FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Metju Palmer postavljen je za specijalnog predstavnika SAD za zapadni Balkan, a ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski ocenjuje da to za američkog diplomatu nije dobro i da ne zna nijednog izaslanika za zapadni Balkan koji je uspeo u svojoj misiji. Kako kaže, ovo područje je kvadratura kruga koju svaki američki političar treba da izbegava.

Loading...

„Ako je malo proučio istoriju, onda to nije trebalo da prihvati. Sve izaslanici su ili umrli iznenada ili smenjeni, od Ričarda Holbruka do Hojt Lija. Ne znam nijednog izaslanika za zapadni Balkan koji je uspeo. Ovo je kvadratura kruga koju svaki pametan američki političar treba da izbegava“, šaljivo je Lazanski ocenio dolazak specijalnog američkog izaslanika u region.

Advertisements

Međutim, ozbiljno dodaje da kosovski problem možemo samo mi da rešimo – Beograd i Priština. Palmer je kao rešenje naveo uzajamno priznanje Beograda i Prištine, a gost Novog dana kaže da koliko zna Srbija neće priznati Kosovo. A da li će to ikada uraditi, ne bi o tome, jer kako kaže, u politici nikada ne recite nikada jer je međunarodna politika trgovina.

„Da vidimo šta dobijamo. Međunarodna politika je trgovina. Principi su principi, ali da vidimo konkretno šta i kako. Mi u ovome času čupamo šta se isčupati da. Situacija nije jednostavna i laka, kosovski problem postoji još od kralja Aleksandra, niko nije uspeo da ga reši. Mi pokušavamo da vidimo šta može da se iščupa“, ocenjuje Lazanski trenutni položaj Srbije.

Advertisements

Iako iz SAD stižu poruke da takse, koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije, treba ukinuti i da je neophodan nastavak dijaloga, Lazanski kaže da Vašington da hoće mogao je da pritisne Kosovo da ukine takse. Ovako, one se koriste da bi se vršio posredan pritisak na Srbiju, smatra gost Novog dana.

„Aha, vi ste dobri sa Rusima. Prekinite odnos sa Moskvom, pa ćemo nagovoriti ove u Prištini da skinu takse. To vam je ta ponuda“, objašnjava Lazanski.

U Rusiju najviše izvozimo hulahopke

Advertisements
Loading...

Miroslav Lazanski, dugogodišnji spoljno-politički i vojni komentator, uskoro stupa na dužnost ambasadora u Moskvi. Kaže da ga na novom radnom mestu čeka mnogo posla jer se očekuje dolazak Ane Brnabić u Rusiju, potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom unijom, a moguć je i dolazak ruskog premijera Dmitrija Medvedeva u Srbiju 20. oktobra za Dan oslobođenja Beograda. U Moskvu putuje i ministar kulture Vladan Vukosavljević zbog potpisivanja sporazuma o osnivanju srpskog kulturnog centra.

Govoreći o trgovinskom sporazumu sa Evroazijskom unijom, Lazanski kaže da kritike koje su se čule od Miroslava Lajčaka i nekih drugih briselskih zvaničnika, ne predstavljaju najviši nivo i da niko od najviših zvaničnika EU nije prekao da Srbija nema pravo ili ne sme da potpiše takav sporazum i primenjuje ga do ulaska u EU, kada moramo da uskladimo politiku sa politikom Brisela.

„A posle toga, možda ga raskinemo, zamrznemo, prilagodimo. Evropske zemlje se trude da nađu modalitete saradnje sa Rusijom, nisu srećne zbog sankcija“, objašnjava Lazanski.

Advertisements

Srbija u Rusiju izvozi robu u vrednosti manjoj od milijardu dolara. Gost Novog dana objašnjava da je za to kriva struktura proizvoda koje šaljemo na rusko tržište i ističe da najviše izvozimo poljoprivredne proizvode i hulahopke.

Advertisements

„Ono što je nekada bivša Jugoslavija izvozila. Zar to nije malo tragično na srpsku privredu“, upitao je srpski ambasador u Moskvi. On dodaje da Rusiji nisu potrebni polifabrikanti i sirovine, koje izvozimo u EU, a koje i sami imaju.

Kada je u pitanju izvoz „fijata“ u Rusiju, Lazanski objašnjava da bescarisnki uvoz podrazumeva da je proizvod više od 50 odsto naš, što nije u slučaju automobila „fijat“ koji se proizvodi u Kragujevcu.

Advertisements

„U odnosima između zemalja nema bratskih naroda, ali kada je u pitanju novac i ugovori, tu se svi ponašaju kao kapitalisti. Istina, oni nama izađu mnogo puta u susret. Ako izvezete kivi ili banane u Rusiju i kažete da je zemlja porekla Srbija, carinik on se smeje ali pogleda kroz prste. Ali ako izvezete jabuke i kažete da su iz Srbije, a one su iz Poljske, onda je u pitanju reeksport i oni to ne daju“, objašnjava Lazanski.

„Ako je za antifašizam, zašto ne ode na Sutjesku ili Neretvu gde su se borili Hrvati partizani“

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je povodom 80. godišnjice od početka Drugog svetkosg rata izjavila da je Hrvatska srazmerno broju stanovnika dala najveći doprinos u borbi protiv fašizma. Lazanski kaže da se ova izjava uklapa u tendenciju revizije istorije.

„Divim se Hrvatima koji su ’41. otišli u Narodno oslobodilačku borbu iz ideologij, ali je činjenica da je NDH imala široku pdršku narodnih masa. Do ’43. i pada Italije mnogo naroda je učestvovalo u kvislinškim formacijama. Ako hrvatska predsednica veliča antifašizam, kako to da nikada nije otišla na komemoraciju bitke na Sutjesci ili Neretvi, gde je bilo Hrvata partizana, Dalmatinaca? A onda se ode u Blajburg pa se klanjaju ustaškoj vojsci koja je tamo zarobljena i delimično pobijena ’45“, pita gost Novog dana.

On dodaje da takvim izjavama samo truju odnosi između Srbije i Hrvatske i pita kako naći modus da ti odnosi budu dobri, ako Hrvatska celokupnu istoriju počinje od 1991. godine.

(N1)