Ponekada roditelji previše pomažu svojoj deci. Naravno, svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali odrasli ne mogu da žive život umesto svoje dece.
Naš zadatak je da im pomognemo da odrastu i sami steknu iskustvo i veoma je važno da ne preterujemo. Evo koje su to stvari koje nikada ne bi trebalo da radimo umesto svoje dece. Uzmite ih u obzir i vaše dete će vam biti zahvalno.
1. Govorite umesto njih
Sve počinje kada našeg mališana upitaju: „Kako se zoveš?“ a mi roditelji odgovorimo: „Marko“. Bilo bi dobro da ova navika prestane kada dete nauči da govori, ali ne, mi nastavljamo da dajemo odgovore umesto našeg tinejdžera svuda: u prodavnici, kod kuće, kod prijatelja. I šta imamo na kraju?
Oduzeli smo svom detetu priliku da samo odgovori. Možete detetu dati nagoveštaj šta da kaže kada ga nešto pitaju. Međutim, definitivno ne bi trebalo da odgovarate umesto njih. Šta da radite? Sledeći put kada poželite da odgovorite umesto deteta, zaustavite se. Pustite ga da samo odgovori.
2. Pokušavate da budete njihov prijatelj
Mnogi roditelji pokušavaju da postanu prijatelji sa svojom decom i ne žele da deca imaju tajne ispred njih. Lako je razumeti zašto roditelji to žele, ali hajde da pogledamo malo dublje. Šta je prijatelj? To je osoba sa kojom možete razgovarati na istom nivou. Prijatelju možete reći sve.
Međutim, roditelji imaju drugačiju ulogu: oni brinu o nama i vole nas. Nema potrebe pokušavati da budete bliski prijatelji. Pustite decu da potraže prijatelje među ljudima njihovog doba. Mame i tate su tu kada je deci potrebna ljubav i podrška. Šta da radite? Oduprite se iskušenju da im budete previše bliski. Naučite da poštujete i podržavate jedni druge.
3. Želje i potrebe
Veoma dobro znamo da je brokoli mnogo zdraviji od slatkiša i da su nove patike korisnije od lutki. Zato naređujemo svojoj deci (ponekad krišom, a ponekad ne) šta bi ona želela. To zvuči kao vic: „Mama, da li sam gladan? „Ne, hladno ti je i moraš da se ugreješ.“ Gde ovo vodi?
Tako potiskujete detetovo „ja“, njegove želje i ciljeve. Deca usled toga postaju nevine žrtve ili buntovnici. Šta da radite? Osluškujte želje i potrebe deteta. Ako ih morate naučiti dobrim navikama, ne radite to nasilno. Uradite to nežno.
4. Previše im pomažete
Dvogodišnje i trogodišnje dete već zna da se samo svuče i obuče, opere šolje i stavi prljav veš u mašinu za pranje. Štaviše, deca u tom dobu stvarno žele da to urade sama. A šta mi radimo? Oblačimo ih skoro dok se ne venčaju.
Podržavamo to ponašanje rečima: „Ne zna on to sam!“ Hranimo ih, ne dopuštamo da to sami rade i ne damo im da pokušaju. Kasnije se čudimo što je naš tinejdžer aljkav i ne želi da pomogne svojoj majci. Šta da radite? Pustite dete da samo uradi što je moguće više.
5. Namećemo im sopstveni ukus
Često pokušavamo da deci nametnemo sopstveni ukus za muziku, knjige i odevanje. To radimo sa dobrom namerom, ali tako smanjujemo individualnost svoje dece. U mnogim slučajevima, to dovodi do protesta i dete radi potpuno suprotno. Šta da radite? Gledajte filmove i slušajte muziku koju volite sami. Razgovarajte o svojim idolima sa decom.
6. Brojimo njihov novac
U životu svakog deteta, dođe momenat kada ono ima sopstveni džeparac. Ne bi trebalo da ispitujete dete i pokušavate da saznate koliko mu je novca ostalo. Najgora stvar koju možete uraditi jeste da proveravate njihove torbe i džepove.
Ovo momentalno ubija poverenje. Da li je zaista važno koliko je novca ostalo vašem sinu ili ćerki? Pustite ih da štede za nešto što žele. Šta da radite? Naučite dete da se stara o svojim finansijama i pustite ga da radi šta želi sa svojim novcem.
7. Biramo njihove hobije i interesovanja
Mama želi da njena ćerka svira violinu i spremna je da je vozi tri puta nedeljno na drugi kraj grada u muzičku školu. Tata želi da njegov sin igra fudbal svako veče. Roditelji podsvesno pokušavaju da nametnu sopstvene hobije svojoj deci. Šta da radite? Budite strpljivi i posmatrajte svoje dete. Primetite njegova interesovanja i sklonosti. Pitajte ih šta vole i pustite ih da se razvijaju na tom polju.
8. Sebi prepisuju uspeh dece
Brižne insta-majke objavljuju mnogo slika i pišu: „Jeli smo“, „Prohodali smo!“ i tako dalje. Naravno, one veoma podržavaju svoju decu, ali ipak ovo nisu majčini uspesi – već dečiji! Ko smo „mi“? Kada dete poraste, stvari postaju ozbiljnije.
Mame i tate počinju da govore kako je njihovo dete završilo fakultet i pronašlo posao. To rade kao da su samo njihove zasluge u pitanju. Lako je razumeti koliko deca mrze to. Šta da radite? Budite srećni zbog uspeha svoje dece, ali ga ne mešajte sa svojim.
9. Biraju njihove poklone
Kada dete zna da govori, ono ima prava da samo bira sopstvene poklone. To ne mora biti još jedna majica ili edukativna igračka. Naravno, nije uvek moguće pustiti ih da sami biraju.
Međutim, tako dajete detetu najvažniju stvar: šansu da izabere, donese odluku i nosi se sa njenim posledicama. Takve veštine su uvek korisne u odraslom dobu. Šta da radite? Pustite dete da izabere poklon koji želi.
10. Mešate se u njihov lični život
Ovo je posebno tačno za roditelje tinejdžera. Deca imaju sopstvene prijatelje i prve sastanke. To je normalno i apsolutno prirodno. Ispitivanje „Ko je taj momak?“ samo će iznervirati vaše dete. Mnoga deca će sama podeliti te informacije sa roditeljima ako se osećaju sigurno.
Šta da radite? Umesto da ga ispitujete, dopustite svom detetu da ima lični prostor. Ne postavljajte previše pitanja ako vidite da ne želi da detaljiše. Naravno, nikada nemojte krišom čitati poruke svog deteta.
(Izvor: Fokuzz)