OVO JE SLEDEĆI KORAK KREMLJA! Ako dođe do direktnog sukoba sa NATO, Putin već zna ODAKLE DA KRENE

FOTO: PRINTSCREEN

Svet sve više strahuje od eskalacije ruske invazije na Ukrajinu i direktnog sukoba između Rusije i NATO, a Moskva kao polaznu osnovu za otvaranje novog fronta i blokadu alijanse već ima dva svoja “centra” usred Evrope – enklavu Kaljiningrad i separatistički region Pridnjestrovlje.

Advertisements

Da apetiti ruskog predsednika Vladimira Putina rastu kako se invazija na Ukrajinu bliži petom mesecu, sugerisao je nedavno i on sam, kad je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Paterburgu rekao da je Sovjetski savez “istorijska Rusija”.

Putin je time uvijeno ukazao da su bivše sovjetske zemlje deo ruske sfere i da rizikuju sudbinu Ukrajine ako krenu protiv Kremlja. A među bivšim sovjetskim državama, koje su sa razvojem dešavanja u Ukrajini sve zabrinutije za takvu sudbinu, posebno se ističu Litvanija, Letonija i Estonija, tri baltičke zemlje.

„Sledeći korak vazdušna blokada Litvanije“

Advertisements

– Ako ne uspemo da se izborimo sa ovom kugom u Ukrajini, moraćemo da se suočimo sa njom na drugim teritorijama. Sledeći korak Kremlja biće vazdušna blokada Litvanije – upozorio je u ponedeljak ruski oligarh u egzilu Mihail Hodorkovski.

On je u intervjuu za “Fajnenšel tajms” rekao da će vazdušna blokada Litvanije omogućiti ruskoj avijaciji da leti preko između Rusije i njene enklave Kaljiningrad.

– Tada će se NATO suočiti sa pitanjem šta da radi – rekao je Hodorkovski, koji je nekad bio najbogatiji čovek Rusije a danas je jedan od njenih najistaknutijih disidenata.

Hodorkovski je još početkom aprila prognozirao da bi sledeći korak u napadu ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu mogla bi da bude invazija na baltičke zemlje – Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Advertisements

Kalinjingrad dostupan Rusiji samo preko dve zemlje

Kalinjingrad – kritično važna pomorska luka u sovjetsko vreme – ostatku Rusije jedino je dostupan kopnenim putem preko dve druge zemlje.

Područje ostaje važno jer je zimi bez leda, kako je početkom godine ukazao Kit Renkin, ekonomski istoričar iz Oklenda. Najpraktičnija zemljana ruta od Moskve do Kalinjingrada je preko Belorusije i Litvanije, dodao je on.

Kaljiningrad od ruske saveznice Belorusije deli region na granici između Poljske i Litvanije Suvalki, koji se smatra “Ahilovom petom” NATO.

Advertisements

Putin bi zauzimanjem koridora Suvalki na granici Litvanije i Poljske – baš kao što gradi kopneni most između Rusije i Krima – mogao bi da poveže ruske trupe u Kalinjingradu, ključnoj ruskoj ispostavi, sa onima koji su stacionirani u Belorusiji, ruskom de fakto protektoratu.

Uski kopneni koridor bio bi se ključan za prebacivanje NATO snaga na Baltik, ukoliko dođe do sukoba sa Rusijom na Baltiku. Ali, tu su ruske snage iz enklave Kaljiningrad, kao i one grupisane u Belorusiji, koje alijansa smatra de fakto delom ruske vojske.

Sinhronizovani napad sa boka odsekao bi Baltik i Poljsku i omogućio ruskim trupama da za kratko vreme – prema studiji RAND-a iz 2016. za svega tri dana – pregaze Litvaniju, Estoniju i Letoniju.

Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas u aprilu je ukazao da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu i da je ono raspoređeno u Kalinjingradu još pre početka ruske invazije. On je još početkom februara, dok su rasli strahovi od invazije na Ukrajinu, rekao da će zatražiti od SAD da trajno stacioniraju trupe u Litvaniji.

„Panična kupovina“

Prva država koja je izašla iz SSSR posebno je zabrinuta zbog ruske invazije, a nedavni pozivi na poništavanje njene “ilegalne nezavisnosti” samo su potpirili ove strahove.

Do novog šoka došlo je tokom vikenda, kad je litvanska nacionalna železnica, u skladu sa evropskim sankcijama, objavila da više neće dozvoljavati tranzit određene robe preko svoje teritorije od Belorusije do Kaljiningrada, uključujući ugalj, metale i građevinski materijal. Guverner Kaljiningrada je na ovo oštro reagovao.

– Smatramo da je ovo najozbiljniji prekršaj – rekao je Anton Alihanov.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je zabrana Litvanije „odluka bez presedana“ koja „krši sva moguća pravila“.

Građani enklave su nakon litvanske zabrane tranzita navodno počeli panično da kupuju. Snimak stanovnika Kaljiningrada kako trpaju robu u svoja kolica objavio je na “Tviteru” predavač nemačkih i evropskih studija Kraljevskog koledža London Aleksander Klarkson, navodeći da se “zaista nada da su Brisel, Varšava, Vilnjus, Berlin i Stokholm fokusirani na ono šta se trenutno tamo odvija”.

Rusija je u ponedeljak zatražila od Litvanije da odmah ukine zabranu tranzita u Kalinjingrad, navodeći da će Moskva odgovoriti da zaštiti svoje interese. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je pozvalo otpravnika poslova Litvanije Virginiju Umbrasene na razgovor.

Zapadni vojni planeri upozoravaju da će područje koridora Suvalki verovatno biti jedna od prvih Putinovih meta ukoliko konflikt u Ukrajini eskalira a njegove snage uđu u direktan sukob sa NATO. Ne treba zanemariti još jedno obližnje područje od strateškog značaja koje je u riziku od prelivanja konflikta – Gotland.

Najveće švedsko ostrvo zabrinuto je nakon što je očekivani ulazak Švedske i Finske u NATO dodatno podigao temperaturu u širem regionu Baltičkog mora.

Prijem dve skandinavske zemlje u alijansu mogao bi otežati Rusiji da odseče Baltik od njenog ostatka, ali bi takođe pretvorio Baltičko more u ono što neki zovu “NATO jezerom”, što bi možda dalo Moskvi još više podsticaja da sagradi most do Kaljiningrada, piše “Politiko”.

Pridnjestrovlje

Sem Kaljiningrada, tu je i Pridnjestrovlje, separatistički region smešten na granici Moldavije i Ukrajine duž 400 kilometara koji broji oko 500.000 stanovnika.

Ako se Rusija utvrdi na jugu Ukrajine i zauzme gradove poput Odese i Nikolajeva – Krim je odavno zauzela, dok je ukrajinski grad Herson “pao” još na početku invazije a Crno more je u efektivnoj blokadi – onda bi se dosad nedirani zapadni deo Ukrajine našao u “sendviču” između ruskih snaga sa juga i Belorusije sa severa kao novo žarište invazije.

Moldavija je sve zabrinutija da bi Rusija mogla da protegne svoju invaziju na Ukrajinu i okomi se na Pridnjestrovlje koji Moskva podržava i na kojem se decenijama nalaze njenih oko 1.500 trupa. Nakon predsednice Moldavije Maje Sandu, u maju je premijerka Natalija Gavrilica pozvala rusku vojsku sa teritorije Pridnjestrovlja na povlačenje.

Anton Barbašin, politički analitičar žurnala “Ridl”, rekao je nedavno da je ideja da Rusija želi da uspostavi geografsku vezu do Pridnjestrovlja “u diskursu bar od devedesetih”, dok je Renkin u februaru zaključio da su “ruske ambicije Pridnjestrovlje i Kaljiningrad”. Renkin je tada ukazao da je Moldavija, iako bez izlaza na more, blizu delte reke Dnjestar, koja izvire u Ukrajini a uliva se u Crno more.

Postoji istureni deo Ukrajine – unutar oblasti Odese – u koji se može ući samo putem iz grada Odese ili preko Pridnjestrovlja ili preko mosta Pidjomnij koji čuva ušće Dnjestra.

Taj deo Ukrajine izgleda da je očigledna vojna meta koja bi dala Pridnjestrovlju pristup Crnom moru. Kontrola tog isturenog dela takođe bi olakšala rusku blokadu Odese, čime bi ugušila međunarodnu trgovinu Ukrajine, naveo je on u članku na portalu Scoop.co.nz.

Renkin je takođe ukazao da je Pridnjestrovlje locirano strateški za Rusiju kako bi postavila ekonomsko i vojno uporište nad Ukrajinom.

A ako NATO odgovori vojno, Rusija bi verovatno brzo preduzela korake da obezbedi svoju baltičku enklavu Kaljiningrad i u isto vreme fizički izoluje baltičke države Litvaniju, Letoniju i Estoniju, zaključio je.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements