FOTO: WIKIPEDIA

Najava pape Franje da će tajne arhive Vatikana o njegovom prethodniku iz doba Holokausta biti otvorene za godinu dana podstakla je nadu istraživača koji očekuju objašnjenja za ćutanje pape Pija XII o nacističkom zločinima.

Loading...

Izrael je pozdravio tu nameru, kao potez koji će baciti svetlo na crkvu u Drugom svetskom ratu, preneo je Frans pres. Memorijalni i istraživački centar Holokausta Jad Vašem u Jerusalimu je pohvalio odluku Vatikana, rekavši da očekuje da istraživačima „bude omogućen pun pristup svim dokumentima“.

Advertisements

Izraelski mediji podsećaju da je papa Pije bio kritikovan, pa čak i nazvan „Hitlerovim papom“ jer je malo učinio da zaustavi genocid iako neki tvrde da je iza scene učinio korake da spasi Jevreje. Prof. Jehuda Bauer, istraživač Holokausta, ne veruje Vatikanu, bar ne na osnovu ograničenih informacija koje su do sada pružene.

– Za Pija je jevrejska stvar bila neprijatnost kojom je trebalo baviti se što je moguće manje – rekao je on za izraelski list Harec, ali je dodao da su mnogi italijanski sveštenici skrivali ili pomagali da se kriju Jevreji ali su drugi saradjivali s fašističkom italijanskom policijom.

Advertisements

Bauer je ocenio da su i jedni i drugi uživali podršku Vatikana ali je glavni motiv bio očuvanje moći crkve. Harec navodi da je kao državni sekretar kardinal Euđenio Pačeli 1930. godine potpisao sporazum Vatikana s Nemačkom. Nakon smrti Pija XI Pačeli je, 1939. godine, izabran da predvodi Rimokatoličku crkvu i postao papa Pije XII.

Dve godine kasnije sastao sa fašističkim predsednikom Hrvatske Antom Pavelićem odgovornim za ubijanje Jevreja. Posle toga 1942. nije potpisao osudu saveznika zbog ubijanja Jevreja i nije ih direktno pomenuo u Božićnoj poruci, niti je u narednoj godini odgovorio na proterivanje rimskih Jevreja u koncentracione logore u Poljskoj.

Godine 1994. odbio je molbu glavnog rabina Palestine Jicaka Halevija Hercoga da pomogne mađarskim Jevrejima. Posle rata je naredio da se ne vraćaju svojim porodicama jevrejska siročad koja su sklonjena u manastire i krštena.

Advertisements
Loading...

Bauer se nada da će arhive Vatikana pomoći da se odgovori na pitanja postavljena u proteklim decenijama, uključujući i ono do koje mere je papa Pije mogao biti umešan u skrivanje Jevreja. Većina istraživača veruje da nema razloga da je papa naredio nekome da ne skriva Jevreje ili da je izrazio strah da će biti kažnjeni ako to čine.

S druge strane moglo bi se ispostaviti da nema osnove za tvrdnje njegovih branitelja da je on jasno sugerisao potrebu da se skrivaju i spasavaju Jevreji. Oni koji ga podržavaju tvrde da je papino ćutanje imalo razloga, uključujući želju da se spreči osveta nacista za osudu progona Jevreja, nastojanja da se proveri mogu li se spasiti Jevreji njegovom ličnom diskretnom intervencijom i straha da bi Gestapo mogao da preuzme kontrolu nad Vatikanom.

Zato se veruje da je papa prepustio lokalnom sveštenstvu da odgovori na genocid. Ostalo je međutim nejasno da li je u slučajevima kada su oni osuđivali progon, kao u Francuskoj i Holandiji, to bilo na osnovu naredbi Pija ili inicijativa sveštenstva.

Advertisements
FOTO: WIKIPEDIA

Od posebnog interesa za naučnike je prepiska izmedju Vatikana ii papskog nuncija u Budimpešti Anđela Rota koga je Jad Vašem priznao za pravednika među narodima, što je čast koja se ukazuje nejevrejima što su izlagali smrtnoj opasnosti da spasu Jevreje.

Ta pisma bi mogla pokazati do koje mere se papa mešao u nastojanja nuncija da spasi mađarske Jevreje i da li je nastojao da se spase samo one koji su prešli u hrišćanstvo. U junu 1944, Pije je poslao pismo lideru Mađarske Miklošu Hortiju tražeći da izmeni politiku te zemlje prema Jevrejima i u julu je zaustavljen prvi talas deportacija. Istoričar Serđo Icak Minerbi navodi da nema sumnje da je papa protestovao i da je to uz proteste drugih doprinelo zaustavljanju deportacija.

Advertisements

Protesti nuncija zbog odnosa prema Jevrejima nastavili su se i oktobru 1944. godine i to je doprinelo spasavanju 2.500 Jevreja. Međutim, papa nije objavio ni jednu javnu osudu deportacije Jevreja u logore smrti, smatra istoričar Minerbi. Zaključak je da su te akcije zakasnile za stotine hiljada Jevreja koji su već bili deportovani.

(Izvor: Espreso)