FOTO: WIKIPEDIA

Potreba za radnom snagom u Nemačkoj će se u razdoblju 2017-2035. smanjiti za gotovo 1,13 miliona. Digitalizacija ipak, ne ukida onoliko radnih mesta koliko se to mislilo – mnogi poslovi nestaju, ali se zato otvaraju novi, vrlo zahtevni. Sve to sa sobom donosi i veće doseljavanje u Nemačku – iz Evropske unije, ali i iz trećih zemalja.

Loading...

To je zaključak najnovijeg istraživanja Fondacije “Bertelsman“ pod nazivom „Doseljavanje i digitalizacija“, piše Dojče Vele. Autori istraživanja prognoziraju da će se u budućnosti čak oko 80 odsto dodane vrednosti u prerađivačkoj industriji, kao i u sektoru usluga, ostvarivati na digitalnim temeljima.

Advertisements

Posebno masovna bi trebala da bude digitalizacija mašina u prerađivačkoj industriji – mašinekojima će ljudi u budućnosti samo uslovno upravljati. Pritom će kompanije biti primorane da osiguraju IT servis za te mašine, i to po vrlo visokim cenama. Istovremeno, kompanije će morati znatno više da ulažu u dodatno obrazovanje i obuku.

Autori ocenjuju da nemačko tržište nije dovoljno pripremljeno za takav razvoj. „Najveće usko grlo trenutno je nedostatak visokokvalifikovanog kadra. Već sada je potražnja za visokoobrazovanim osobama daleko veća od ponude. Taj trend će nastaviti i idućih godina“, navodi se.

Advertisements

U globalu, potreba za radnom snagom u Nemačkoj će se u periodu od 2017. do 2035. smanjiti za gotovo 1,13 miliona. I to je umereni pad, ocenjuju autori ovog istraživanja i istovremeno naglašavaju da će se povećati potražnja za stručnjacima i specijalistima.

„Nasuprot tome, izgledi za niskokvalifikovane radnike već danas su vrlo nepovoljni. Tako je u četvrtom kvartalu 2017. godine za 421. nezaposlenog s niskom stručnom spremom bilo ponuđeno samo oko 100 slobodnih radnih mesta“, piše Dojče Vele. Izazov se, ocenjuju autori, može rešiti samo doseljavanjem, i to samo ukoliko godišnje u Nemačku bude dolazilo oko 260.000 ljudi.

Međutim, kvalifikacije onih koji trenutno dolaze ne zadovoljavaju buduće potrebe nemačke privrede. U poslednjih osam godina migracije radne snage iz trećih zemalja su više nego udvostručene, ali je pritom od ljudi koji su u 2017. došli u Nemačku iz zemalja koje nisu članice EU više od trećine njih bilo bez stručne kvalifikacije. Oko 65 odsto ljudi iz zemalja iz kojih najviše dolaze azilanti, rade na pomoćnim poslovima.

Advertisements
Loading...

Doseljavanje bi, međutim, moralo zadovoljiti kvalitativne zahteve tržišta rada, jer, ocenjuju autori istraživanja, samo imigracija ljudi s odgovarajućim kvalifikacijama omogućava njihovu brzu integraciju na tržište rada i sprečava nedostatak kvalifikovane radne snage.

S druge strane, migracija nekvalifikovanih osoba predstavlja probleme za obe strane. Njen rezultat su „doseljenici koji ne mogu da pronađu (adekvatan) posao i kompanije koje ne mogu da nastave da popunjavaju slobodna radna mesta“.

(Izvor: Kurir/DW)