FOTO: PIXABAY

Jednom je jedan nezadovoljni mladić došao do starog učitelja i rekao mu da ima jako puno problema u životu i pitao ga za savet. Stari učitelj mu reče da stavi šaku soli u čašu vode i da to popije.

Advertisements

“Kako ti se sviđa?” – upita učitelj.
“Grozno je.” – ispljune mladić.
Učitelj se nasmeja i zatim upita mladića da uzme još jednu šaku soli te je stavi u jezero. Hodali su u tišini do obližnjeg jezera i učenik ubaci šaku soli u jezero.

Advertisements
FOTO: PIXABAY

Starac reče: “Sada popij malo vode iz jezera.”
Dok je voda curila niz mladićevu bradu, učitelj upita: “Kako ti se sviđa?”
“Dobro je.” – kaže mladić.
“Ima li ukus soli?” – upita učitelj.
“Ne.” – kaže mladić.

Učitelj sedne pored ovog napaćenog mladića, uzme mu ruku i reče: “Bol života je ova so, ni više, ni manje. Količina boli u životu ostaje ista, potpuno ista. No, osećaj bola kojeg doživljavamo zavisi od posude u koju je stavljamo.

Advertisements
Loading...
FOTO: PIXABAY

Stoga, kada te boli, jedino što možeš učiniti je da proširiš svoj osećaj za stvari. Svakoga dana odluči hoćeš li biti čaša vode ili jezero. Prestani biti čaša. Postani jezero.” Svet je pun malodušnih, plašljivih duša, skučenih umova, stisnutih šaka.

Jedan od najozbiljnijih nedostataka našeg vremena je odvažnost. Ne glupa drskost, luda nepromišljenost, nego prava hrabrost koja pred svakim problemom mirno razmišlja: “Negde mora postojati rešenje i ja ću ga pronaći.”

(Izvor: Balkans Press)

Advertisements
Advertisements