Foto : Pixabay

Zasadi pod jezgrastim voćem se uvećavaju, naročito plantaže lešnika. Najviše ga ima u Vršcu, Kuli, Šidu i okolini Pećinaca, ali to nije dovoljno za podmirenje naših potreba. Srbija je u 2014. uvezla lešnik u vrednosti od oko 10 miliona dolara. Sada je to smanjeno na dva miliona, što govori da je ta proizvodnja perspektivnija.

Advertisements

Nenad Vasiljčin iz Veternika je još pre 10 godina proizvodnju lešnika prepoznao kao izuzetno isplativu, te je sa tadašnje 24 godine, na dva hektara zasadio oko 1.200 stabala, sa kojih rodi i do dve i po tone lešnika.

– Prelazile su grane od komšije u moje dvorište, ne znam koliko sam imao godina, ali uglavnom lupao sam ih ručno, otišao sam u prodavnicu, gledao sam cenu, zainteresovalo me je, bio sam siguran da će moći da rađa na mojoj parceli. I tako da sam se odlučio pre svega zbog cene, a bio sam oduševljen koliko je to rađalo, mislim od komšijskih tih par grana sam nakupio par kila, tako da sam bio ubeđen da će i kod mene to da bude – priča Nenad Vasiljčin za RTV.

Kaže da je zadovoljan i da se ne kaje što je krenuo da to radi. Iako je prvu veću zaradu dobio tek nakon sedam godina, kada su stabla bila u punoj rodnosti, kaže da se čekanje isplatilo. Dok je strpljivo čekao rod, prostor između stabala iskoristio je za sadnju soje, međutim, za egzistenciju je bio neophodan još jedan posao.

Advertisements

– Ja sam, recimo, radio u GSP kao vozač, šest i po godina i onda kada sam dočekao neki ozbiljniji rod napustio sam firmu, tako da, ne znam kako drugi, ali mora nekako da se dopuni budžet. Ovo je ipak nešto što može više da se zaradi i više zavisi od vašeg truda, rada, a tamo je fiksno, pa trudio se, ne trudio, isto ti dođe… Tako da… Ovo je definitivno bolje, samo treba dočekati – kaže priča Vasiljčin.

loading...

Lešnik prodaje nešto nakupcima, a nešto u prodavnici zdrave hrane koju on i supruga drže. Cena na malo je 800 dinara kilogram, a nakupci plaćaju 500, 600 dinara. U odnosu na prethodne godine cena je pala, kaže, jer je jako dobar rod bio u Turskoj.

Turska je vodeća zemlja po izvozu lešnika. Ona proizvede negde između 600 i 650 hiljada tona, što je 70 odsto od ukupne svetske proizvodnje. Srbija za sada proizvede svega hiljadu tona. Međutim, ono što ohrabruje, jeste da su mnogi voćari, naročito mladi, u ovom uzgoju prepoznali profitabilnost.

Advertisements
Foto : Pixabay

– Država Srbija je 2014. na uvoz plodova lešnika potrošila negde oko 10 miliona dolara, a evo zahvaljujući novim zasadima koji su sada stigli u Srbiji, taj izvoz je smanjen na negde dva miliona dolara.

loading...

Ono što je prednost ove voćne vrste jeste da može da uspe u različitim agroekološkim uslovima, nema toliko problema kada je u pitanju izmrzavanje, kao što imamo kod ostalih voćnih vrsta, plodovi ako se ne prodaju u jednoj godini, mogu se čuvati, tri, četiri godine, nisu velike investicije, male su investicije, to je negde otprilike od šest do osam hiljada evra, u petoj godini se pokrivaju troškovi tih investicija, a već od osme godine računamo da imamo početak pune rodnosti – kaže Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu. Za to, ipak, treba zemlje.

Advertisements

– Imajući u vidu da je cena tu negde oko 5 do 6 era, može se zaraditi, po mojoj proceni po hektaru od dve i po, do tri hiljade evra, i mislim da za jednu porodicu 10 hektara je sasvim dovoljna površina – dodaje Keserović.

loading...

U Srbiji su formirani matičnjaci, proizvodi se sadni materijal za koji podsticaje daje resorno ministarstvo, a kada je reč o pokrajinskom sekretarijatu, proizvođači lešnika mogu da računaju na subvencije i to za ogradu i zalivne sisteme.

Lešnik je definitivno prepoznat kao perspektivna voćna vrsta: za sada je i još uvek deficitaran, ali ovakvi svetli primeri ohrabruju. Dodajmo još i to da je životni vek stabla leske između 70 i 100 godina. I kada sve to uzmemo u obzir, ne isplati li se ostaviti ga bar u nasleđe?

(Izvor: Blic)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!