FOTO: WIKIPEDIA

Nana Novaković je Splićanka koja je sa verenikom Zagrepčaninom Domagojem Slavičekom na privremenom radu u Irskoj. Zašto su Nana i Domagoj napustili Hrvatsku?

Advertisements

– Upoznali smo se u hotelu na Hvaru gde smo zajedno radili, ali nismo uspevali pronaći posao za stalno u istom gradu, pa smo odlučili otići u Irsku. Zapravo, glavni razlog zbog kojeg sam otišla bio je jer s diplomom iz pomorskog menadžmenta, koji sam završila u Splitu, punih pet godina nisam mogla naći stalni posao – govori sagovornica Slobodne Dalmacije koja je na Zeleno ostvro stigla u februaru prošle godine.

Advertisements

A baš lani, bilo je to u oktobru, pred splitskim hotelom „Radisson Blu“ protegla se dugačka kolona automobila s registarskim oznakama iz cele Hrvatske. Stotine ljudi pohrlile su na testiranje za posao u Irskoj, a razgovori s vlasnicima tamošnjih hotelskih grupacija vođeni su pod pokroviteljstvom firme za posredovanje u zapošljavanju „Action Recruitment“.

Menadžer „Action Recruitmenta“ u Hrvatskoj, Solinjanin Vinko Ninčević, ovih dana obilazi one koji su ostavili dobar utisak na intervjuima s poslodavcima pa im je ponuđen angažman u Dablinu i okolini.

Advertisements
Loading...

– Naši ljudi ovdje u Irskoj vrlo brzo postaju deo sistema jer su građani EU-a pa im za dobivanje poreznog broja treba najviše nekoliko nedelja. Od Iraca ih razlikuje jedino to što ne mogu glasati na njihovim izborima – kaže Vinko i dodaje da u Hrvatskoj često nisu svesni koliku prednost imaju pred onima čije države nisu članice EU-a.

– Ovde ima toliko posla, da ga oni koji nisu zadovoljni poslodavcem, mogu isti tren promeniti – kaže Vinko.

To nam potvrđuje i Nana Novaković.

Advertisements
Advertisements

– Moj verenik nije bio srećan ponuđenim angažmanom. Ja sam to rekla menadžerki mog hotela i ona ga je odmah pozvala na intervju za posao. Sad radi kao „concierge“. Nana Novaković je prvo radno mesto dobila na recepciji, a nakon osam meseci je unapređena u upravnicu smene.

– Najviše me oduševilo što je konkurs bio potpuno transparentan. Obavila sam razgovore s troje menadžera i između nekoliko kandidata izabrana sam za upravnicu – kaže Nana.

Zagrepčanka Marijana Rakuša u Irskoj je tek dva i po meseca. Kaže da je pozitivno šokirana svim što je tamo do sada doživela. Radi kao domaćica ili „housekeeper“ u luksuznom hotelu od pet zvezdica, dvadeset pet kilometara udaljenom od Dablina.

Advertisements
Loading...

– U Hrvatskoj nisam mogla sklopiti kraj s krajem s platom od 3600 kuna mesečno, a radila sam sve poslove koje su mi ponudili, od konobarenja do rada u knjigovodstvu, često i po deset, dvanaest sati dnevno. E, sad zamislite kad iz takve situacije dođete u Irsku svesni da od svog rada možete pristojno živeti i još poslati novac kući roditeljima bez ikakva problema jer vam svakih dve nedelje na račun uredno sedne 900 eura – veli Marijana, koja je najviše oduševljena korektnošću poslodavca, ali i običnog sveta kad se od njih zatraži bilo kakva pomoć.

Advertisements

– Jedna gospođa koju sam na ulici pitala kako doći do odredišta ne samo da mi je objasnila kuda treba ići nego je sa mnom pričekala autobus i još mi platila ručak. Jako brzo govore, njihov dijalekt za nas koji smo učili engleski u školi često je nerazumljiv, ali bez problema se prilagode sagovorniku da bi uspostavili komunikaciju. Najbolje od svega je što je poslodavac sve ono što mi je obećao na sajmu poslova u Zagrebu – ispunio, što u nas, i sami znate, često nije slučaj. Oduševljena sam – radosna je Marijana tim više što će joj se u Irskoj uskoro pridružiti i deca.

– Pitali ste me zašto sam otišla iz Hrvatske? Da, egzistencija je bila prvi razlog, a drugi društvena nepravda. Znate, ja sam samohrana majka, i svima su dolje puna usta priča kako samohranim majkama treba pomoći, a nitko ništa po tom pitanju ne preduzima. U Irskoj sam kratko, ali odmah na prvu osetite da ovde društvo drukčije funkcioniše, da se ljudi drže pravila i reči – kaže Marijana.

Advertisements

U Irskoj su, objašnjava nam, cene uistinu nešto veće nego u Hrvatskoj, ali zato je hrana jeftinija jer se najnužnije namirnice oporezuju po nižim stopama ili su oslobođene nameta. Unajmiti stan ili kuću je zaista skupo, i zato su svi spremni na deljenje zajedničkog prostora.

– Poslodavac mi je osigurao smeštaj za prvih par nedelja dok se nisam snašla, što su mi i obećali na razgovoru za posao, a sad delim stan s drugima. Ima nas sa svih strana, Hrvata, Poljaka… Tako ljudi ovde žive. Najam stana je 600 eura mesečno – priča ona, a na pitaje šta joj nedostaje, slatko se nasmejala i kao iz topa odgovorila:

– More! Skoro će leto, i odmah pomislim kako ćete sada dole uživati u kupanju. Nani najviše nedostaje porodica, iako ju je posetila tri puta u godinu dana.

– S ovim primanjima možete sebi dopustiti stvari koje su vam pre bile nezamislive. U Hrvatskoj su mi ponudili posao u turističkoj agenciji, no to sam odbila i izabrala posao u Irskoj. U Hrvatskoj od plate pokrijete najčešće samo hranu i režije, i ne ostane vam više ni kune. Otkad radim u Irskoj, pokrivam sve troškove i putujem gde me volja bez ikakva problema – veli i dodaje da su lična primanja u odnosu na hrvatska veća otprilike tri puta. Kako se ona snašla za stan?

– Živimo s Domagojevim prijateljima. Stan je velik, osamdeset kvadrata, i svaki par ima svoje kupatilo. Ovde su vam preporuke stanodavca i poslodavca sve, a kako ja imam dobre preporuke, uskoro ću sa verenikom preseliti u stan u kojem ćemo živeti sami – raduje se mlada Splićanka. Najbolje od svega je što Nana i Domagoj uz rad i studiraju.

– On informatiku, a ja ljudske resurse, i bez problema to plaćamo i usklađujemo s obvezama na poslu. Ma, ovde vam sve ide glatko. Ljudi su prijateljski raspoloženi, spremni su vam pomoći, i to vredi zlata.

– Ljudi misle da je sreća što su našli dobrog poslodavca. Ne radi se o tome. U Irskoj vam brzo prepoznaju dobre radnike i takve cene – nadopunjuje je Vinko Ninčević.

Advertisements
Advertisements

– Čim vide da ste u kratkom vremenu menjali puno poslova, shvate da nije problem u poslodavcima nego u vama. Naravno, i ovde ima poslodavaca s kojima radnici nisu oduševljeni, ali takve onda brzo napuštaju i pronalaze novi posao. Irska je zemlja šansi za one koji ih žele iskoristiti.