Gabrijelu iz Venecuele je PANDEMIJA ZAROBILA U BEOGRADU: Evo koju je VAŽNU STVAR primetila kod Srba

FOTO: PIXABAY

Onaj ko je pandemiju korona virusa i izolaciju celog sveta dočekao u svojoj zemlji i sa svojom porodicom može se smatrati srećnikom. Mnogo ljudi je baš u tom trenutku ostalo zatečeno u „tuđini“, ne znajući da će neizvesnost trajati više od dva meseca.

Gabriela Garo (25) iz Karakasa u Venecueli stigla je u Beograd samo tri dana pre zatvaranja granica, a svoje iskustvo o izolaciji hiljadama kilometara daleko od kuće, kao i svoje viđenje našeg naroda opisala je za „Blic“.

– U Beograd sam stigla samo tri dana pre početka karantina, jer sam imala zakazane sastanke sa kolegama i kako bih snimila nešto. Ja sam menadžer društvenih mreža i kreator sadržaja na njima, pa mi putovanja nisu strana. Ovde sam već više od dva meseca s obzirom da su granice zatvorene odmah nakon što sam ušla u Srbiju. Radim od kuće, tako da je moj posao isti bilo gde na planeti i tokom pandemije i u normalnim okolnostima. Međutim, kada su se u Sjedinjenim Državama zatvorile firme sa kojima sarađujem, počela je noćna mora – počinje Gabriela.

„Preskakali ogradu parka i dovodili decu da se igraju“

– Moram da kažem da je boravak u stranoj zemlji tokom perioda izolacije bio zastrašujući. Malo toga sam mogla da uradim i nisam imala nikoga ovde u Srbiji ko bi mogao da mi pomogne u slučaju da se razbolim. Vlada je pokušala, ali nije pružila puno informacija strancima u vezi sa tim šta da radimo. Srećom, nisam imala nikakvih zdravstvenih problema i sprovodila sam vrlo strogu izolaciju da izbegnem mogućnost dobijanja korona virusa – kaže Venecuelanka.

S obzirom da boravi u blizini jednog Beogradskog parka, čini se da je imala priliku da vidi prave primere neposlušnosti naših građana.

– Boravim vrlo blizu parka i bilo mi je neverovatno da vidim kako ljudi ne mogu da se okanu parka, čak i nakon što je policija svuda postavila sigurnosne trake. Ljudi bi preskakali ogradu zajedno sa svojim psima. Uznemirujuće je bilo videti ljude koji su doveli svoju decu da se igraju usred pandemije. Stalno viđam ljude bez maski, rukavica, sredstava za dezinfekciju. Ovde definitivno postoji jedan dobar procenat ljudi koji se jednostavno nisu obazirali na mere bezbednosti. To je bilo u ranim fazama epidemije i izolacije, a danas gotovo svi, posebno mladi ljudi, hodaju okolo bez maski – dodaje Gabriela.

Advertisements

„Beograd mi je ipak ukrao srce“

Osim neprijatnog iskustva sa izolacijom u stranoj zemlji, Gabriela priznaje da je imala i pozitivnih iskustava.

– Ljudi u Beogradu su prema meni bili vrlo ljubazni. Smatram da su parkovi i srpska hrana nešto što ne bi smelo da se propusti. Kao neko ko stalno nosi kameru sa sobom i snima sve živo, primetila sam da su ljudi zainteresovani za ono što radim, ali i da nisu navikli da vide kako drugi ljudi snimaju. Takođe mi je neobično da većina ljudi u supermarketima, kioscima, prodavnicama i restoranima može da vodi barem osnovni razgovor na engleskom jeziku. Bila sam skoro svuda u Evropi, osim Nemačke i Holandije i to nije uobičajeno. U tom smislu moram da kažem da sam impresionirana i laknulo mi je s obzirom na to da srpski jezik nije najlakši za učenje. Ne bih rekla da sam imala neprijatna iskustva, jedino što sam primetila, a bilo mi je neprijatno, je što ljudi stalno bulje u mene. Imam teoriju da vam verovatno izgledam vrlo egzotično ili jednostavno drugačije od lokalnog stanovništva. Čak me i deca gledaju kao da nikada nisu videla nekoga poput mene. Uživam u Beogradu u svakom pogledu. – kaže Venecuelanka.

Kako dolazi iz većeg grada, a imala je priliku i da živi u drugim državama, dopada joj se „tišina“ beogradskih ulica.

– Ja sam iz veoma velikog grada, Karakas je verovatno oko 5 puta veći u produžetku od Beograda. U određenom smislu volim što nema toliko ljudi i nije gužva kao u mojem gradu. Takođe mislim da je arhitektura nekih zgrada ovde zapanjujuća – kaže Gabriela.

„Pušite više nego u drugim državama“

– Čim sam došla zapazila sam da ljudi ovde konzumiraju cigarete više nego bilo gde drugde, odnosno u SAD-u ili Venecueli. Provela sam pola godine živeći u Kaliforniji pre nego što sam došla ovde i mogu da kažem da su Beograd i San Dijego dve krajnosti kada se radi o zdravlju i pušenju – smatra ona.

Kući će se vratiti, kaže, čim se otvore aerodromi i granice, odnosno prvim direktim letom.

– Vratiću se kući čim bude na raspolaganju direktan let. Došla sam bez puno očekivanja, jer nisam planirala dugo da ostanem, a i nisam osoba koja voli provod, pa nisam ovde zbog klubova. Ipak, ljudi i mesto osvojili su moje srce. Nadam se da ću se jednom vratiti kada se završi ova situacija sa korona virusom. Bilo je to neverovatno iskustvo na mestu koje me stalno iznenađuje – zaključuje.

(Izvor: Blic)

Advertisements