Na današnji dan je počelo bombardovanje: Zemlja je uništena, ginuli su vojnici, civili, deca

FOTO: PRINTSCREEN

Na danšnji dan, pre 21 godinu, počela je NATO agresija na našu zemlju, tadašnju SR Jugoslaviju, prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i to pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Advertisements

Posle neuspelih pregovora u Rambujeu, koji su trajali 17 dana od kraja februara do početka marta 1999. godine, gde su albanskai srpska strana trebale da postignu dogovor o o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, Jugoslavija je označena kao glavni krivac za taj ishod.

Čim je Skupština Srbije donela zvaničnu odluku da ne prihvata prisustvo stranih trupa na teritoriji Kosova i Metohije i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, započeti su vazdušni udari na tadašnju SR Jugoslaviju, 24. marta 1999. u 19.45 časova.

Žrtve bombardovanja deca, civili, pripadnici vojske i policije

Tokom 78 dana, koliko je trajala NATO agresija na našu zemlju, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, ranjeno njih 5.173, desetak se i dalje vode kao nestali. Što se civila tiče, teže i lakše ranjeno je oko 6.000, među kojima je bilo 2.700 dece, a njih 79 je poginulo.

Advertisements

Iako su tvrdili da gađaju samo legitimne mete, na udaru NATO bombi našla se i bolnica „Dragiša Mišović, ambasada NR Kine, putnički voz u Grdelici, zgrada Radio televizije Srbije, u kom su živote izgubili civili, a simbol stradanja postala je i trogodišnja Milica Rakić, devojčica koja je poginula na noši u svom domu, od gelera bombi koje su gađale Batajnicu.

Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno, a mapu sa svim metama NATO objavio na svom sajtu.

Tokom agresije lansirano 1.300 krstarećih raketa, izručeno 37.000 „kasetnih bombi“, a upotrebljena je i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.

Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja.

Prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.

FOTO: PRINTSCREEN

Događaj koji se smatra povodom za bombardovanje – lažiran
Kao neposredan povod za napad NATO iskorišćena je akcija policije 15. januara 1999. godine u selu Račak, gde se nalazilo uporište OVK, kada je došlo do sukoba sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova.

Već 16. januara dolaze pripadnici Verifikacione misije na čelu sa Vilijamom Vokerom kao i veći broj novinara i zatiču leševe po selu, a najveći njihov broj u jarku nedaleko od centra sela.

Vilijam Voker to odmah proglašava masakrom i uz medijsku kampanju navodi zvaničnike NATO da započnu udare na Jugoslaviju.

Međutim, godinama kasnije, reporter francuskog „Figaroa“, svedok dešavanja na Kosovu Reno Žirar, rekao da je otišao u Račak posle napada i u selu zatekao uniformisane pripadnike OVK.

– Tela isključivo muškaraca bila su poređana jedno uz drugo. Bila je tu čak i jedna odrubljena glava. Mučno je izgledalo – naveo je Žirar.

(Izvor: Telegraf)

Advertisements
Prestanite da radite za druge!