Mada svaki od dvanaest velikih apostola ima svoj naročiti dan praznovanja u godini, ipak je crkva odredila ovaj dan kao saborni praznik svih ukupno, i uz njih Pavla.

Advertisements

Sveti apostol Pavle rođen je kao Jevrejin, a postao je hrišćanski apostol, svetitelj, propovednik i književnik. Autor je 14 knjiga i poslanica Novoga Zaveta.

Advertisements

Rođen je u Tarsu u jevrejskoj porodici Venijaminovog plemena. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila i bio farisej i progonitelj prvih hrišćana koji su takođe bili jevrejskog porekla. Kada se čudesno obratio u hrišćansku veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije.

Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.

Advertisements
Loading...

Od svog oca, učenog rabina, Pavle je stekao prvo obrazovanje u Tarsu, gde je pored Mojsijevog zakona učio i tkački zanat; izrađivao je ćilime i vojničke šatore, što će mu kasnije, na misionarskim putovanjima, biti jedan od načina izdržavanja. Tars je u to vreme bio čuven po svom univerzitetu, trećem po ugledu posle Atinskog i Aleksandrijskog. Školovanje je nastavio u Jerusalimu kod tada čuvenog fariseja Gamalila. Grčki jezik i grčku književnost znao je od rane mladosti.

U Svetom pismu spominje se u priči o kamenovanju đakona Stefana. U samom kamenovanju, nije učestvovao, ali ga je odobravao . Iz neobuzdane mržnje prema novoj veri, tražio je od jevrejskih duhovnih vlasti da u Damasku pronalaze i hvataju njene privrženike i bacaju ih u tamnicu. Na putu za Damask, posle čudesnog božanskog čina, doživeo je obraćenje i tada se krstio i postao hrišćanin. U Damasku i Arabijskoj pustinji, Sv. Pavle je proveo tri godine.

Postradao je mučenički, 67. godine. Posečen je mačem kao rimski građanin. Dok je za Petrovdan vezano mnogo narodnih običaja, drugi dan tog praznika, tj. za Pavlovdan bitno je istaći samo nekoliko utemeljenih u tradiciji pravila.

Advertisements
Advertisements

Iako nije u pitanju crveno slovo, u nekim krajevima se ovaj praznik poštuje kao i Petrovdan i ne radi se ništa u polju. Takođe, domaćice se uzdržavaju od kućnih poslova kao što su pranje veša, čišćenje itd. Opštije obicaj da se za Petrovdan i Pavlovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu “petrovača”.

U crkvenoj besedi o Pavlovdanu navodi se da je teško sporiti se s bezbožnim, kao i razgovarati s bezumnim i ubeđivati ozlobljenog.

„Bezbožna i bezumna i ozlobljena teško ćeš ubediti rečima. Pre ćeš ih ubediti delima. Neka vide vaša dobra dela i hvale Boga (I Pet. 2, 12). Onima koji hoće da spore s vama, učinite dobro delo, i vi ćete dobiti spor. Jedno delo milosrđa brže će urazumiti bezumnoga i ublažiti ozlobljenoga nego mnogi časovi razgovora“, navodi se u besedi.

Advertisements
Loading...

Ako bezboštvo i bezumlje i zloba dolaze od neznanja, to neznanje je kao besnilo, koje se najbrže da obuzdati dobročinstvom.

Advertisements

„Ako li ti s bezbožnim sporiš njegovim besnim načinom, time pojačavaš bes bezboštva. Ako li s bezumnim razgovaraš ruganjem, mrak bezumlja se uvećava. Ako li zlobnog misliš da ubediš gnevom, time još više razgorevaš oganj zlobe“, ističe se u besedi.

Krotko i blago delo je kao voda u požar. Seti se uvek svetih apostola i njihovog uspešnog načina ophođenja s ljudima. Ako te bezbožnik izaziva, to te ne izaziva čovek, nego đavo. Čovek je po prirodi pobožan. Ako te bezumni ruži, to te ne ruži čovek no đavo. Čovek je po prirodi uman.

Advertisements

„Ako te ozlobljeni goni, to te ne goni čovek no đavo. Čovek je po prirodi blag. Đavo te izaziva na duge sporove i besplodne razgovore, a od dobrog dela beži. Učini dobro delo u ime Hristovo, i đavo će pobeći, i onda ćeš ti tek imati posla s ljudima, s pravim ljudima – pobožnim, umnim i blagim. No, sve što činiš, čini u ime Gospodnje“, navodi se u besedi.