FOTO: PRINTSCREEN

Džemina Nikolić iz aleksinačkog sela Gornji Ljubeš na svet je došla 20. januara 1968. godine, a njen otac Žarko proslavio je njeno rođenje kupovinom televizora marke „gemini“ (džemini) po kojem je dobila ime.

Advertisements

Čudno me gledali

Advertisements

Oduševljen kupovinom, u to vreme ne za svakog dostižnog aparata, te njegovim brendom koji mu se učinio zanimljivim, odlučio je da sećanje na taj dan sačuva na originalan način. Ćerkici je dao ime Džemina, a zahvaljujući očevom gestu, ova Aleksinčanka je čitavog života doživljavala razne zgode i nezgode.

Prvi put je postala svesna da joj je ime čudno kada je krenula u školu. Nijedno dete se nije zvalo ni slično kao ona. Otac joj je bio zanatlija, pa su često menjali adresu stanovanja, jedno vreme boravili su u Sloveniji, pa je stalno morala da objašnjava zašto se zove baš tako.

Advertisements
Loading...

– Zbog imena su mislili da sam Romkinja ili muslimanka. Sećam se da sam u vreme kada sam trenirala košarku susrela sa jednom ekipom iz Majdanpeka čiji je član bio i jedan mladić islamske veroispovesti. On me je odmah pitao jesam li „njihova“. U prvi mah nisam shvatila zašto me to pita, a ona sam mu kroz smeh objasnila da se zovem po televizoru – priča Džemina.

Htela da se zove Ana

Kaže da ocu nije zamerila zbog imena, ali priznaje da je često želela da se zove drugačije.

Advertisements
Advertisements

– Želela sam da se zovem Ana, ali nisam htela da menjam očevu odluku. Sa suprugom Slavoljubom se družim odmalena. On je znao zašto se zovem tako, ali mi je priznao da su ga njegovi prijatelji ćesto pitali je l se oženio romkinjom. I moja ćerka je uvek kada je trebalo da se upiše ime roditelja navodila očevo ne želeći da objašnjava zašto joj se majka zove kako se zove – nastavlja Aleksinčanka.

A zbog nesvakidašnjeg imena Džemina je morala da dokazuje ko je i pred državnim organima.

– I kada ostali nisu, ja sam morala da pokazujem državljanstvo jer su zbog imena sumnjali da nisam Srpkinja – priča ova žena.

Advertisements
Loading...