FOTO: WIKIPEDIA

Po ko zna koji put u srpskoj javnosti se stvara utisak o dominantnoj vojnoj saradnji sa Rusijom. Činjenice govore drugačije. Srpsko-ruska vojna saradnja je opasna tabloidna priča prepuna neistina i ugrožava bezbednost.

Advertisements

Još jedna srpsko-ruska vojna vežba dobro je došla režimskim medijima, naročito tabloidima, da zagrme jače nego slavno rusko naoružanje, sistem S-400: “Mnogo smo jaki: Srpski oficiri obučeni za S-400”, “Ruski šamar Zapadu: Panika u NATO zbog S-400 u Srbiji!”, “Vojna vežba ‘Slovensko bratstvo’ digla uzbunu na Zapadu”…

Advertisements

Dakle, po ko zna koji put se u javnosti stvarao utisak o dominantnoj vojnoj saradnji sa Rusijom. Činjenice, međutim, govore drugačije: NATO zemlje daleko više vojno pomažu Srbiji, Vojska Srbije daleko češće učestvuje u partnerstvima i u vojnim vežbama sa NATO, a država Srbija ima veliki broj bilateralnih i multilateralnih sporazuma potpisanih sa NATO nego sa Rusijom. Zbog toga se – logično – postavlja pitanje šta je poenta takve “bezbednosne politike” Srbije?

Činjenice o donacijama

Advertisements
Loading...

Ovogodišnje istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da je, recimo, u 2018. godini Srbija ubedljivo najviše vojnih donacija primila od SAD, oko 2,375 miliona evra od ukupnih nešto više dva i po miliona evra. Rusija je među pet najmanjih donatora. Vojska Srbije je između 2012. i 2018. učestvovala u 11 međunarodnih vojnih vežbi sa NATO, kao i u 98 vojnih vežbi sa državama članicama, pokazalo je isto istraživanje. Uprkos ovim egzaktnim brojkama, čak 84 odsto ispitanika se protivi ulasku Srbije u NATO.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, za Dojče vele kaže da je jedina prava vojna donacija Ruske Federacije bila u vidu deset oklopnih borbenih vozila, čija je vrednost oko 150.000 dolara, dok je recimo samo donacija SAD u vidu 40 vozila „hamer” bila vredna 7,5 miliona dolara.

„A kada pitate nekog običnog čoveka, svi su čuli za rusku donaciju a potpuno su neinformisani za ‘hamere’. Mi od Ruske Federacije dobijamo zastarela vozila koja izbacuju iz upotrebe i umesto da ih tope i sastavljaju, oni ih daju kao donaciju nekoj trećoj zemlji. Potrebna nam je edukacija stanovišta u bezbednosnom smislu, a posebno mladih”, kaže Lunić.

Advertisements
Advertisements

“Šizofrena situacija”

General avijacije u penziji Sreto Malinović za Dojče vele ocenjuje da srpski politički vrh proizvodi „šizofrenu” situaciju.

„Daje se levi žmigavac a skreće se desno… To su predizborni politikantski potezi ili se ja bar iskreno nadam da je tako. Jer, pregovori sa EU a potom i članstvo podrazumevaju i jedinstven bezbednosni okvir. Oni navodno vode prozapadnu politiku, a s druge strane prave rusofilsko javno mnjenje. Jedno se govori, drugo se radi, treće se misli”, navodi Malinović.

Advertisements
Loading...

On se pita ko je platio da se ruski sistem S-400 doveze u Srbiju na vojnu vežbu na kojoj je praktično služio kao maketa, jer svakako nije mogao biti upotrebljen. „To su sve stvari koje koštaju i koje država plaća, a deca nam se leče SMS-om”, upozorava Malinović. Sličnu stvar primećuje Nikola Lunić, koji navodi da nigde u Srbiji nema poligona za takve vežbe protivvazdušne odbrane, već Vojska Srbije po potrebi odlazi u Bugarsku da bi ispaljivala rakete.

Advertisements

“A oni nam dovode S-400 u Srbiju! To je očigledno politička promocija i ulazak u predizbornu kampanju, kako bi vatrenim nacionalistima dali dodatno gorivo u svojim teorijama izabranog naroda i izabrane države”, kaže Lunić. Vlade Radulović, vojno-poltički komentator za DW kaže da, bez obzira što se u poslednje vreme oseća izvesna stagnacija u saradnji Srbije sa NATO, ostaje činjenica da je ta saradnja i dalje znatno intenzivnija nego li sa Ruskom Federacijom.

“Ipak, uporno se kroz propagandu stvara percepcija da sarađujemo najviše sa Rusijom. Ključni momenat za stvaranje takvog utiska u javnosti bila je priča o poklonu aviona MiG 29, koje ćemo mi kasnije lepo platiti, zvanično 185 miliona, iako za sada još uvek ne znamo kakav će biti stepen modernizacije tih aviona”, navodi Radulović i dodaje da s druge strane stoji činjenica da je Srbija od NATO primila na desetine miliona dolara različitih vrsta donacija i pomoći.

Advertisements

Populistički poeni

A kada političari u javnosti namerno stvaraju lažan utisak, onda je sigurno da to rade zarad sticanja jeftinih populističkih poena kod potencijalnih birača. Nikola Lunić upozorava da na taj način nanose ogromnu štetu, i to ne samo Srbiji nego celom regionu.

“Čak i Nikita Bondarev (sa ruskog Instituta za strateške studije) eksplicitno navodi, govoreći o ruskoj percepciji i ruskoj ‘mekoj moći’, da Rusija posmatra naše regionalne lidere u kontekstu ruskih interesa. Ali, Srbi nisu naučili da razdvajaju emocije od interesa. Pa tako Vulin određuje nacionalne vrednosti i nacionalne ciljeve. On je rekao da NATO predstavlja saradnju i interes, a ODKB emotivno opredeljenje. To su velike prepreke za normalizaciju odnosa u regionu i za sporazum sa Kosovom”, upozorava Lunić.

Takvo igranje sa bezbednosnim pitanjima, međutim, može da bude i opasno.

„Spram svoje pozicije, spram svoje uloge koja je u globalnim kretanjima toliko minimalna da nas niko ne primećuje, mi udaranjem u bubanj možemo da izazovemo nešto što bi nas vratilo još 50 godina unazad. A pričamo o tome da smo faktor stabilnosti u regionu. Kakav smo mi faktor stabilnosti kada smo izvoznici retorike nestabilnosti, koja konfrontira, koja nas svađa sa susedima”, upozorava Sreto Malinović.

Iako se ne samo ova aktuelna garnitura vladajućih političara upinje da naglasi da je Srbija vojno neutralna zemlja, Vlade Radulović podseća da vojna neutralnost nije definisana u Ustavu Srbije, već jedino u skupštinskoj deklaraciji iz 2007. godine. S druge strane, navodi naš sagovornik, Srbija vojno sarađuje i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa Belorusijom, i sa NATO.

“Problematičan je deo oko kupovine naoružanja iz Ruske Federacije. Otvoreno nam je rečeno da ćemo se naći pod udarom sankcija SAD ukoliko uđemo u ozbiljnije transakcije sa Rusijom”, upozorava Radulović i podseća da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, iako je to bila politika EU, niti je stala uz EU u “slučaju Skripalj”.

Advertisements
Advertisements

“Tako pokazujemo da je naš spoljnopolitički cilj vrlo upitan, jer ako ne sledite taj cilj vrlo je upitno da li će se on realizovati. Mi često ne ispunjavamo usklađivanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike sa EU”, navodi Radulović.

Nikola Lunić kaže da se nada da predsednik Srbije Aleksandar Vučić razume bezbednosnu situaciju u regionu, jer je svojevremeno rekao da bi integracija Srbije u NATO strukture rešila 90 odsto naših problema.

„I to je jedina istina i verujem da on to razume. Iskreno se nadam da će u narednom periodu razumeti interes Srbije i regiona. Moramo sarađivati sa svim susedima, da se i sa Kosovom gledamo kao partneri. Sve je to u zajedničkom interesu regiona”, kaže Lunić i izražava nadu da će se bezbednosni kurs Srbije promeniti nakon predstojećih izbora.

Opasnost je druge vrste

Svi naši sagovornici saglasni su sa konstatacijom da propagandni tabloidni rafali suštinski služe zato da bi se prikrila činjenica da vlast ignoriše bezbednosne potrebe običnog čoveka.

„Po svim anketama koje se sprovode u Srbiji, građani kao osnovne bezbednosne pretnje percipiraju korupciju, loše političare i lošu vlast. Niko to ne uvažava, već upravo suprotno, nameću ljudima potrebu da se virtuelno naoružavamo i forsiraju tabloidnu trku u naoružanju u celom regionu”, navodi Niola Lunić.

„Od jačanja vojnih kapaciteta se pravi cirkus i predstava da je NATO stavio prst na čelo jer mi do te mere jačamo. A ja se pitam ko će se pojaviti da građanima ove zemlje kaže da oni treba da stave prst na čelo”, zaključuje Sreto Malinović.

(Dojče Vele)