Kakav je bio položaj žena pre skoro jednog veka na ovim prostorima, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ilustruje poziv koji je Društvo za prosvećivanje i zaštitu žena uputilo Beograđankama u momentu kada se birao novi Ustav u kojem nije bilo mesta za ženska prava.
Na poziv iz 1921. podseća Istorijski arhiv Srbije koji objavljuje na svom sajtu, na Portalu za žensku i rodnu istoriju.
Društvo za prosvećivanje i zaštitu žena pozivalo je Beograđanke u skupštinu žena – 8. maja 1921. u vreme kada je zasedala Ustavotvorna skupština. Ustav koji se donosio te godine bio je poražavajući za žene.
Архив Србијe, Фонд Коло српских сeстара, ЗП 1419.
Istorijski Institut, Portal za žensku i rodnu istoriju. "Poziv ženama Beograda na protest povodom vladinog projekta Ustava iz 1921. godine koji nije predviđao pravo glasa za žene". Dat: 17. May 2020. Link: https://t.co/30K1CoHAaw pic.twitter.com/lo6YOijcVO— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) May 17, 2020
Kako bi sprečilo njegovo stupanje na snagu, Društvo se pobunilo i ustalo protiv isključivanja žena iz Vladinog projekta Ustava što je i istaknuto na početku poziva sledećim rečima: „Po tom projektu Ustava mi bismo ponovo bile bačne u ropstvo… ostale bez prava glasa i osnovnih građanskih prava“.
Žene su se pobuile jer Ustav uskraćuje pravo „upliva u uređenje opštine i države“, jer se prema njegovim odredbama „na njihova pleća bez njihovog odobrenja stavljaju dugovi države“, „njihovi sinovi teju su u rat, a da oneni ne učestvuju u rešavanju pitanja o ratu“, niko ih ništa ne pita „ni o skupoći ni o stambenom pitanju“, „ni usta ne mogu da otvore“.
Ne mogu da rešavaju pitanja o svom životu i životima svojih porodica. Njihova pravna ličnost ne postoji.
„Mi smo osuđene da ćutimo kao nemo roblje“, ističu u pozivu i pitaju se: „Hoće li Jugoslovenska žena danas posle strašnog rata biti oglašena za maloumnu i nedoraslu? (u drugom delu piše da ne žele da ih smatraju maloletnim i maloumnim) „.
Dužnost im je, poručivale su, da odbace ovu dvostruku uvredu i da ne pristaju samo na to da samo „znaju za preterane dužnosti i obaveze“.
Žene su ovo izdvojile pozivajući na Veliku skupštinu koja se održala na Terazijama.
Dole ropstvo žena! Živelo žensko pravo glasa! Živelo oslobođenje žene!
Žene u Jugoslaviji dobile su pravo glasa 24 godine kasnije. Poređenja radi, žene u Americi su pravo glasa dobile 1920. a u Velikoj Britaniji osam godina kasnije. Žene u Saudisjkoj Arabiji su pravo glasa dobile 2015. godine, ali samo na lokalnom nivou.
(Izvor: Žena)
