FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Miroslav Lazanski, vojnopolitički komentator, u svom autorskom tekstu otkrio je najveći blef NATO-a tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Loading...

I danas, nakon 20 godina od NATO bombardovanja naše zemlje, još uvek postoji dilema da li je NATO stvarno planirao kopnenu invaziju na nas i da li je uopšte bio u mogućnosti. Za ovu invaziju najviše su se zalagali Britanci, ali je došlo do vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu.

Advertisements

Treća faza vazdušnih napada NATO-a obuhvatala je i vojne i civilne objekte. Cilj je bio da se slomi moral našeg naroda kako bi se vrh SRJ prisilio na kapitulaciju. U medije zapadnih zemalja je pušteno kako je kopneni napad već oformljen. Slobodana Miloševića su na žalost ubeđivali i tadašnji Jugoslovenski generali.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Realnost je bila skroz drugačija. Problem kopnenog napada za NATO je bila logistika i geografija. Iz Albanije su tada postojala samo dva loša puta. Makedonija je javno rekla da neće dozvoliti da njena teritorija bude korišćena za napad na Jugoslaviju. Iz Hrvatske i BiH je bilo teško jer je taj deo čuvan od strane Jugoslovenske Druge armije. U Grčkoj je bio problem jer je luka često bila blokirana.

Advertisements

Britanija je predložila istovremeni napad sa svim strana iz Mađarske ka Vojvodini, Hrvatske i Bosne duž Dunava i Save ka Beogradu, Albanije i Makedonije ka Kosovu, Bugarske prema Nišu i Boru. Baš iz ovih razloga Jugoslavija je glavninu svojih snaga skoncentrisala južno od Beograda, zapadno od Morave, severno od Kosmeta, istočno od Crne Gore, oko Kragujevca i Kraljeva.

FOTO: WIKIPEDIA

NATO je planirao da koncentriše trupe u Mađarskoj ali je problem bio jer je Austrija bila neutralna, a Slovačka nije bila članica NATO-a. Generali u Londonu i Vašingtonu su znali da su područja između Dunava i Tise minirana. Jedan deo napada NATO-a trebao je da ide ka Somboru, kao i napadom iz pravca Vukovara. Dunav je velika prepreka kao i Vojvodina koja je ispresecana brojnim kanalima i rečnim tokovima. Bivša JNA je godinama pripremala i uvežbavala model odbrane.

NATO je razrađivao dva modela plana za napad na Beograd. Model Berlina i model Budimpešte. NATO-u je trebalo bar 12 divizija sa punom logističkom podrškom. Oni to nisu u tom trenutku imali, a da je čekano da se divizije formiraju ušlo bi se u zimu, a to bi tek tada postalo nemoguća misija. Tako da je izvršen psihološki pritisak koji im je uspeo.

Advertisements
Loading...

(Izvor: Beograd.in)