OVA ANALIZA ĆE SE PUTINU SVIDETI! Američki portal: Zašto sankcije nisu bacile Rusiju na kolena i zašto se to neće skoro desiti!

FOTO: PRINTSCREEN

Ekonomisti su predviđali imploziju ekonomskog režima predsednika Vladimira Putina otkako je Zapad udario Rusiju oštrim sankcijama zbog njene invazije na Ukrajinu. Ali tri i po meseca od početka rata, Rusija se drži — sa Putinom koji je 7. juna objavio da je inflacija usporila i da je nezaposlenost stabilna.

Advertisements

Pomaže to što je Rusija energetska sila koja još uvek beleži velike prihode od prodaje zahvaljujući rastućim cenama nafte. Čak i bez neočekivanih energetskih dobitaka, Rusija bi u bliskoj budućnosti mogla da bude zaštićena od sankcija. To je zato što se zemlja štiti od sankcija od 2014. godine kada je takođe pogođena gomilom trgovinskih ograničenja nakon što je ilegalno anektirala Krim Ukrajini.

Putin je „preoblikovao rusku ekonomiju u tvrđavu“ da bi izdržao spoljne šokove, napisala je Veronika Karion, ekonomski istraživač u Američkom udruženju bankara (ABA) u postu ABA Banking Journal 13. juna.

Neki stručnjaci su doveli u sumnju pouzdanost ruske statistike od početka rata. „Ruska vlada očigledno ima podsticaj da pokuša da sakrije ekonomski uticaj zapadnih sankcija“, rekao je Endru Losen, saradnik Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

Advertisements

Čak i ako se ekonomija drži tako dobro kao što se čini, Rusiji bi ipak na kraju moglo ponestati vremena kada roba bude prestala da dolazi i dok sve jače sankcije Zapada progrizu put kroz sistem. Ali za sada, zemlja pokazuje neočekivanu otpornost na niz mera, kao što je popunjavanje svojih rezervi i odvikavanje od stranog kapitala.

Evo šta je Rusija radila u pokušajima da zaštiti svoju ekonomiju sankcijama.

Pre invazije, Rusija je držala petu po veličini gomilu stranih valuta i zlatnih rezervi na svetu u vrednosti od oko 630 milijardi dolara, prema Institutu Banke Finske za ekonomiju u razvoju. „Ova zaliha može da pokrije vladin bilans stanja i podrži rublju“, napisao je Karion.

Advertisements

Rusija je izgubila pristup oko polovine tog iznosa zbog sankcija, rekao je ministar finansija zemlje u martu. Ali još uvek ima dosta fizičkog zlata sakrivenog u zemlji — koja je takođe drugi najveći svetski proizvođač plemenitog metala.

Ruska zlatna zaliha se utrostručila od 2014. i sva se čuvaju u kućnim trezorima, navodi centralna banka. SAD su sankcionisale ruske transakcije korišćenjem zlata, ali to ne bi sprečilo „oportunističke zemlje“ da posluju sa Moskvom, napisao je Karion.

Rusija takođe nastavlja da gomila neke rezerve u obliku svojih fondova za hitne slučajeve — zahvaljujući neočekivanim prihodima od prodaje nafte i gasa. U aprilu i junu dodao je 12,7 milijardi dolara svojim rezervama za hitne slučajeve. Ova sredstva će se koristiti za obezbeđivanje stabilnog ekonomskog razvoja usred sankcija, preneo je Rojters 9. juna, pozivajući se na saopštenje ruske vlade.

Osim štednje, Rusija se odvikava od stranog kapitala agresivnim otplaćivanjem duga u poslednjih osam godina, napisao je Đan Marija Milesi-Fereti, viši saradnik ekonomskih studija u Hatčins centru za fiskalnu i monetarnu politiku 3. marta. Ona je sada neto poverilac na međunarodnim tržištima, dodao je on.

Advertisements

„Vladimir Putin je alergičan na pozajmljivanje novca“, rekao je Endrju Vajs, stručnjak za Rusiju iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, za „ManiPlanet“ NPR-a u februaru. „On ne želi da iskoristi bankarski sistem u Rusiji ili pristup zapadnom kapitalu kako bi Rusiju učinio velikom.

Spoljni dugovi Rusije su prilično niski. Vlada je dugovala oko 39 milijardi dolara u obveznicama u stranoj valuti na kraju 2021. godine, procenio je JPMorgan. Poređenja radi, Grčka nije platila 205,6 milijardi evra (277,5 milijardi dolara) državnog duga 2012.

Što se tiče ukupnog državnog duga Rusije, on iznosi samo 17% BDP-a — znatno ispod trocifrene brojke za mnoge razvijene zemlje i uglavnom denominirano u rubljama. Dakle, zemlji „zaista ne treba da se zadužuje“, napisao je Anton Tabah, glavni ekonomista ruske agencije za rejting Ekpert RA na veb stranici Karnegi Fondacije za mir 15. juna. Američki državni dug iznosi oko 130% BDP-a.

Najveći problem koji Rusija sada ima je plaćanje spoljnih dugova zbog ograničenja izazvanih sankcijama, dodao je Tabah. Kada se to reši, Rusija i njene kompanije će moći da otplate svoj dug, a sopstveni resursi zemlje „trebalo bi da budu dovoljni da pokriju potrebe budžeta, banaka i korporacija“, dodao je on.

Rusija se okreće ka sebi pošto je postala međunarodno izolovana — ali, kao veliki proizvođač robe, njena ekonomija se neće u potpunosti raspasti — iako će rast biti spor i nizak, rekao je Hasan Malik, viši suvereni analitičar u bostonskim investicijama konsultant za upravljanje Loomis Sailes.

Rusija je jedna od retkih zemalja na svetu koja može da se upusti u autarkiju“, rekao je Hasan za Insajder. On je mislio na pojam ekonomske samodovoljnosti. Zemlja je glavni proizvođač sirove nafte, prirodnog gasa, pšenice i metala poput nikla i paladijuma.

Da bi se suprotstavili egzodusu međunarodnih kompanija koje su sa sobom ponele svoju robu i usluge, ruski entiteti su preuzeli firme i zamenjuju njihove proizvode domaćom ponudom.

Na primer, grad Moskva i grupa koju podržava ruska država preuzeli su operacije francuskog proizvođača automobila Reno u zemlji za nominalnu sumu od 2 rublje (3,5 centa). Oni planiraju da ožive brend automobila iz sovjetskog doba sa proizvodnim pogonima, rekao je gradonačelnik grada Sergej Sobjanin u postu na blogu.

Ali ekonomska situacija Rusije će i dalje biti veoma teška. Sam Putin je 9. juna rekao da zamena uvoza lokalno proizvedenom robom „nije lek za boljku“, preneo je AFP. On je rekao da će Rusija tražiti nove trgovinske partnere i nastaviti da razvija sopstvene industrije za „kritično važne tehnologije“.

Obim i obim sadašnjih sankcija daleko prevazilaze one uvedene 2014. godine, tako da će one „nametnuti veoma ozbiljne troškove ruskoj ekonomiji“, napisao je Milesi-Fereti u svom postu od 3. marta.

Očekuje se da će se ruska ekonomija smanjiti za 8,5% 2022. godine, uz dalji pad od 2,3% u 2023. godini, predviđa Međunarodni monetarni fond u aprilskom izveštaju. To bi bio najveći pad ekonomije od godina nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

(Izvor: Kurir/Biznis Insajder)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements