FOTO: FREEPIK

Melisa Perto i njen suprug bili su ravnopravni partneri. Oboje su radili puno radno vreme, on kao konsultant u digitalnoj kompaniji, ona kao pisac frilenser i podjednako su doprinosili kućnom budžetu. Kućne poslove delili su ravnopravno. A onda je na svet došao njihov sin i sve se promenilo.

Advertisements

– Bila sam psihički i fizički iscrpljena od dojenja i kućnih obaveza. Izgubila sam nekadašnju energičnost. Iako sam bila uspešna u svom poslu, moja zarada je jedva bila dovoljna da pokrije troškove vrtića – rekla je Melisa.

Advertisements

Tad je predložila svom suprugu neobičan dogovor. Umesto da zaposle dadilju, ona bi čuvala dete i celokupnu brigu o domaćinstvu bi preuzela na sebe, a za to bi dobijala novčanu naknadu.

Posle iscrpne računice došli su do cifre od 15 dolara po satu (oko 13 evra) koju njen muž treba da joj isplaćuje.

Advertisements
Loading...

– Prva stvar koju sam naučila je da je majčinstvo teško i da ne bi trebalo da bude jeftino. Prema nekim podacima, kada bi naplaćivale svoj rad domaćice bi zarađivale 162.000 dolara godišnje. Ja sam cifru zaokružila na okoliko koliko bi koštao najbliži vrtić. Takođe sam nastavila sama da plaćam svoje lične troškove. Sada kada pogledam unazad, trebalo je da više naplaćujem svom mužu – ispričala je Melisa.

To je značilo da joj je potreban dodatan posao da sastavi kraj sa krajem, a to ju je radovalo jer nije morala da se potpuno odrekne karijere. Počela je honorarno da piše u periodima kada beba spava.

– Tada sam shvatila da sam precenila ono što mogu da postignem za osam sati. Nakon hranjenja, menjanja pelena, igranja, sudova i veša, nisam imala vremena ni da se istuširam, a kamoli da radim dodatni posao. Nalaženje poslova nije bilo problem, već njihovo izvršavanje – kaže Melisa koja je morala da potpuno odustane od pisanja kada je beba počela da se samostalno kreće.

Advertisements
Advertisements

Pošto su se složili da je kuća njen posao, obaveze je ispunjavala ona i nakon kraja radnog dana. Njen muž joj je potpuno prepustio vođstvo, uz povremeno pomaganje oko deteta.

– Osećala sam se neispunjeno, iscrpljeno i ogorčeno. Nakon što sam otprilike godinu dana bila domaćica sa punim radnim vremenom, stigla sam do prelomne tačke. Muž je počeo da pokriva više troškova, što znači da mi je u suštini dao povišicu. A ja sam zaposlila aistenkinju koja mi pomaže tri sata dnevno – zaključila je Melisa.