NAPUSTIO HOLIVUD, PRODAO KUĆU I JAHTU DA BI POMOGAO NAPUŠTENOJ DECI: Evo kako danas živi najveći dobrotvor današnjice!

FOTO: WIKIPEDIA

Skot Nison je zarađivao milione, kada je posetio Kambodžu i video da milioni dece dane provode na deponiji smeća, pokušavajući da prežive…

Advertisements

Sve je počelo pre desetak godina. Skot Nison, holivudski rukovodioc, osetio je da ga za rukav neko vuče. Osvrnuo se i video 86-godišnju ženu, koja ga je odvela na deponiju smeća da mu pokaže kako tamo spava troje male dece, teško obolele od tifusa.

Baš u tom momentu Skotu je zazvonio telefon. Na drugoj strani „žice“ bio je glumac koji se žalio kako u njegovom privatnom avionu nema vode koju on inače pije: „Moj život ne treba da bude tako težak“, rekao je glumac.

U tom trenutku, gospodin Nison je shvatio da je vreme da napusti svoj posao predsednika kompanije Soni Pictures zbog dobrotvornog rada, kao šefa Kambodžanskog dečijeg fonda. Ubrzo je iza sebe ostavio zaradu od milion dolara godišnje i prodao svoj porše, jahtu i kuću.

Skot je prvi put posetio zemlju na petonedeljnom odmoru kroz Aziju 2003. Iz znatiželje je zamolio lokalnog prijatelja da mu pokaže najsiromašnije područje Pnom Penja, gde je pronašao žene i decu kako preturaju po zapaljenim gomilama smeća. Otpatke koje bi mogli da prodaju za novac. Prizor mu je bio toliko uznemirujući da je, kada je tamo sreo jednu desetogodišnju devojčicu, zatražio da se upozna sa njenom majkom (preko prevodioca). Smestio je celu porodicu u izajmljen dom i dao im novac za hranu i pirinač, po ukupnoj ceni od 35 dolara mesečno. Takođe se pobrinuo da devojčica može da ide u školu.

Od tog dana Nison(62) provodi veći deo svog vremena u blizini deponija smeća u Pnom Penu. Tamo često nalazi napuštenu decu. Njegov fond ima 65 međusobno povezanih projekata u okolini Pnom Pena, pružajući usluge poput zdravstvene zaštite, nege dece i obrazovanja deci i njihovim porodicama. 2014. godine potrošio 8,8 miliona dolara i pomogla oko 2.400 dece. Skoro 80 ​​učesnika je završilo srednju školu i sada je upisano na fakultet.

Skot Nison je rođen u Edinburgu u Škotskoj, on i njegovi roditelji preselili su se u Australiju kada je imao pet godina. Sin čistačice u lokalnoj srednjoj školi i službenika australijskog odbrambenog odeljenja, napustio je školu u 17-oj.

Advertisements

„Bio sam očajan učenik“, kaže on, dodajući da nije imao sposobnost koncentracije. „Siguran sam da bih danas bio proglašen za dete koje pati od poremećaja pažnej“, kaže on. „Bila sam neverovatno nemirna i želela sam samo da budem napolju. Srećom, rada lekova nije bilo i odustao sam od škole.“

Imao je problema sa zapošljavanjem, jer nije imao diplomu srednje škole, pa je na birou vođen kao „hronično nezaposlen“. Konačno je pronašao posao u filmskoj kompaniji kroz vladin program, noću upravljajući projektorima, a danju radeći u kancelariji kao marketinški asistent. Skot je vrednim radom promovisan u promotera filma, da bi na kraju postao upravni direktor distributivnog dela kompanije „Twentieth Century Fox-Australia“ 1986. godine.

Godine 1993. posao ga je odveo u Los Anđeles, a 2000. postao je predsednik kompanije Twentieth Century Fox-International, gde je nadgledao puštanje filmova kao što su „Hrabro srce“, „Titanik“ i „Ledeno doba“.

U Los Anđelesu se nikada nije bavio filantropijom. Kada je krenuo na petonedeljno putovanje u Aziju, neposredno pre nego što je započeo rad u kompaniji Soni Pictures, nije očekivao da će ga toliko pogoditi ono što je video u Pnom Penu. Masivna deponija smeća od 18 hektara, u kojoj tamo živi i radi preko 1.000 dece, izgledala je kao „apokalipsa“. Pored visokih temperatura u Kambodži, raspadajuće smeće je izazvalo požar.

Kaže, „Ne mogu ni da opišem vrućinu.“ Mnogo napuštene dece na toj deponiji je ostalo iz finansijskih razloga ili zato što su se njihove majke preudale i novi muževi nisu želeli decu. Pri njegovoj prvoj poseti, „ono što me najviše pogodilo je to što nije postojao nikakav plan B, pa nije bilo ni da sav svoj novac mogu da uložim u postojeći entitet ili proces“, pričao je Skot. „U nekom trenutku se nekako suočite sa sopstvenim vrednostima, gde možete da se udaljite ili učinite nešto povodom toga.“

Podelio je vreme između Los Anđelesa i Kambodže na godinu dana, a svoj fond osnovao je 2004. godine, dok je bio sve više razočaran svojim holivudskim životom.

Advertisements

„Zarađujete više novca nego što ste ikada mislili da je moguće, živite ono što mnogi ljudi sanjaju … ali što sam više stvari stekao, od automobila do kuće do broda, to sam više osećao da je to laž“, on kaže. „Zaista nisam želeo da na samrti shvatim da je moj doprinos svetu samo to što sam uradio u filmskoj industriji.“

Sada deo dana obično provodi na sastancima a večeri na pomenutoj deponiji, pokušavajući da pomogne deci. Nedavno je dodao nove programe kako bi nagovorio roditelje da zadrže decu u školi – nagrade poput hrane i smeštaja za dobru posećenost školi- umesto da ih šalju na deponiju, na kojoj obično zarađuju od 40 do 50 centi dnevno.

„Program za bake“ podstiče bake da uče decu i njihove roditelje o tradicionalnim kambodžanskim vrednostima od pre kasnih 1970-ih, kada je režim Crvenih Kmera prisilno odvajao porodice. Gospodin Nison takođe sarađuje sa nacionalnom policijom kako bi pomogao da se smanji nasilje u porodici, zloupotreba alkohola i ubistava, kao i sa kambodžanskom agencijom za sprovođenje droga, koja je usred akcije protiv metamfetamina. Lokalni dileri su mu pretili i bacali kiselinu na lica zaposlenih, pa je sada Ministarstvo unutrašnjih poslova zemlje dodelilo telohranitelje da ga zaštite. Posle decenije širenja fonda, gospodin Nison planira da ograniči broj uključene dece na 2.500 i da se usredsredi na poboljšanje škola i programa koji već postoje. Fond se oslanja na spoljne donacije kompanija, kao i pojedinaca, piše wsj.com

Skot, koji je neoženjen, priznaje da je njegov rad emocionalno iscrpljujući. Od 2004. godine nije napuštao Kambodžu više od mesec dana, a videvši teškoće koje tamo redovno trpe deca uzelo je danak. Iako ne želi da ostari u Kambodži, rastrzan je. „Veoma sam povezan sa velikim brojem dece koja nemaju roditelje … i ne bih mogao da zamislim da živim bez njih“, kaže on. „Ovo je sada moja porodica.“

(Izvor: Stil)

Advertisements