FOTO: PRINTSCREEN

Za vreme Isusa Hrista na zemlji, Sveti Luka se susreo sa Spasiteljem u Jerusalimu, licem u lice, čuo njegovu spasonosnu nauku i poverovao. On se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave.

Advertisements

Sveti apostol i jevanđelista Luka je rođen u Antiohiji, oblast u današnjoj Turskoj, i bio je, prema predanju, veoma obrazovan čovek. Izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis. Po susretu sa Hristom, ubrzo je uvršćen među 70 apostola i poslan na propoved, a na putu u Emaus video je vaskrslog Gospoda.

Po silasku Duha svetoga na apostole, Luka se vratio u Antiohiju i zajedno radio sa apostolom Pavlom, s kojim je putovao u Rim, preobraćajući neznabožce u hrišćanstvo.

Na molbu brojnih hrišćana i intelektualne elite toga vremena, Luka je napisao Jevanđelje u svojoj 60 godini života. Bibliografi kažu da Luka piše s lakoćom, veoma otmeno. Pažljivije nego ostali jevanđelisti, ukazuje na istovremenost Isusovog života i tadašnjih rimskih vladara, jer se Isus rodio za vreme cara Avgusta, dok je Jovan Krstitelj počeo da deluje u doba cara Tiberija.

Advertisements

Svaki jevanđelista na svoj način daje temeljne crte Isusovog lika, a za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost. Uticaj helenističke škole se vidi u Lukinom opisu, Isus je otelovljenje ideala grčkog savršenstva o kojem je sanjala grčka duša – lepote i dobrote. Dante Aligijeri je istakao da je Luka “pisac Hristove dobrote”.

Posle smrti apostola Pavla, Luka je nastavio da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji, i Makedoniji. S obzirom da je izučavao živopisanje, oslikao je tri ikone Presvete Bogorodice za koje se veruje da su najverodostojnije jer smatra se da je sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su ove ikone sa njenim likom najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je i „ikona u ikoni“, koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Takođe, naslikao je ikone svetih apostola Petra i Pavla. Zato se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pravoslavni vernici proslavljaju 31. oktobra sv. Luku, a prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve. Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Advertisements

I u dubokoj starosti nastavio je da putuje i propoveda na Bliskom Istoku i Grčkoj. Napisao je i Dela apostolska i to posvetio Teofilu, knezu Ahaje. Sveti Luka je imao 84 godine, kada su ga neznabožci mučili i potom obesili o maslinovo drvo u gradu Tebi. Za vreme cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, mošti ovog svetitelja su prenete u Carigrad gde se čuvaju i danas, a smatra se da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom mnastiru u Crnoj Gori, leči bolesti očiju.

U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku sveti Luka se “opisuje” kao „pouzdani lekar duše i tela”. Apostol Pavle ga je zvao „ljubljeni lekar“. Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć..

Običaji na Lučindan

Advertisements

Običaji našeg naroda sežu iz davnih vremena i u mnogim krajevima zemlje ostali su nepromenjeni, autentični kao pre više vekova i danas predstavljaju divan aktuelan spoj tradicionalnih vrednosti i vere. Tako se na na Lučindan puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači, … Prema stadu se znalo i dal će „alaudža“ na zemlju. Kada ovca „zateže“, znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Sveti Luka moli Boga za nas!

Danas nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima!

loading...

(Izvor: BKTVNews, A.Lukić)

Podelite sa prijateljima :-)

Uključite se u diskusiju. Ostavite Vaš komentar

avatar
  Pretplatite se  
Primite obaveštenje