Foto: Wikimedia Commons/Author Tomislav Ž. Popović

Manastir prepodobnog oca Prohora Pčinjskog godinama je nezaobilazno odredište ili odmorište stotinama hiljada ljudi koji su se u njega zaputili ili tek prolaze delom autoputa Koridora 10, između Vranja i Bujanovca. Poslednjih mesec dana manastir Svetog Prohora bio je u centru skandala u SPC i odlaska sestrinstva iz ove svetinje zbog navodnog sukoba sa Vladikom vranjskim Pahomijem.

Advertisements

Da bi se stiglo do manstira, koji je tik uz samu granicu sa Makedonijom, skreće se levo sa autoputa Koridora 10 kod sela Davidovac, devet kilometara južno od Vranja idući iz pravca Beograda i posle tridesetak kilometara vožnje kroz živopisan predeo, stiže se do uzvišenog i nestvarnog prizora, do gornjeg toka reke Pčinje, proglašenog za „Predeo izuzetnih odlika“, što je prva kategorija posle nacionalnog parka.

I tek kad se spustite do Pčinje, kad stignete u portu manastira, shvatićete da je to čudesno mesto neobičnog duhovnog mira i tišine, gde može da se doživi sva lepota i moć žive vere pravoslavne. Manastir blešti svojom belinom ispod moćne planine Kozjak. Manastir svetog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen koji je vladao od 1069. do 1071. godine. Posvetio ga je prepodobnom ocu Prohoru, a o tome postoji i legenda.

Kada je Diogen, bio u lovu na planini Kozjak, susreo se sa pustinožiteljem Prohorom, koji mu je prorekao da će postati car. Ali ga opomenu da ne zaboravi na starog pustinjaka. Diogen posluša starca, otputova u Carigrad i ubrzo postade car. Posle kratke vladavine, i ropstva, po povratku u Craigrad Romanu Diogenu bivaju, po nalogu tadašnje carigradske vlade, usijanim gvožđem iskopane oči.

Advertisements
Foto: Wikimedia Commons/ Author Suncocvet

Diogen je bio jedan od mnogih slepih careva. Kad se Bog odazvao njegovoj molbi i otkrio mu mesto prebivanja svetih moštiju pustinjaka, on je uzevši ih iz pećine u kojoj se Sv. Prohor podvizavao, krenuo da ih odnese u Nagorički hram u Makedoniji i da ih tamo položi.

loading...

No sišavši do reke Pčinje, nedaleko od pećine, svete mošti se više nisu mogle odatle pokrenuti. Razumevši volju svetiteljovu Roman Diogen mu podiže hram u kome položi njegove svete i čudotvorne mošti, iz kojih do danas teče sveto miro. Manastir je u 14. veku obnovio srpski kralj Milutin.

Nakon odlaska igumanije Stefanide i dvadesetak monahinja, u manastiru trenutno borave dve iskušenice. Manastirski kompleks je veliki, drugi po veličini u SPC, svetinja je izuzetno posećena, pa dva monaha koja su boravila u manastiru ranije, nisu mogla da opsluže celo imanje, te posle požara 2014. godine, kada je izgoreo Kraljev konak, u manastir dolazi sestrinstvo iz manastira Lepčince, takođe u Eparhiji vranjskoj, koje se tu zadržalo do pre mesec dana.

Advertisements

– Obnova konaka je u toku, dosta je pomogla država, a i lokalne samouprave iz Pčinjskog okruga. Konak je stavljen pod krov, završeni su grubi radovi, i sad bi trebalo da se sređuje unutrašnjost. U manastir dolaze vernici iz čitave Srbije, iz okolnih zemalja, iz Makedonije, Rusije, a najviše sa juga Srbije.

loading...

– To je je jedini mirotočivi svetac u SPC iz čijih moštiju i dan danas teče sveto miro. Mnogo je ovde isceljenja i čuda Božijih, pomoći koja se dešavaju preko Svetog Prohora, sve ih zapisujemo – govorila je mati Stefanida, u periodu pre nego što će otići iz Pčinje.

Advertisements

Manastirski kompleks se nalazi u podnožji moćnog i veličanstvenog Kozjaka. Levo od manastira vijuga put naviše. Tuda se prolazi do isposnice Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koja je odatle udaljena ne više od dva kilometra. Jednim delom je asfaltni put, pa potom sledi makadam i na kraju se uskom putanjom stiže do isposnice. Okružena je stenama i kamenjem. Tuda protiče potok. Predeo je sa južne strane pokriven bukovom šumom, dok su sa severne stene i rastnje.

loading...
Foto: Wikimedia Commons/ Author BrankaVV

Poviše ovog mesta je selo Jablanica. U njemu su ostale još svega dve kuće u kojima ima još uvek ljudi. I kada nakon nekoliko časova provedenih na ovom mestu krenete put svojih domova, nećete biti ni svesni da ste „dobili krila“.

Da ste se oslobodili sveg tereta koji ste nakupili životom u urbanim sredinama i savremenim načinom života. Zastajaćete na svakom vidikovcu ne bili još jednom pogledali dolinu Pčinje i manstir, ne bi li još jednom „naslušali“ tišne. Ne bi li još jednom upamtli onaj prizor u smiraj dana, koji ćete verovatno mnogo puta u svojim mislima oživljavati i proživljavati.

I verujte, ko jednom ovde zakorači, varaćaće se u ovo mesto još mnogo puta. Ovde se naprosto „osećaju vekovi“. Sve je prožeto verom i pravoslavljem. Ovde i ptice cvrkuću drugačije, melodičnije nego drugde. jednom rečju čitav prostor i ukupan doživljaj svega što vidite, čujete i osećate, čini da ste bliži Bogu.

(Izvor: Telegraf)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!