FOTO: PIXABAY

Dok stres oslabljuje imuno sistem, postajemo osetljiviji na viruse, a zagrljaji smanjuju količinu stresa i pomažu telu u borbi protiv ‘neprijatelja’ pa su ljudi koji se grle ređe bolesni.

Advertisements

Magnetna rezonancija se u medicini koristi za tačnu procenu različitih bolesti ili stanja. Slikom sebe i svog dvomesečnog sina Percyja naučnici su hteli da uporede razlike između dečjeg i majčinog mozga, odnosno, kako je rekla, “početnog” i konačnog’ proizvoda.

Advertisements
FOTO: PRINTSCREEN

Bebin mozak je glatkiji i tamniji jer ima značajno manje bele materije.

– Način na koji govorimo, pevamo, držimo se, grlimo i igramo sa bebama oblikuje temelje mozga kako dete raste – rekla je.

Advertisements
Loading...

Njen “eksperiment” samo je jedan od “napora” nauke u dokazivanju blagodati ljudskog kontakta. Studija za studijom pokazuje da već prvi, takozvani kontakt koža o kožu koji se odmah nakon porođaja dogodi u porodilištima podstiče neurorazvoj bebe, utiče na veći IQ deteta, ali i snižava nivo agresije.

Naime, dok se mazite, ili samo grlite s nekim do koga vam je stalo, telo otpušta hormon oksitocin, koji vas smiruje i omogućuje da se bolje nosite sa stresom. Pritom, dok telo u toplom zagrljaju proizvodi više spomenutog hormona sreće, snižavaju se razine hormona stresa – doze kortizola opadaju i napetost nestaje.

Takođe, nakon povrede brižan zagrljaj ili nežan dodir pruža više od moralne podrške. Hormon oksitocin koji se pritom otpušta u krvotok ima analgetički učinak i ublažava bol.

Advertisements
Advertisements