KOLIKO JE ZAISTA JAKA KINESKA VOJSKA? Dva kriterijuma je svrstavaju u najveću na svetu, ali postoje stavke zbog kojih I DALJE NE MOŽE DA PARIRA AMERIČKOJ

FOTO: PRINTSCREEN

Naokn što je juče na Tajvan stigla šefica Zastupničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Kina je reagovala dizanjem 20-ak borbenih aviona.

Advertisements

Nedugo zatim najavila je četvorodnevne vojne vežbe oko Tajvana, na kojima planira koristiti bojevu municiju. BBC-jev dopisnik s Tajvana Rupert Vingfild-Hajz navodi kako su, prema dostupnim informacijama, oba kineska nosača aviona zajedno s pratećim ratnim brodovima krenula prema Tajvanskom moreuzu.

Naveo je kako ovi događaji imaju potencijal da prerastu u ozbiljnu krizu. Peking je, podseća on, istu stvar napravio 1996. godine kad je situacija prerasla u tzv. „Krizu u Tajvanskom moreuzu“. Ali tada su zone kineskih vojnih vežbi bile izvan teritorijalnih voda Tajvana. Ovaj put tri od šest zona zadiru u tajvanske teritorijalne vode. To je bez presedana.

A koliko je kineska vojska zaista jaka?

Advertisements

Kineska armija je najveća borbena snaga na svetu, ona broji više od dva miliona aktivnog osoblja, dok Amerikanci imaju oko 920.000 aktivnog osoblja.

U kopnenim snagama Narodnooslobodilačke armije ima više od 915.000 aktivnih vojnika. SAD ima 486.000. Kineska mornarica najveća je mornarica na svetu. Takođe, njene podmornice imaju mogućnost lansiranja raketa s nuklearnim oružjem.

Kako je pisala Al Džazira, vazdušne snage su takođe izrasle u najveće u azijsko-pacifičkoj regiji i treće su po veličini u svetu, s više od 2.500 aviona i otprilike 2.000 borbenih aviona, prema godišnjem izveštaju američkog ministra obrane objavljenom prošle godine.

Kina po svoj prilici aktivno radi i na razvoju hipersoničnih projektila, koji putuju pet puta većom brzinom od brzine zvuka. Kina je porekla testiranje hipersoničnih projektila, ali kako piše BBC, zapadni stručnjaci veruju da dva lansiranja raketa prošlog leta pokazuju da je njena vojska na dobrom putu da ih nabavi.

Advertisements

Nejasno je koje tačno sisteme Kina možda razvija, hipersonične klizne rakete ili sisteme frakcijskog orbitalnog bombardovanja, dok postoji mogućnost i da je Kina uspela da iskombinuje ova dva sistema.

– Kinezi shvataju da su daleko u zaostatku pa pokušavaju da naprave veliki napredak kako bi preskočili druge sile. Razvoj hipersoničnih projektila jedan je od načina na koji to pokušavaju da učiniti – rekao je Zeno Leoni s Kings koledža u Londonu.

Kako piše BBC, Kina je potpuno predana razvoju budućih vojnih metoda utemeljenih na disruptivnim tehnologijama – posebno veštačkoj inteligenciji. Kineska akademija vojnih nauka dobila je mandat da osigura da se to dogodi kroz „civilno-vojnu fuziju“, drugim rečima spajanjem kineskih privatnih tehnoloških kompanija s odbrambenom industrijom zemlje.

Izveštaji sugerišu da Kina možda već koristi veštačku inteligenciju u vojnoj robotici i sistemima za navođenje projektila, kao i bespilotnim letelicama i mornaričkim brodovima bez posade. U julu ove godine su Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i EU optužili Kinu za izvođenje velikog kibernetičkog napada usmerenog na Majkrosoft.

Advertisements

Veruje se da je napad zahvatio najmanje 30.000 organizacija širom sveta, a cilj mu je bio da omogući špijunažu velikih razmera, uključujući sticanje ličnih podataka i intelektualnog vlasništva.

Međutim, činjenica da se radi o najbrojnijoj kopnenoj vojsci, najvećoj mornarici i trećoj vazduhnošnoj snazi na svetu samo po sebi ne mora da znači da se radi o istinski moćnoj vojnoj sili koja može da parira Sjedinjenim Američkim Državama.

Kao prvo, recimo da su Sjedinjene Američke Države u 2021. izdvojile 801 milijardu dolara na vojni budžet, dok je vojni budžet Kine iznosio 293 milijarde dolara.

Kineska mornarica, na primer, kako piše Al Jazeera, ima više brodova od američke mornarice, ali se flota sastoji uglavnom od manjih plovila. Ima tri velika nosača aviona, Liaoning i Šandong. Donedavno je imala samo dva nosača aviona, dok je treći nosač aviona porinut nedavno, u junu. SAD ima 11 nosača aviona, najviše u svetu.

„Er universiti“ iz Alabame doneo je detaljno poređenje američkih i kineskih vojnih snaga. Iako treća vazdušna sila na svetu, Kina prema ovoj analizi zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama, koja je uverljivo vodeća vojna sila na svetu.

Recimo, SAD je opremljen s 426 aviona C4ISR, dok Kina ima samo 22 takva. Kineska vojska ima 441 avion s fiksnim krilima i 118 helikoptera, dok Amerikanci imaju 2448 aviona s ​​fiksnim krilima i 1249 helikoptera.

Broj kineskih bojevih glava je otprilike 200 i očekuje se da će se udvostručiti tokom sledeće decenije. Poređenja radi, Sjedinjene Države imaju blizu 4.000 superiornih nuklearnih bojevih glava s 1.600 strateških oružja.

Što se tiče kopnene vojske, navode se zastarele zapovjedne strukture, nizak kvalitet osoblja i korupcije.

– Lojalnost Narodnooslobodilačke vojske prema Komunističkoj partiji je umanjila sposobnost vojske. Kineska vojna struktura ima averziju prema riziku i nizak nivo poverenja u podređene – piše u analizi.

Zašto se ustvari Kina ne može suprotstaviti Sjedinjenim Američkim Državama?

Jedan od generala Narodnooslobodilačke vojske rangirao je kinesku vojnu moć u 2020. godini na peto mesto iza Sjedinjenih Država, Rusije, Britanije i Francuske.

Vazdušne snage Narodnooslobodilačke vojske rangirao je na sedmo mesto u svetu zbog nedostatka borbenih aviona četvrte generacije i vrhunskih bespilotnih letelica. Prema mišljenju generala , Kina će tek 2049. godine, kada slavi stotu godišnjicu, postati druga najveća vojna sila na svetu.

Geopolitički analitičar Mangeš Savant napisao je kako se kineski vojni proračun ne može takmičiti sa združenom snagom Sjedinjenih Država, Indije, Japana i Australije.

– Kini nedostaje globalni doseg jer nema strane ugovore o odbrani ili logističke baze u inostranstvu opremljene vojnim zalihama. Sjedinjene Američke Države predvode NATO i istovremeno pružaju odbrambeni kišobran Japanu i Južnoj Koreji.

Sjedinjene Države imaju 29.500 vojnika raspoređenih u Južnoj Koreji i još 45.000 vojnika u Japanu. Sjedinjene Države takođe imaju bilateralnu vojnu suradnju s Australijom, Filipinima, Tajlandom, Indijom, Singapurom, Indonezijom i Vijetnamom – napisao je.

Advertisements

Metju P. Funaioi, stručnjaka za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije je za CNN rekao da Kina zaista napreduje brzo, pogotovo u smislu njene mornarice.

„Kina još uvek znatno zaostaje za SAD-om u pogledu ukupne potrošnje. SAD održava globalnu prisutnost i ima vojnu imovinu širom sveta, ali kineske snage su mnogo više lokalizovane unutar regiona Takođe troše više od Koreje, Japana i Vijetnama zajedno.“

Što se tiče tehnologije, Funaioli je tvrdi da SAD još ima prednost u istraživanju i razvoju, ali da je Kina očigledno radila na sustizanju u nekim određenim područjima.

– Treći nosač aviona Kine koristi sustav katapulta za lansiranje aviona- to je napredna nova tehnologija. Kada Kina razvije svoj prvi nuklearni reaktor za pogon nosača aviona, to će biti nešto o čemu će ljudi početi pričati. Moramo imati sveobuhvatnije razumevanje prostora u koji Kina ulaže, gde Kina nadograđuje svoju vojsku i šta to nužno znači – upozorio je.

Ali je istakao i veliku manu Kine.

– SAD je, u dobru i zlu, bio angažovan u sukobima širom sveta prilično dosledno od kraja Drugog svetskog rata, dok je kineska vojska neproverena. Jedino mesto gde Kina ne može stvarno iskočiti napried, jer se temelji samo na iskustvu, jest kadrovska komponenta – rekao je.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements