Jedemo kao sirotinja, PLAĆAMO KAO KRALJEVI: Namirnice jeftinije u Švedskoj nego kod nas!

FOTO: PIXABAY

U jednom gradu u Švedskoj, koje je površinski kao Banjaluka i sa skoro istim brojem stanovnika, u marketu kilogram špageta možete kupiti već za 1 evro (dve marke), dok je litar ulja 5,4 KM. Meso im je drastično jeftinije nego kod nas, a, paradoksalno, i domaća kafa, piše Srpskainfo.

Advertisements

Šveđani uglavnom kupuju u velikim marketima. Neki su prepoznati kao oni “za svačiji džep”, dok ima i onih u kojim su cene skuplje.

Međutim, zajedničko im je da u svakom marketu prehrambene namirnice mogu da priušte svi, jer svaki proizvod ima svoju jeftiniju i skuplju varijantu. Cenu diktira i odakle je nešto stiglo, jer Šveđani čuvaju i stimulišu svoje domaće proizvode.

Tamo i ovamo

Advertisements

Tako, na primer, meso koje je nastalo od životinja sa domaćih farmi skuplje je nego uvozno ili proizvedeno u velikim industrijama. Ali i ta cena je prihvatljiva, s obzirom na njihova primanja.

Kako smo se uverili, pakovanje pilećeg filea od 550 grama košta šest maraka, pa na više, zavisno da li je reč o industrijskoj piletini ili domaćoj.

Pakovanje svinjske krmenadle od 1,7 kilograma je 17 maraka, dok 2,2 kilograma mešanog mlevenog mesa košta 16,8 maraka. Pola kilograma istog mesa je sedam maraka. Kod nas je kilogram mešanog mesa nevjerovatnih 17 maraka.

Mleko mogu da kupe već po ceni od 1,80 KM, a kafa, koja se i ovde koristi, tamo je jeftinija. Naime, 600 grama košta 8,6 KM. Šećer je skuplji ako kupujete na kilogram, ali zato vrećica od pet kilograma košta 8,4 marke.

Advertisements

Dva kilograma pšeničnog brašna je četiri marke, pa naviše, zavisno od vrste i proizvođača. Kilogram riže košta od 3,20 KM, dok im je testenina baš jeftina.

Naime, pakovanja su po kilogram, pa kesu možete da kupite već za dve marke, pa naviše. Paštete sa ovih prostora imaju istu cenu kod njih i ovde, dok im litar ulja košta od 5,4 marke, a 750 militara maslinovog ulja 12 KM.

Pakovanje od 16 komada toalet papira može se kupiti već za 8,8 maraka, dok je devet kilograma deterdženta za pranje veša oko 26 maraka.

– Ne čudi što mnogi naši ljudi koji posete Švedsku ovde kupe, pa kući nose naše začine i kafu – kaže sagovornik Srpskainfo iz ove skandinavske zemlje.

Advertisements

Prema njegovim rečima, paradajz može da se kupi već po ceni od 3,50 marke, banana za 1,80, dok je kilogram jabuka od dve marke, pa naviše. Obzirom na životni standard, ne treba da čudi da Šveđani rado jedu u restoranima. Ali tamo postoji jedna praksa koja je ovde nepoznanica.

– U restoranima, od 11 do 13 sati, kada je vreme ručka, možete da jedete za pet, 10 evra. Osim toga, kada su sniženja u marketima, to su stvarno akcije, od 30 do 50 odsto. I Šveđani nemaju nikakva otpor prema tome da kupuju na popustu – kaže naš sagovornik.

Poskupljenja bez opravdanja

Realnog i razumnog objašnjenja zašto je hrana kod nas tako skupa nema. Sugrađani i predstavnici potrošača saglasni su da je došlo do drastičnog poskupljenja, zbog čega mnogi kupuju na grame i komade.

Dušan Srdić, predsednik Udruženja potrošača “Reakcija” iz Banjaluke, kaže da je čak i u Srbiji jeftinije ulje i da košta oko tri marke.

– Kod nas poskupljenje ima samo tendenciju rasta. Pojedine zemlje više su radile na zaštiti građana i potrošača. Kod nas je na snazi odluka o zabrani maržiranja, koja u ovom trenutku možda i nije dovoljna, jer nisu dovoljno ublažene posledice koje se dešavaju. Evidentno je da se treba preuzeti više – kaže on za Srpskainfo.

Odgovor na enormnu skupoću ne može da pronađe ni Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženju za zaštitu potrošača “Don” iz Prijedora, koja poručuje da je “ovo kod nas nemoguća misija”. Kaže da, dok ljudi poplaćaju režijske troškove, ono što im preostane raspoređuju na dnevnom nivou. Upozorava da zbog toga mnogi građani ne mogu da unesu u organizam sve što je neophodno.

– Svedoci smo da ljudi kupuju po 200 grama bilo čega, da kupuju dve paprike, dva paradajza. To je naša stvarnost. Ovde su drastično otišle cene hleba i teško je sa ovoliko malo novca izaći na kraj – ističe ona Srpskainfo.

VISOKA POLITIKA UMESTO GLADI

Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženju za zaštitu potrošača “Don” iz Prijedora, kaže da njive koje imamo ne koristimo da bismo proizvodili hranu, jer nemamo ni navike, ni stimulacije, ni sistem koji će pomoći da se zadrže ljudi na selu.

– Mi imamo svakodnevno politikanstvo, prepucavanja, hoćemo li se otcepiti ili ostati, ko će nam šta uzeti od nadležnosti, dok je priča koja tišti svakog čoveka u zemlji ostala na marginama. Lakše je pričati o visokoj politici nego da se priča o gladnim građanima. Jer, glad ne poznaje ni veru, ni naciju – ističe ona.

(Izvor: Srpska Info)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements