FOTO: PRINTSCREEN

Užičanka Marina Veselinović, koja živi u Beogradu, početkom juna ove godine posetila je Černobilj i zabeležila niz jezivih svedočanstava ishoda eksplozije u nuklearki i oslobađanja velike količine radioaktivnih materija u atmosferu.

Advertisements

Bila je, znatiželjom vođena, na tački od koje je proleća 1986. drhtala cela planeta. Kaže, da nije šume, koja je za sve ovo vreme izrasla i od civilizacije, o kojoj svedoče sablasno prazne građevine, otela područje u regionu Černobilja, slike nekad i sada podudarile bi se do poslednje sitnice.

Advertisements

S tim da treba voditi računa da vam kadar ne pokvari neki turista jer Ukrajinci su područje Černobilja otvorili za posete koje se odobravaju uz posebne dozvole za ulazak u „zonu povećane radioaktivnosti“, kako prenose beogradski mediji.

Advertisements
Loading...

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

– Sa drugaricom Dunjom Lazić sam planirala put u Kijev kod jednog našeg prijatelja, pa smo rešile da dosanjamo ono o čemu smo odavno maštale, da posetimo region u kojem se desila nuklearna katastrofa. On nije daleko od ukrajinske prestonice, a puno je turističkih agencija koje su u svoje ture uvrstile jednodnevne izlete u taj deo zemlje – priča Marina.

Po profesiji je ilustrator, a za zanatski prikaz onog što je videla u Černobilju i Pripjatu trebala bi joj cela knjiga. Teško je, kaže, rečima opisati viđeno, kamoli ga ilustrovati.

Advertisements
Advertisements

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

– Cela ova zona je zabranjena za naseljavanje i pretvorena u muzej na otvorenom. Gde god se okreneš oko sebe, vidiš trenutke u kojima je stao život. Opet, fotografije koje gledamo mnogo su sablasnije od samog mesta, a ono ne izgleda toliko strašno. Zapravo, svuda okolo je priroda, zelenilo, nabujalo i netaknuto. Pripjat izgleda kao grad u šumi. Ideš, ideš šumom, i usred nje naiđeš na grad. Zaista nestvarno. A opet, imaš na umu da će sve ovo, ovako lepo, ostati zauvek zabranjeno za život čoveka – priča Užičanka.

U Pripjatu je, osim onog zabavnog parka koji pamti sa slika, videla napuštene zgrade, škole, dečji vrtić, pozorište, bolnicu, samoposluge, bazen, pusta sela. Obišla je i reaktor 4 u kojem je došlo do prve eksplozije koja je pokrenula lanac drugih.

Advertisements
Loading...

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

– Ulaz u elektranu nije dozvoljen. Neverovatno zvuči da je reaktor 4 najbezbednija tačka u celom području. Na njemu je, da bi zaštitila sve ostalo, izgrađena kupola koja će širenje radijacije sprečavati još stotinak godina – prenosi Marina.

Advertisements

Zastane dah kad uđeš u obdanište i zatekneš dečje cipelice razbacane po podu, ili u školsku zgradu čiji pod je prekriven gas-maskama.

Advertisements

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

– Neki od tih detalja su vešto montirani zbog turista, od posledica nuklearne katastrofe Ukrajinci su napravili atrakciju, a novac zarađen od poseta koriste za održavanje mesta onakvim kakvo trenutno izgleda – nastavlja ona.

Svaki turista na ulasku u regiju Černobilja dobija mini-uređaj poput USB-a koji pomaže timu stručnjaka u merenju radijacije. Takođe, posetioci zadužuju i Gajgerov brojač da bi mogli da se uvere u koncentraciju radijacije.

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

– Sećam se da je na jednom mestu radijacija bila 3,12 jedinica, a već korak dalje čitavih 28. Sedenje i čučanje je strogo zabranjeno, kao i dodirivanje bilo čega. Obavezno je nositi odeću dugih rukava i nogavica i zatvorenu obuću. Nije dozvoljeno jesti i piti na otvorenom prostoru, a na celom području je zabranjeno i pušenje. Na mestima koja smo obišli radijacija nije previsoka, u nivou je one kojoj se čovek izlaže tokom dvočasovnog leta avionom. Ipak, ovo podneblje nikada neće biti uslovno za život jer je u zemlji ostala velika količina radioaktivnog otpada. Posle havarije napravljena je velika greška jer je mnogo porušenih kuća zakopano zbog čega je zemlja ostala radioaktivna – priča ilustratorka.

U ugroženoj zoni, čula je od turističkog vodiča, na ličnu odgovornost živi oko 120 ljudi, isključivo staraca koji 1986. nisu hteli da se isele.

Publiée par Marina Veselinovic sur Jeudi 13 juin 2019

Marina ih nije videla. Osim njih, ovde je i 600 naučnika i ekologa koji prate radijaciju i rade na održavanju područja.

Advertisements
Advertisements

– Jedan čovek je zadužen samo da vodi brigu o psima, kojih je mnogo. Videli smo te pse, koji su čipovani, ali nismo smeli da ih milujemo jer su radioaktivni. Nastanilo se ovde dosta divljih životinja, na primer jelena i medveda. Sve što je čovek uspeo da pretvori u katastrofu svetskih razmera priroda je vizuelno uspela da vrati u pređašnje stanje – ispričala je Marina.

(Izvor: Espreso)