Kako je avion bez dozvole preleteo Srbiju i još 3 države, a da NIJE OBOREN? Pilot nije reagovao na pozive, a evo zašto ga nisu PRISILNO SPUSTILI

FOTO ILUSTRACIJA: WIKIPEDIA

Kako je moguće da avion bez dozvole preleti vazdušne prostore čak četiri države: Mađarske, Rumunije, Srbije i Bugarske i da pritom ne bude prisilno spušten – pitanje je koje se nameće nakon što je u sredu popodne pilot dvomotorne letelice „Bičkraft“ krenuo u takvu avanturu iz Debrecina?

Advertisements

Vazduhoplovni analitičar, pak, uverava da su nadležne službe sve četiri države obavile posao u skladu sa propisima.

U vreme kada već više od 100 dana besni rat u Ukrajini informacija da je avion bez dozvole preleteo više država svakako budi pažnju, najblaže rečeno.

Pogotovo što se sve to događa tri meseca nakon što se u Zagrebu srušila ruska bespilotna letelica koja je prethodno neprimetno preletela čak tri zemlje članice NATO-a i samo pukom srećom u tom incidentu nije bilo povređenih.

Advertisements

Prema prvim informacijama, dvomotorni avion marke „Bičkraft“ sa dvoje ljudi poleteo je u sredu oko 17.30 sati iz Debrecina bez odobrenja, plana leta i sa isključenim transpoderima da bi preko Rumunije i dela Srbije kod Đerdapa gde je u našem vazdušnom prostoru bio svega dva minuta, završio let u Bugarskoj.

Ministarstva odbrane Mađarske i Rumunije izdala su saopštenja u kojima tvrde da su identifikovali i pratili civilni avion i da „pilot nije reagovao na radio-pozive i vizuelne signale ratnih aviona koji su bili u pratnji letelice u skladu sa međunarodnim pravilima“.

Ako je tako, postavlja se pitanje zbog čega ratni avioni Mađarske i Rumunije nisu prinudno spustili tu letelicu nego su je samo ispratili do svoje granice?

„Avion nije predstavljao opasnost“

Advertisements

Urednik vazduhoplovnog sajta „Tango Six“ Petar Vojinović objašnjava za „Blic“ zbog čega se to nije dogodilo.

– Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije civilni avion nije predstavljao opasnost zbog koje bi morao prinudno da bude spušten. U ovom slučaju radila se samo kontrola i nadzor letelice u skladu sa propisima – podvlači Vojinović.

Kako kaže, tačno se zna procedura ponašanja nadležnih službi u situacijama kada se u vazdušnom prostoru određene države nađe avion bez dozvole za letenje.

– U ovakvim situacijama najosnovnija stvar je da primarnim radarima vojska ima u kontaktu spornu letelicu i to se u sredu popodne i dogodilo. Sekundarni radari se nisu uključili jer avion nije prijavljen u kontroli leta, ali čak i kada se to dogodi, vojska ima kontakt sa spornim avionom – apostrofira Vojinović.

Advertisements

Sledeći korak je nadzor letelice.

– Borbeni avioni presreću letelicu kako bi uradili vizuelnu identifikaciju. Tom prilikom utvrđuju da li se eventualno radi o bespilotnom raketnom dronu ili običnoj civilnoj letelici.

Kada su u Mađarskoj i Rumuniji utvrdili da se radi o ovom drugom, procenili su da to nije vojna opasnost. Zato su samo pratili taj avion u svom vazdušnom prostoru – naglašava Vojinović.

Nema obaranja bez identifikacije

U slučaju da su ratni avioni procenili da se radi o vojnoj opasnosti uledila bi zaštita vazdušnog prostora i prisilno obaranje letelice.

– Nikada se ne radi obaranje aviona pre nego što se ne identifikuje letelica. Nije cilj da oboriš nešto što ne znaš šta je. U ovom slučaju procena je bila da će se taj civilni avion koji se kretao malom brzinom sam spustiti kad mu nestane goriva. Dakle, imali smo školski primer nadzora i kontrole letelice bez dozvole – ističe Vojinović.

To nije bio slučaj pre tri meseca kada je ruski dron preleteo Rumuniju i Mađarsku da bi pao u zagrebačkom naselju Jarun.

– Tada nije bio identifikovan dron jer je verovatno bio prebrz za nadležne službe – ocenjuje naš sagovornik.

Tri signala pre obaranja

U situaciji da mora da se radi obaranje letelice ratni avioni bi, najpre, morali da obave niz radnji pre nego što krenu u konkretnu akciju.

– Pred hipotetičko obaranje borbeni avioni staju krilo uz krilo letelici i zatim se, prvo, pokušava da se sa pilotom uspostavi komunikacija radio vezom.

Ako se to zavši neuspešno, onda se signal šalje mahanjem krilom. U slučaju da i to ne da rezultata, pred obaranje ratni avioni pucaju topovima ili mitraljezima pored sporne letelice kao poslednje upozorenje – objašnjava Vojinović.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements