FOTO: FREEPIK

Negovateljice su tražene u Austriji, pa se u poslednje dve godine sve više žena odlučuje da putuje svaki mesec i radi u inostranstvu. Roditelji su mi na socijalnoj pomoći, svekar i svekrva bolesni, a muž je u vojnoj penziji od 300 evra mesečno. Svaki mesec se pozdravim sa svoje četvero dece i dve-tri nedelje 24 sata dnevno negujem stare i bolesne u Austriji, priča Danijela Stjepanović (38) iz Vinkovaca, za 24sata.hr.

Advertisements

Negovateljice su tražene u Austriji, pa se u poslednje dve godine sve više žena odlučuje da putuje svaki mesec i radi u inostranstvu kako bi mogli da prežive u Hrvatskoj. Službenih podataka nema, ali Danijela koja se angažovala u borbi za prava njegovateljica kaže da je samo u Austriji 30.000 žena iz Hrvatske koje tako zarađuju za hleb. Danijela je u Slavoniji radila kao najamna radnica u poljoprivredi, potom za minimalac u staračkom domu. Od toga su jedva preživljavali. S negovanjem može zaraditi, a sav novac ona i njene kolegice troše u Hrvatskoj. Danijela je samo jedna žena od brojne hrvatske ekonomske emigracije koja puni Irsku, Nemačku, Austriju i ostale razvijene zemlje. Oni u Hrvatsku šalju novac ili ih poput njegovateljica troše i tako značajno pomažu hrvatskoj ekonomiji. Prema podacima Hrvatske narodne banke, prošle godine se od radnika koji rade u inostranstvu slilo 2,1 milijardi evra ili oko 15,75 milijardi kuna.

Advertisements

Procena nije konačna jer se čekaju tačni podaci za poslednja tri meseca. Taj iznos je ekvivalent brojci kao da je u Hrvatskoj zaposleno dodatnih 218.000 ljudi s prosečnom platom od 6000 kuna. Naravno, oni ne plaćaju doprinose u Hrvatskoj, a deo njih ni porez, ali novcem zarađenim u instranstvu podižu standard svojih porodica. Njihov novac potrošen u Hrvatskoj diže i BDP. Ipak, njegovateljice su suočene s neverovatnim problemom neujednačenog rada Poreske uprave koja ih u nekim gradovima tera da plaćaju dvostruki porez. Stotine njih raspravljaju o tom problemu u zatvorenim grupama na društvenim mrežama, ali samo retke žele da govore pod imenom jer se boje.

Objašnjavaju da svaka negovateljica u Austriji mora da osnuje obrt, a angažovane su uglavnom preko agencija. Austrijska poreska uprava im priznaje sve troškove koje imaju poput putovanja, davanja za penziju i zdravstveno, hrane, a tek na ostatak, na neto platu, obračunaju im porez. No, objašnjava Danijela, onda njene koleginice u Hrvatskoj nekad traže da plate razliku poreza bez da su im priznali troškove. Dakle, na celu bruto zaradu bez ikakvih priznatih rashoda. U grupi na Fejsbuku niz njegovateljica se žali na taj problem u ostatku Hrvatske. Ljute su jer neguju nemoćne s dva sata pauze, nemaju sindikat, znaju biti i prevarene, plaćaju agencijama proviziju, a ovde ih dodatno oporezuju. Negovateljica Lidija Grgić (52) iz Cerne se susrela s istim problemom u Poreskoj upravi u Županji. Kaže da je njena sreća što se dobro raspitala pre dolaska u Poresku.

Advertisements
Loading...

– Tražili su mi liste bruto plate kako bi na osnovu toga obračunali porez. Tek nakon dugog natezanja sa službenicima i objašnjavanja da nas oporezuje Austrija koja šalje podatke do kraja aprila, službenica je tražila dodatna tumačenja. Na kraju su mi potvrdili da sam u pravu, ali znam nekoliko koleginica koje su bile pre mene u istoj ispostavi i njima će naplatiti porez na bruto platu. Ministarstvo financija nije edukovalo sve svoje radnike za naše slučajeve – kaže gospođa Grgić.

FOTO: FREEPIK

Nikakav trošak za državu
I ona kaže da je posao negovatelja izuzetno naporan i njihov novac je teško zarađen.

– Dođeš pod tuđi krov i radiš s teško bolesnim ljudima. No svesna sam da sam u godinama kada teško mogu naći posao u Hrvatskoj za pristojnu platu, a Austrija treba negovatelje. Mi sve zarađeno trošimo u Hrvatskoj, a država nema troška za nas. Kada odemo doktoru kod nas, račun se ispostavlja Austriji gde smo osigurani. One s decom tamo imaju olakšicu, pa čak i dečji doplatak, a ništa u Hrvatskoj. Zato nismo zaslužili da nas tako tretiraju i još nas protivpravno oderu za viši iznos poreza – zaključuje gospođa Grgić.

Advertisements
Advertisements

Negovateljice koje se vraćaju u Hrvatsku, statistika HNB-a vodi kao sezonske radnike ili one koji rade u pograničnim područjima. Zarađuju u inostranstvu, a troše sve u Hrvatskoj. Ti radnici su prema procenama, prošle godine doneli Hrvatskoj 1,057 milijardi esra. Pre deset godina, taj iznos je bio upola manji. Drugi skup su oni radnici koji se ne vraćaju, našli su stalne poslove, ali šalju svojim porodicama novac. Oni su prošle godine poslali 1,044 milijarde evra, a kada se ta dva iznosa zbroje, dolazimo do 2,1 milijarde evra ili 15,7 milijardi kuna koje su naši radnici vratili.

Rekorderi u iznosu koji šalju kući su Poljaci, što je i normalno s obzirom na veličinu zemlje i emigracije. No kada se pogleda uticaj donesnog novca na ukupni BDP svoje zemlje, onda su na vrhu cele EU Letonci, a Hrvati odmah iza. Osobne doznake naših radnika su prošle činile 4,4 BDP-a Hrvatske. Podsetimo, cela zemlja je prošle godine imala rast BDP-a od 2,8 posto. U HNB-u ističu da bi određenog rasta bilo i bez doznaka, ali njihov uticaj na domaći rast još niko nije konkretno izračunao. Kada se zna da su u prvih devet meseci prošle godine direktna strana ulaganja u Hrvatsku iznosila 1,3 milijarde evra, onda je jasno da 2,1 milijarda evra hrvatskih radnika čini ozbiljnu “gospodarsku granu”. Bez njihovog novca bi bilo i manje potrošnje, a upravo ona će i ove godine u najvećoj meri gurati predviđeni rast BDP-a.

(Izvor: 24sata.hr)

Advertisements
Loading...