čistih ljudi. Pustio je Bog zato ognjenu kišu sa sumporom, te su oba grada odjednom zatrpana kao u grobu. U Južnoj Italiji postoji i sad mesto, zvano Pompeja, negda bogat i raskošan grad a sada jedna žalosna ruševina, na koju se ljudi skupljaju da vide i da uzdrhte dušom od straha i užasa. A sudba je Pompeje ukratko ovakva: „Bogatstvo je dovelo taj grad do tako raskalašnog i bludnog života, kakav se valjda u svetu nije zapamtio.

I došla je kazna Božija iznenada. Jednoga dana provali se planina Vezuv, i vulkan izbije iz te provale, i ognjena kiša sa pepelom i sumporom počne da zasipa grad Pompeju sa svima njenim žiteljima, dok je nije zasula visoko iznad kuća, kao što se jedan mrtvac u grobu zasipa.” A narodima zdravim u tom pogledu Bog daje svako dobro u izobilju. Svi ste čuli, da je narod engleski danas u svetu prvi po bogatstvu, redu, zakonitosti i prosvećenosti. Zašto je Bog dao tako mnogo dobra tome jednom narodu?

Iz poviše razloga. Evo ovde samo jednog, a to je moralna čistota, moralno zdravlje engleske omladine. Kada se u Engleskoj regrutuju mladići za vojsku ne nađe se na sto više od dvojice, koji su imali nedozvoljene veze sa ženom. I Englezi se uvek žale, zašto se nađu i ta dvojica na stotinu, i staraju se, da ne budu ni dva mlada čoveka u stotinu nečista.

A pomislite, braćo, kako je to kod drugih naroda! Pomislite i sami recite, da li Proviđenje nepravo radi, kada jednom narodu, moralno čistijem od drugih naroda, daje više zdravlja, mira, bogatstva, sreće! Neka vam Bog Svemogući pomogne, braćo, da ne zalutate na klizav i opasni put preljubodejstva. Neka vaš anđeo hranitelj čuva mir i ljubav u domu vašem.

Neka Majka Božija nadahne vaše sinove i kćeri svojim božanskim devičanstvom, da bi tela i duše njihove bile neuprljane grehom no čiste i svetle, da bi se Duh Sveti mogao nastaniti u njima i oploditi ih samo onim što je božansko, što je od Boga. Amin.

(Mediji)