FOTO: PIXABAY

Ovo je priča o Mariji , devojci koja se nikada nije plašila raditi, ali u svojoj zemlji nije imala priliku da nađe posao koji bi joj omogućio normalan život.ve vreme tokom leta je imala posao jer su to uvek bili neki sezonski poslovi. Radila je kao spremačica, konobarica, brala mandarine, kao sobarica na brodu.

Advertisements

Nikada nije bežala od rada, ali sve što bi leti zaradila tokom zime bi potrošila, kao i svi sezonski radnici. Znala je da može više da da od sebe ali u Hrvatskoj nije imala gde. Ona je pri tome skomna osoba nije tražila ništa previse, samo da može normalno da živi i radi.

Advertisements

Prilika joj se ukazala 2015. kada Hrvatima više nije bila potrebna radna dozvola za rad u Nemačkoj. Marija je upoznala porodicu u Bad Urahu nedaleko od Štutgarta i prvo vreme je bila kod njih dok nije stala na noge. Oni su joj dosta pomogli. Njena prednost je bila to što je kao mala sa roditeljima živela u Nemačkoj pa je znala jezik.

Prvo se zaposlila kao konobarica što joj je odgovaralo tada kako bi stekla krug ljudi oko sebe. Bilo joj je teško jer je u Hrvatskoj ostavile roditelje i prijatelje. Ceo svoj dotadašnji život. Na svom prvom poslu koji je dobila nakon tri meseca boravka kod ove dobre porodice, upoznala je i svog partnera sa kojim sada živi.

Advertisements
Loading...

Nakon toga je radila u lokalnom bioskopu, zatim kao dostavljačica za jednu kurirsku službu. Sada je vozač putnika za jednu ustanovu u Bad Urahu.

„Meni je na svim tim poslovima bilo dobro. U jednom slučaju bila sam zaposlena na određeno, pa sam nakon isteka ugovora morala tražiti drugi posao. Drugi sam put htela veću platu, pa sam tražila nešto novo. Ovde je dobro to što čovek, kad odluči naći novi posao, nema nekih velikih problema. Ja hoću raditi i zato sam bez problema našla posao“, kaže Marija.

Satnica na poslovima na kojima je ona radila se kretala od 10 do 14 dolara bruto. Za dostavu je imala 19 evra. Prekovremeni rad se plaća. Slobodni dani su vikend i praznici, a ako je tim danima radila bila je plaćena. Ako je radila subotom dobijala je 25% više na njenu satnicu, a nedelja i noćni rad 50%.

Advertisements
Advertisements

Njen savet je da ako neko ode u stranu zemlju da se ne uljuška u druže nje sa svojim, već da se trudi da što pre nauči jezik tako što se neće skrivati nego izaći i upoznati nove ljude.

„Mislim da konačno živim. U Bad Urahu sam stvorila novi život. Mogu sebi priuštiti da s prijateljima odem na godišnji odmor, na primer u Holandiju ili Portugal. Mogu si priuštiti avionske karte da odem posetiti roditelje tri puta godišnje. Lani sam im kupila polovni automobil jer im je trebao. Radim jednako kao što sam i doma, a živim puno, puno bolje“, kaže Marija

Marija takođe kaže da joj nedostaju roditelji i najbolja prijateljica koja živi u Zagrebu, ali se nikada ne bi vratila u Hrvatsku da živi. Volela bi da se njeni presele u Bad Urah.

Advertisements
Loading...

(Izvor: Beograd.in)

Advertisements