Nestale srpske žrtve i Njegoševo rodoljublje: Nisu samo Sveti Sava i kosovski mit izbačeni iz škole

FOTO: PRINTSCREEN

Reforme u poslednjih dvadeset godina izgurale su kosovki mit iz udžbenika. Vrhunac je izbacivanje prvog srpskog prosvetitelja iz programa za osmi razred – od Svetog Save ni traga ni glasa, a uči se o istoriji jezika kojim je pisao! Gradivo iz srpskog ne prati časove istorije: u Drugom svetskom ratu, prema književnim delima, stradali su samo Jevreji.

Advertisements

Ovo za Sputnjik kaže prof dr Olivera Krupež, profesor književnosti i srpskog jezika iz Čačka koja se godinama bavi korpusom kanonskih dela srpske književnosti u školskom programu. To je i tema njene doktorske disertacije u kojoj je, kako kaže, dokazala da su se pojedine tematske celine važne za duhovne dimenzije srpske dece i omladine vremenom krnjile, a najveći udarac zadala im je poslednja reforma.

Sveti Sava i kosovski mit nestaju iz nastave

Ova profesorka kaže da su od reformi koje su započele 2002. iz programa iščupane glavne žile naciona, a ulazak stranih izdavača u Srbiju omogućio je suptilnu relativizaciju preostalog gradiva kroz metodičke aparature i dodatne sadržaje u čitankama.

Gradivo o Prvom svetskom ratu premešteno je iz osmog u sedmi razred, deca će njime početi da se bave posle Vaskrsa, kad je praktično godina na kraju, a vidan je zamor učenika i nastavnika.

„Takva ozbiljna tema Prvog svetskog rata dobila je desetak časova na kraju godine, da biste gradivo iz istorije u osmom razredu počeli međuratnim periodom, tako da će Prvi svetski rat ostati u svesti dece kao nešto uzgredno i usputno, negde pomenuto u najtoplijim danima kada oni rešavaju pitanje zaključnih ocena. Da li je iko ikada stavio takvu krucijalnu temu na sam kraj školske godine? To se do sada nije dešavalo“, kaže Olivera Krupež.

Plava grobnica ne pokriva Veliki rat

Ona dodaje da će se srpska književnost sa istorijom poklopiti u sedmom razredu samo sa „Plavom grobnicom“ Milutina Bojića, te da će je samo profesori koji razmišljaju, premestiti na kraj godine. Kaže da se time ništa ne rešava.

Advertisements

„To je pesma koja je veoma ozbiljna i koju treba obraditi u periodu kada ima određeni kontekst. Sama za sebe, ona ne može da pokrije Prvi svetski rat. Nekada smo radili odlomke iz „Vremena smrti“ Dobrice Ćosića, imali smo u čitankama odlomke iz „Dana šestog“, Rastka Petrovića, segmente ozbiljnih romana koji su mogli deci na književnom delu da predstave slike tog rata, da im se paralelno dočara ono što rade iz istorije pa da osete empatiju prema stradalima. Imali ste sliku učitelja koji pali sveće na klupama svojih stradalih učenika – to su slike koje se ne zaboravljaju, deca vezuju rat za realne žrtve, za srpska stradanja“, ističe Krupežova.

U osmom razredu, za koji je uprvo stigao reformisani program, kada se proučava međuratna književnost i Drugi svetski rat, ostao je samo roman „Pokošeno polje“ Branimira Ćosića, a precrtane „Deobe“ Dobrice Ćosića, jedine preostale posle prethodne reforme. U programu se našao roman tematski vezan za Prvi rat, koji se izučava godinu dana ranije.

Nijedan tekst o Drugom svetskom ratu

Naša sagovornica ističe da u programu za književnost nema nijednog teksta o Drugom svetskom ratu. U izbornom programu ponuđena su „Pisma“ Hilde Dajč, o stradanju Jevreja, a u izbornoj literaturi „Dečak u prugastoj pidžami“ Džona Bojna, takođe o stradanju Jevreja.

„Apsolutno je u redu da se to pomene, ali nema ni jedne jedine srpske žrtve, ni svesti, ni predstave da je srpski narod stradao u tom ratu, koliko je teško bilo. Nema ni jednog jedinog naslova“, ističe.

Ne mogu i Gračanica i Sveti Sava

Iz programa za osmi razred je nestao i „Boj na Kosovu“ Ljubomira Simovića, odlomak koji su deca obožavala, dijalog između Bajazita i Lazara uoči pogubljenja, ali su učila i temeljne stvari vezane za Carstvo nebesko i ideal slobode.

Naša sagovornica posebno upućuje na nastavni plan iz šestog razreda, gde se mora birati ili pesma „Gračanica“ Desanke Maksimović ili „Sveti Sava“ Vojislava Ilića, tako da đaci, u zavisnosti šta nastavnik izabere, ostaju ili bez lekcije o Svetom Savi ili bez lekcije o Kosovskom mitu. Na žalost, kaže, i u ostalim programima mnoga važna dela i autori isključuju jedni druge.

Advertisements

Njegoša skratili za rodoljublje

U osmom razredu su izostavili „Pisma iz Italije“ Ljubomira Nenadovića u kojima se govorilo o Njegoševom srpstvu i kritikama na račun Evrope. Najpre su izmenjeni odlomci, a zatim je čitavo delo nestalo iz istorijskog konteksta koji se u tom razredu proučava.

„U toj knjizi Njegoš je više puta isticao pitanje Kosova, a na kraju putopisa potresenim i neveselim glasom kaže: „Jadni moj narode! Rasijao si se po najmu u tuđina, služiš Tuku i Mandžuku, a na tvom ognjištu vatra se gasi. Konstatuje da „više nemamo niđe kuću, izgorela je na Kosovu“. Izbacili su takvo delo, koje poseduje izuzetan kapacitet i uklapa se u programske sadržaje u osmom razredu. „Gorski vijenac“ sveden je na predložak „Badnje veče“ koje poseduje filozofsko-misaoni sloj, ali se uskraćuje pojam rodoljublja, ideala, žrtvovanja. To je savremeni korporacijski pogled na svet, čovek mora da bude okrenut samo sebi, a domovini ni na koji način. U osmom razredu od Svetog Save nema ni traga, ni glasa!“ ističe Krupežova.

Ona dodaje da je u sedmom razredu ostao odlomak iz žitija Svetog Simeona, ali da se pojam srpsko – slovenski jezik obrađuje godinu dana kasnije. To je još jedan primer koji pokazuje da se programi rade pojedinačno, bez uvida u prethodne sadržaje, tematske celine više ne postoje.

Krupežova kaže da su nastavnici pokušavali da ukažu na problem, ali da nije bilo interesovanja, katedra za srpski jezik, Srpska akademija nauka, svi su ćutali. Poznato je da u komisijama za nastavne programe učestvuju ugledni profesori od kojih su neki i autori udžbenika pa je nejasno kako dolazi do određenih propusta.

Obratila se svim dosadašnjim ministrima prosvete, pa i aktuelnom, ali nije dobila odgovor. Na njene apele, kaže, pažnju je obratila samo premijerka Ana Brnabić.

Dopis još nije kod ministra

U Ministarstvu prosvete za Sputnjik kažu da njen dopis još nije stigao na ruke ministra Branka Ružića. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu da nastavnici pristupaju čitanju programa vrlo površno, uz učitavanje onoga što žele da vide u njemu.

„Činjenica je da je program u manjoj meri redukovan, ali je to urađeno zbog primedaba mnogih nastavnika da je prevelik broj tekstova za obradu, da se kroz njih pretrčava, a suštinska, dubinska analiza izostaje. I pored smanjenja broja tekstova u lektiri, ni kosovski mit ni najznačajnije ličnosti srpske istorije nisu skrajnute ni izostavljene iz novog programa. Ne treba zaboraviti obuke nastavnika koji svoje časove na osnovu programa kreiraju u skladu sa svojom kompetencijom, znanjem, stručnošću i iskustvom“, kažu u Zavodu.

Advertisements

Zavod tvrdi da Sveti Sava nije izostavljen

Dodaju da se o Svetom Savi govori u kontinuitetu u svim razredima, jer se podrazumeva da čas srpskog jezika 27. januara treba da bude njemu posvećen. „U sedmom se detaljno analizira lik i delo Svetog Save na časovima domaće lektire, a u osmom razredu se o Svetom Savi govori u okviru istorije jezika“.

Profesorka Krupež kaže da očekuje dalje korake predsednika republike koji je najavio inicijativu da država može da štampa udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije. Ukoliko se suštinske vrednosti ne utemelje u programima ovih predmeta, neće se rešiti sadašnji problem.

Nije pitanje ko će da štampa udžbenike ukoliko se ne osmisli valjana programska struktura koja će omogućiti povezivanje sadržaja, sticanje kulture sećanja, ostvarivanje nacionalnih ciljeva u domenu očuvanja nacionalnog identiteta i kulturne baštine.

(Izvor: Sputnik Srbija)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements