Spoljni izgled crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Getsimaniji u Jerusalimu, koja se nalazi iznad Bogorodičinog groba. Foto: Wikimedia Commons/Berthold Werner

Bogorodičin grob u Getsimaniji, u Kedronskoj dolini, u podnožju zapadne padine Maslinove gore u Jerusalimu, jedna je od dve najvažnije hrišćanske svetinje u Svetom gradu; druga je naravno Crkva Svetog Groba odnosno Hram Groba Gospodnjeg odnosno Hram Vaskrsenja Hristovog.

Advertisements

Iznad njenog groba se nalazi crkva Uspenja Presvete Bogorodice u kojoj se nalaze i kapele posvećete Svetim Pravednicima Joakimu i Ani (Marijinim roditeljima) i Pravednom Josifu (Marijinom mužu).

Sveto predanje Pravoslavne crkve uči da je Mater Božija umrla prirodnom smrću („upokojila se“) u Jerusalimu kao i bilo koje drugo ljudsko biće, da je zatim Spasitelj sišao sa Neba da uzme njenu novorođenu dušu, da je trećeg dana njeno telo vaskrslo te da se u tom trenutku i dušom i telom vaznela na Nebesa (Uspenje Presvete Bogorodice) gde čeka „vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka“. Njena grobnica je tom prilikom pronađena prazna.

Katolička crkva ima slično stanovište, možda bi se moglo reći i identično u nekoj meri; oni veruju da je Marija doživela „uznesenje“ (takav je hrvatski prevod latinske reči „assumptio“) što je zapravo samo druga srpskohrvatska reč za „uspenje“, ali je uprkos izričitom stavu pape Jovana Pavla II da je ona zaista doživela smrt kao i svaki drugi čovek, to i dalje na neki način otvoreno pitanje u Latinskoj crkvi.

loading...

Međutim, ovo se desilo sredinom I veka. Postoji rupa između I i IV veka kada se, po svemu sudeći, ovaj događaj i ovaj grob prvi sledeći put pominju. To je teško utvrditi jer je datiranje tih dokumenata veoma teško (recimo, apokrifna Knjiga Jovanova o Uspenju Marije mogla je da bude napisana u I, III, IV ili VII veku). Vera je tu da popuni praznine.

Stepenice koje vode ka unutrašnjosti Bogorodičinog groba sagrađene su od strane krstaša u XII veku. Foto: Wikimedia Commons/WomEOS

Jedan istorijski tekst verovatno napisan u VI veku od strane Ćirila Skitopoliskog govori o događaju iz sredine prethodnog stoleća, tačnije iz 451. godine, kada su tokom Halkidonskog sabora (Četvrtog vaseljenskog) istočni imperator Flavije Markijan i njegova supruga avgusta Elija Pulherija (njih dvoje Pravoslavna crkva danas slavi kao Blagočestivog cara Markijana i caricu Pulheriju) zatražili od jerusalimskog patrijarha Juvenala da im pošalje mošti Bogorodice.

Juvenal im je, po tom navodu, odgovorio da je trećeg dana po pogrebu Marijin grob pronađen prazan i da je sačuvan samo njen pokrov u crkvi u Getsimanskom vrtu (koji se nalazi ispod Maslinove gore, odmah uz zidine Starog grada, gde se Isus molio i tajno sastajao sa svojim sledbenicima, i gde je Juda došao sa vojnicima i poljupcem u Hristov levi obraz pokazao koga da uhapse).

Advertisements
Kamena klupa na koju je bilo položeno telo Presvete Bogorodice. Bogorodičin grob, Jerusalim. Foto: Wikimedia Commons/adriatikus

Pokrov je naredne godine poslat u Carigrad gde se čuvao u crkvi Bogorodice Vlahernske. Po drugoj tradiciji, za Presvetom Bogorodicom je ostao i pojas koji se danas čuva u svetogorskom manastiru Vatoped; on je danas jedina sačuvana dragocenost iz njenog života, a predanje kaže da ga je ispustila prilikom Uspenja.

Dakle, sredinom V veka u hrišćanskom svetu očigledno nije bila opštepoznata priča o Uspenju Presvete Bogorodice. Očito je bila poznata u Jerusalimu, ali budući da car i carica – koji su bili veliki vernici i pokrovitelji pomenutog vaseljenskog sabora – nisu znali za to verovanje, ne može se govoriti o tome da je ono bilo baš rasprostranjeno. Sa druge strane, ko zna, car i carica su možda jednostavno bili neobavešteni.

Unutrašnjost crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Bogorodičin grob, Jerusalim. Foto: Wikimedia Commons/WomEOS

Prvobitnu crkvu iznad groba sagradio je upravo patrijarh Juvenal i to baš tokom vladavine cara Markijana, a neka arheološka iskopavanja su pokazala da se na tom mestu zaista nalazilo groblje u I veku. Paganski Persijanci su je srušili 614. godine, i tokom narednih vekova mnogo je puta rušena i obnavljana, ali je kripta uvek ostajala netaknuta pošto je za muslimane takođe važna, budući da je mesto upokojenja žene koja je rodila drugog najvećeg islamskog proroka Ise (odnosno Isusa).

loading...
Grobnica Presvete Bogorodice, Getsimanija, Jerusalim. Foto: Wikimedia Commons/WomEOS

Krstaši su sagradili novu crkvu 1130. godine, ali je ona srušena od strane Saladina 1187; kripta ponovo nije dirana. Zatim su franjevci u XIV veku sazidali ovu crkvu koja i postoji i dan-danas.

U pravoslavne ruke je došla 1757. godine kada je grčko sveštenstvo na Cveti pokrenulo operaciju preuzimanja većeg dela svetinja u Svetoj zemlji, kom prilikom su franjevci proterani. Od tada njome upravlja grčki pravoslavni Jerusalimski patrijarhat i Jermenski patrijarhat Jerusalima.

(Izvor: Telegraf)

Podelite sa prijateljima :-)

Uključite se u diskusiju. Ostavite Vaš komentar

avatar
  Pretplatite se  
Primite obaveštenje