Foto: Flikr

Još prvi Hrišćani su se osenjivali krsnim znakom, kao nadanje u pomoć Gospoda Isusa Hrista koji nas je spasao Svojim stradanjem na Krstu, i kao nepobedivo oružje protiv đavola.

Advertisements

Ali, pošto su oni duboko poštovali i voleli Gospoda Isusa Hrista, činili su to sa pažnjom i dužnim poštovanjem. Ali, kako je slabila vera kod Hrišćana, tako su mnogi počeli nemarno da se krste. I time da čine veliki greh. Kada bi mnogi mogli da vide sebe kako se krste, iznenadili bi se, i možda zastideli. Kao da ih neko juri, kao da će se opeći, prolete rukom ispred sebe.

Evo zato jednog primera iz knjige blaženopočivšeg oca Gavrila iz manastira Raletinac kod Kragujevca, velikog misionara, o pravilnom krštenju: Nedavno jedan čovek beše došao u crkvu na bogosluženje, i pri celivanju svetih ikona se neobično krstio: jako je prstima pritiskivao čelo i grudi, da mu je na čelu ostao otisak prstiju. Na moje pitanje zašto se tako krsti, odgovorio je:

– Nevolja me naučila.

Advertisements

Posle toga ispriča sledeće:

– Putovao sam jedne noći sam. Noć je bila prilično vidna. Negde oko ponoći još sam bio daleko od naselja. Na jednoj raskrsnici ispade pred mene nekakav čovek, crn kao ugalj i ružan, i poče da se vrti oko mene, da me plaši i skače na mene. Ja se setih da je to đavo, i prepadoh se od straha, ali pomoći ni sa koje strane nisam mogao da se nadam.

U strahu ja počeh da se krstim, ali nepravilno, u stvari da mlataram rukama, kako sam bio naučio, i kako rade mnogi drugi. Ali vrag se nije uplašio od takvog krsnog znaka, nego poče da mi se ruga, rekavši: Ne plašim se ja od takvog krsta!

Advertisements

I posle toga poče još više da obleće oko mene i da me plaši. Ja se tada setih kako su me nekad stariji učili da se pravilno krstim, pa sastavih lepo tri prsta i prekrstih se pravilno, govoreći: U ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin.

Tek što to učinih, satana zakuka i pobeže. Eto zato se ja od tog doba krstim ovako i molim sa strahom Božjim. Svi ljudi koji se ne mole Bogu, ne umeju ni da se prekrste, po tome će se uvek poznati čija je vera prazna i mrtva.

Takvi se nalaze pod vlasti satane u svako doba, u njihovim srcima vrag planduje i uživa, tamo je mrak u duši i ona je mrtva bez Duha Božjega, a to jadni ljudi ne znaju, kad dođe smrt oni tek tada vide kome su služili i kome pripadaju, ali dockan. «

loading...

Zato, prijatelju, uvek kad se krstiš (pre i posle: sna, rada, jela, puta, za vreme molitve, Pričešća, kad ti je lako, i kad ti je teško, uvek), krsti se pravilno, pažljivo i pobožno, jer je to preimućstvo nas, pravoslavnih Hrišćana, koje nam je Bog darovao.

Sastavi desnu šaku u krsni znak (da svi prsti budu pravilno i čvrsto sastavljeni, da se ne bi između njih «provukao đavo», kako je govorio veliki otac Justin (Popović), i sa tri prsta dodirni čelo, stomak, desno i levo rame, govoreći: U ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin.

(Mediji)

Lajkujte stranicu Beograd.in za dnevnu dozu zabave i pratite NAJVAŽNIJE VESTI!

Ako vam je tekst zanimljiv ili koristan podelite ga sa prijateljima :-)