FOTO: PIXABAY

Splićanka Nana Novaković je sa verenikom Zagrepčaninom Domagojem Slavičekom, otišla na privremeni radi u Irsku.

Advertisements

„Upoznali smo se u hotelu na Hvaru gde smo zajedno radili, ali nismo uspevali da pronađemo posao za stalno u istom gradu, pa smo odlučili da odemo u Irsku. Zapravo, glavni razlog zbog kojeg sam otišla bio je jer sa diplomom iz pomorskog menadžmenta, koji sam završila u Splitu, punih pet godina nisam mogla da nađem stalni posao“, kaže Nana koja je na Zeleno ostrvo stigla u februaru prošle godine.

Advertisements

A baš lani u oktobru, pred splitskim hotelom „Radison blu“ protegla se dugačka kolona automobila. Stotine ljudi stiglo je iz cele Hrvatske na testiranje za posao u Irskoj

“ Moj verenik nije bio sretan ponuđenim angažmanom i to sam rekla menadžerki mog hotela koja ga je odmah pozvala na intervju za posao. Sad radi kao „konsijež“. Nana je prvo radno mesto dobila na recepciji, a posle osam meseci unaprijeđena je u šefa smene.

Advertisements
Loading...

„Najviše me je oduševilo što je konkurs bio potpuno transparentan. Obavila sam razgovore sa troje menadžera i između nekoliko kandidata izabrana sam za šefa“, kaže Nana.

Zagrepčanka Marijana Rakuša u Irskoj je tek dva i po meseca. Kaže da je pozitivno šokirana svime što je tamo do sada doživela. Radi kao domaćica u luksuznom hotelu sa pet zvezdica, dvadeset pet kilometara udaljenom od Dublina.

“ U Hrvatskoj nisam mogla da skrpim kraj sa krajem sa platom od 3.600 kuna mesečno (500 evra), a radila sam sve poslove koje su mi ponudili, od konobarisanja do rada u knjigovodstvu, često i po deset, dvanaest sati dnevno. E, sad zamislite kad iz takve situacije dođete u Irsku svesni da od svog rada možete pristojno da živite i još pošaljete novac kući roditeljima bez problema jer vam svake dve nedelje na račun leže 900 evra“, kaže Marijana. Kaže da je najviše oduševljena korektnošću poslodavca, ali i običnog sveta kad se od njih zatraži bilo kakva pomoć.

Advertisements
Advertisements

„Jedna gospođa koju sam na ulici pitala kako da dođem do odredišta ne samo da mi je objasnila nego je sa mnom sačekala autobus i još mi platila ručak. Jako brzo govore, njihov dijalekt za nas koji smo učili engleski u školi često je nerazumljiv, ali bez problema se prilagode sagovorniku da bi uspostavili komunikaciju. Oduševljena sam i radosna jer će mi se uskoro pridružiti i deca, kaže Marijana.

“ Iz Hrvatske sam otišle prvo zbog egzistencije, a drugi razlog je društvena nepravda. Ja sam samohrana majka, i svima su dole puna usta priča kako samohranim majkama treba pomoći, a nitko ništa po tom pitanju ne preduzima. Ovde društvo drukčije funkcioniše, a ljudi se drže pravila i reči“, kaže Marijana.

U Irskoj su cene nešto veće nego u Hrvatskoj, ali zato je hrana jeftinija jer se najnužnije namirnice oporezuju po nižim stopama ili su oslobođene poreza. Najam stana stan ili kuće je zaista skup, i zato su svi spremni na deljenje zajedničkog prostora.

Advertisements
Loading...

„Poslodavac mi je osigurao smeštaj za prvih par nedelja dok se nisam snašla, što su mi i obećali na razgovoru za posao, a sad delim stan sa drugima. Najam stana je 600 evra mesečno“, kaže sugovornica, koja kaže da joj nedostaje samo more. Nani najviše nedostaje porodica, iako ih je posetila tri puta za godinu dana.

Advertisements

„S ovim primanjima možete sebi da priuštite stvari koje su vam pre bile nezamislive. U Hrvatskoj su mi ponudili posao u turističkoj agenciji, no to sam odbila i izabrala posao u Irskoj. U Hrvatskoj od plate pokrijete samo hranu i režije, i ne ostane vam više ni kune. Otkad radim u Irskoj, pokrivam sve troškove i putujem gde me volja bez ikakva problema“, kaže i dodaje da su plate u odnosu na Hrvatsku veća otprilike tri puta.

Najbolje od svega je što Nana i Domagoj uz rad i studiraju. „On informatiku, a ja ljudske resurse, i bez problema to plaćamo i usklađujemo sa obvezama na poslu. Ma, ovde vam sve ide glatko. Ljudi su prijateljski raspoloženi, spremni su da vam pomognu, i to vredi zlata. U Irskoj brzo prepoznaju dobre radnike i takve cene.

Advertisements

U Irskoj je rad na crno ili plaćanje na ruke nezamislivo. Kazne za takve poslodavce su enormne, pa to nikome ne pada na pamet. Dignete li noge u autobusu na drugo sedište platićete kaznu od 50 evra. Zamislite onda kolike su kazne za nesavesne poslodavce. Nitko i ne pomišlja da ne plati radnika ili da ga ne prijavi. Zato se svi prekovremeni sati uredno plaćaju i čvrsto poštuju odredbe iz ugovora o radu.