FOTO: WIKIPEDIA

Septembarski program“ (na nemačkom: Septemberprogramm) bio je planski spisak ciljeva za teritorijalnu, političku i ekonomsku ekspanziju Nemačkog carstva, koji je na samom početku Prvog svetskog rata pripremljen u kabinetu dugogodišnjeg kancelara Teobalda fon Betman-Holvega (tu je funkciju obavljao u periodu 1909-1917).

Loading...

Zapravo je kancelarov privatni sekretar Kurt Ricler 9. septembra 1914. godine izradio njegov nacrt, gotovo istovremeno sa neočekivanim obrtom na francuskom ratištu, nakon koga se planirani blickrig pretvorio u rovovsku klanicu; u trenutku kada je program pisan, veći deo nemačkog rukovodstva nije bilo svestan šta se tog i prethodnog dana zapravo desilo na reci Marni nedaleko od Pariza, i verovali su da je njihova pobeda još uvek moguća i da će primorati zvanični Pariz na kapitulaciju.

Advertisements

Međutim, da je sve išlo po volji Berlina, da je Nemačka uspela da okupira Pariz i Francusku Republiku primora na separatni mir, da je Berlin sve svoje snage mogao da okrene ka Rusiji i Balkanu, da su uspeli da pobede u Velikom ratu, na šta bi onda ličio svet?

Sledi tajni spisak ciljeva „Septembarskog programa“:

Advertisements

– Francuska će se odreći nekih severnih teritorija, poput gvožđem bogatih predela u blizini Brijea, kao i obalskog pojasa koji ide od Denkerka do Bulonja-na-Moru, i to ili u korist Belgije ili u korist Nemačke

– Francuska će plaćati ratnu odštetu Nemačkoj u iznosu od 10 milijardi zlatnih maraka, a odvojeno od toga će finansirati i isplate nemačkim veteranima, kao i otplaćivanje celokupnog postojećeg nemačkog nacionalnog duga. Ovo će sprečiti Francusku da se ponovo naoruža, učiniće njenu ekonomiju zavisnom od Nemačke i okončaće trgovinu između Francuske i Velike Britanije

– Francuska će se delimično razoružati uništenjem severnih utvrđenja

Advertisements
Loading...

– Belgija bi trebalo ili da bude anektirana Nemačkom carstvu ili, poželjnije, da postane vazalna država koja bi onda predala Nemačkoj svoje istočne krajeve i možda Antverpen, kao i svoje vojne luke

– Luksemburg bi trebalo da postane država-članica Nemačkog carstva

– Tampon-države bi trebalo da budu stvorene na zapadu Carske Rusije, poput Poljske, Ukrajine, baltičkih zemalja, koje bi zauvek ostale po nemačkim suverenitetom

Advertisements

– Nemačka bi stvorila „mitelevropsku“ (nemačka reč za Srednju Evropu) ekonomsku asocijaciju, koja bi navodno bila udruženje jednakih ali bi zapravo bila pod nemačkom dominacijom. U toj asocijaciji bi bile i novoformirane tampon-države

Advertisements
Ciljevi Nemačkog carstva 1914. godine. Žuto: Centralne sile. Drap: anektirati. Narandžasto: vazalne države. Ružičasto: bliži odnosi. Foto: Wikimedia Commons/Ceha

– Nemačko kolonijalno carstvo bi bilo prošireno. Nemački posedi u Africi bi bili prošireni u neprekinutu teritoriju kroz čitavu centralnu Afriku, a na račun francuskih i belgijskih poseda. Britanski posedi se ne pominju u programu, verovatno da bi se ostavio prostor za pregovore sa Londonom, ali Berlin je shvatao da britanska „nepodnošljiva hegemonija“ mora biti okončana

– Holandija mora biti dovedena u stanje najtesnije saradnje sa Nemačkom, ali bez ikakve vidljive prisile.

Advertisements

Zapravo, „Septemberprogramm“ je bio izrađen na osnovu sugestija nemačkog industrijskog, vojnog i političkog rukovodstva; treba ga posmatrati kao neformalni dokument, ali, bez obzira na to, i kao krajnje uverljiv spisak ciljeva: da su mogli, možda bi otišli i dalje od ovoga. Zbog toga, on pruža dragoceni uvid u način razmišljanja (pre svega) pruskih imperijalista.

Teritorijalni dobitak Nemačkog carstva u odnosu na Rusiju, pre i posle Brest-litovskog mira. Foto: Wikimedia Commons/Eigenes Werk

Srbija se, kao što vidite, u njemu ne pominje, i to iz posve razumljivih razloga: jugoistočna Evropa je bila austrijska interesna sfera u tom trenutku, tako da se zvanični Berlin na nas u tom smislu nije osvrtao. Verovatno je da bi austrijski car sebe proglasio za kralja smanjene, „formalne“ Srbije, skučene između Morave i Drine, koja bi bila deo Austrougarske monarhije.

Imajući u vidu razmere naše demografske katastofe u tom trenutku, činjenice da vojska i narod koji su se povukli preko Albanije u slučaju pobede Centralnih sila gotovo sigurno ne bi mogli da se vrate nazad, pitanje je da li bi danas, 2016. godine, Srba uopšte i bilo, da je sve pošlo po zlu te 1914. godine. Srećom pa nije.

(Izvor: Telegraf)