KUTAK U SRCU ŠUME: Kako je zabačeno mesto u Bosni postalo ČETVRTI GRAD po životnom standardu u Jugoslaviji

FOTO; PRINTSCREEN

Neverovatna priča o Bugojnu, mestu u srednjoj Bosni, omiljenom odmaralištu Josipa Broza Tita, koji je tu izgradio tajni bunker u slučaju sukoba. O tome kako je Sadam Husein gradio svoje bunkere po uzoru na ovaj, Titu, medvedima i nestvarnom životnom standardu, pogledajte u prilogu „Filmskih novosti“.

Bugojno, smešteno u srednjoj Bosni, između gradova gornji i donji Vakuf, na nadmorskoj visini od oko 550 m, okruženo planinama Kalin, Rudine i Stožen.

Advertisements

Nakon Drugog svetskog rata Bugojno je izraslo u centar regije. U Socijalističkoj Jugoslaviji bilo je poznato kao jedno od rezidencija Josipa Broza Tita, a kasnije se otkrilo da je tamo postojalo podzemno sklonište za rukovodstvo SFRJ u slučaju rata.

Tokom života Tito je tačno 17 puta dolazio u Bugojno, gde je osim lova obavljao i razne državničke poslove. Stariji meštani i danas vole da kažu kako mu je Bugojno bio omiljeni grad. U njemu je proveo 165 dana što je duže nego na Brionima ili u Karađorđevu.

Profesor istorije iz Bugojna, Mirsad Bušatlija, autor knjige istorija Bugojna koji je posebno poglavlje posvetio Titovoj vili, kaže da se dolasci predsednika Jugoslavije podudaraju sa naglim razvojem ovog grada, koji se uskoro nakon toga našao na visokom četvrtom mestu po životnom standardu u bivšoj državi.

Domaćin mu je bio Nikolić, veliki lokal patriota, bugojanac zaslužan za razvoj ovog grada. On kaže da je Tita mnogo toga vezivalo uz Bugojno. Znao je tu da boravi i po 15 dana u kontinuitetu. Vilu je koristio za odmor ali je u njoj primao i visoke državnike. Stalno je govorio da tu ima najkvalitetniji san. I danas u Bugojnu postoje šumske staze kojima je šetao i koje je koristio kada je išao u lov.

Bugojno je nekada imalo mudro lokalno rukovodstvo koje je privlačilo Tita u ove krajeve, a on je to znao da vrati na sebi svojstven način. Vila Gorica napravljena je 1968. godine ,a na Titov rođendan posthumno 1984. pretvorena je u muzej pod nazivom „Tito u ovom kraju“. Impozantna je bila i njeno okruženje uvek su bili tema razgovora kada je Tito okupljao prijatelje i istaknute državnike iz celog sveta.

Postoji teorija koja govori da je Sadam Husein svojevremeno svoje bunkere u Bagdadu gradio po uzoru na one Titove pod Vilom u Bugojnu. Navodno su i Američki stručnjaci dolazili da ispitaju atomsko sklonište, međutim informacije o postojanju podzemnih tunela nikada nisu službeno potvrđene.

Titova Vila na Koprivnici koja se nalazi između Bugojna i Kupresa nešto je starija od one na Gorici. Stari bugojanci vole reći da je ovo jedno od najlepših lovišta u Evropi. Tito je i u ovoj rezidenciji okupljao državnike i držao sastanke na kojima su se rešavala ozbiljna pitanja. Pošto je Bugojno poznato kao jedno od Titovih omiljenih letovališta na poklon je često dobijao lovačke puške.

Od 167 lovačkih pušaka za izložbu „Titove puške“ koja je održana 2008. godine u muzeju istorije Jugoslavije, preostalo ih je tek 67. Svima je bila dobro poznata Titova pasija za lovom. To je bila i ostala njegova iskrena ljubav. Koliko su Bugojanci voleli Tita govori i anegdota koja se i danas prepričava.

Tadašnji načelnik Stjepan Domaćinović želeći da polaska Titu jednom prilikom mu je rekao:

„Druže Tito, ne brinite, dok je nas Bugojanaca, biće i medveda“, priča načelnik aludirajući na Titovu sklonost prema lovu. Tito je počeo da lovi neposredno posle rata, to mu je ostala strast do kraja života. Kada su mu lekari početkom 70 ih godina prošlog leka predložili uvođenje strožije terapije zbog sve lošijeg zdravlja, prihvatio je ali uz uslov da mu se dopuste odlasci u lov i u obilazak zemlje.

Advertisements

Tito je u Bugojno išao zbog medveda, a njih je bilo mnogo zbog planskog uzgoja. Kada je sa jedne čeke ugledao krdo od 17 medveda, Tito je uzbuđeno izgovorio:“ Čuvajte ovo, ovoga nema nigde u Evropi“. Na ženku nikada nije podigao oružje, odbio je da odstreli jednu svetlo sivu medvedicu i ako je bila prestarela, samo zato što je bila ženka.

Kada je lovio crne medvede, Tito, nikada nije žurio. Imao je oštro oko i mirnu ruku Rezultat su bila četiri odstreljena medveda, od kojih je jedan 1977. godine poslat na izložbu u Marsej, gde je osvojio visoke poene, te je neko vreme bio i svetski prvak, taj je imao šapu širine 15,5 cm.

Priče o Titovim odlascima u Bugojno i danas se mogu čuti. Čak se na crno mogu kupiti pojedini predmeti koji su krasili vitrine predsednika Jugoslavije. Između ostalih i trofej pomenutog mrkog medveda kojeg je odstrelio na Koprivnici, a s kojim je na sajmu u Marseju u Francuskoj 1977. godine osvojio titulu svetskog šampiona. Slikarstvo je kažu poznavaoci teško meriti, jer ono nema rezultate.

Slikar koji je najpoznatiji ne znači da je najbolji, a onaj čije su slike najprodavanije ne znači da je najuticajniji. Vrednost umetnikove zaostavštine je neprocenjiva, a njegov doprinos likovnoj i drugoj umetnosti za našu zemlju je nenadmašna.

Tito je imao visoko razvijenu svest o umetnosti i veoma često bi kritikovao apstraktno slikarstvo koje nije odgovaralo tadašnjoj Jugoslaviji. Njegovi omiljeni slikari i vajari su svojim delima ukrasili sve njegove rezidencije.

U Bugojnu kada nije u Sali za sastanke ili u lovu, voleo je da pozira slikarima i vajarima tog doba. Oni su svojim vrsnim veštinama umeli da ga kroz umetnička dela predstave dostojanstveno i samouvereno, baš onako kakav je Josif Broz zaista i bio.

Poslednji Titov boravak u Bugojnu završen je fotografisanjem sa osobljem Vile Gorice, pozdravima i željama svih prisutnih: „Dođite nam opet“. 26. novembra 1979. godine Tito je poslednji put boravio u Bugojnu. Razdragani građani pozdravljali su Tita dok je odlazio i uzvikivali:

„Dođite nam opet“. Na žalost, to se nije dogodilo. Od elitne Vile na Gorici nadomak Bugojna, omiljenog odmarališta Josipa Broza Tita, danas su ostali samo zidovi, slično se desilo i sa vilom na Koprivnici.

Pastiri u njima zatvaraju svoja stada kako bi ih zaštitili od zime i nevremena, a psi lutalice pronalaze utočište i leglo za razmnožavanje. Neverovatno bogatstvo i raskoš završili su na mnogobrojnim otpadima središnje Bosne, a Titovo lovačko odelo prodato je na jednoj pijaci, za samo 60 maraka.

Umetničke slike, lovački trofeji, zlatno i srebrno posuđe, završili su u privatnim zbirkama i umetničkim galerijama. Ove raskošne i udobne vile uz malo volje mogu da budu obnovljene i postanu turistička atrakcija. Hoće li se to ikada dogoditi ili ne, ostaje da se vidi.

PODELITE ILI POŠALJITE VAŠIM PRIJATELJIMA
Advertisements
Prestanite da radite za druge!