EVO KAKO BI IZGLEDAO VOJNI ROK U SRBIJI! Skandinavski model jedan od mogućih kod nas

FOTO: WIKIPEDIA

Ako vrati obavezni vojni rok Srbija će krenutim putem Švedske, Litvanije ili Gruzije koje su, takođe, ukidale pa ponovo uvodile ovu obavezu.

Advertisements

Ipak, svaka od tih država i kada je vratila „obaveznu vojsku“ pribegla je daleko liberalnijem modelu „služenja otadžbini“. Analitičari ocenjuju da bi Srbiji možda najviše odgovarali skandinavski modeli vojnog roka zbog veličine zemlje, ali i atraktivnosti vojnog poziva.

Dakle, i ako vrati obavezni vojni rok, naša zemlja neće biti jedinstvena po tome, a teško je i zamisliti da će ikada odlazak u vojsku kod nas izgledati kao u vreme bivše Jugoslavije i JNA.

Šta više, Švedska, Litvanija i Gruzija su se znatno brže od naše zemlje predomislile. Švedska je, recimo, obavezni vojni rok vratila 2018. godine posle referendumu i to osam godina nakon što je ukinula tu obavezu.

Advertisements

Svaki dvadeseti ide u vojsku u Norveškoj

U ovoj skandinavskoj zemlji vojni rok traje od četiri do 12 meseci s tim što u vojsku nakon brojnih testova tokom regrutacije idu samo oni najspremniji.

Kako piše „Demostat“, od oko oko 90.000 mladića i devojaka koji svake godine postanu punoletni, vojska regrutuje oko 13.000 a na služenje pozove oko 4.000 fizički i psihički najspremnijih, dok ostali nemaju nikakve obaveze.

I Litvanija je nakon referenduma vratila „obaveznu vojsku“ i to 2016. godine pošto je osam godina ranije ukinula tu obavezu. Razlog za takvu odluku je strah građana od potencijalnog napada Rusije. Zbog toga, na osnovu novih propisa, svi muškarci starosti između 18 i 26 godina moraju da služe jednu godinu vojsku osim studenata i samohranih očeva.

Advertisements

Gruzija se predomislila nakon osam meseci

Primer Gruzije je najspecifičniji pošto se ova država predomislila svega osam meseci pošto je ukinula obavezni vojni rok. Kako piše „Demostat“, po novom sistemu vojna obuka u Gruziji traje tri meseca, a nakon toga narednih devet meseci vojnici prelaze u službu u profesionalnoj vojsci gde su podrška.

Podsećanja radi, u Srbiji se već punih 11 godina ne služi obavezni vojni rok

Vojni rok nije ukinulo 12 evropskih država

Advertisements

Svega 12 evropskih država nisu nikada ukidale obavezni vojni rok i to: Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar. Svaka od njih ima različite modele vojnog roka, od konzertvativnih do relaksiranih. Gotovo u svim tim državama postoji mogućnost prigovora saveti i civilnog služenja vojske u državnim institucijama.

Bez obzira na to, ne moraju svi regruti da služe vojsku već mogu i da je zaobiđu tako što će od 18. do 37. godine plaćati državi porez od tri odsto zarade.

Inače, vojni rok obuhvata muškarce od 18. do 34. godine dok žene mogu da služe vojsku dobrovoljno. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku.

Skandinavske zemlje kao priimer

Kada je reč o skandinavskim zemljama, u Finskoj je vojska obavezna za zdravstveno sposobne muškarce, dok žene služe dobrovoljno, a oko 20 odsto Finaca služi u civilnoj službi koja traje 11 meseci. Redovni rok, s druge strane, traje od pola godine do godinu dana.

S druge strane, u Norveškoj se regrutuju svi punoletni građani, i muškarci i žene s tim što vojsku služe samo najspremniji. Vojni rok traje šest, 12 ili 18 meseci, a služenje vojske obezbeđuje određene privilegije kod školovanja ili zapošljavanja.

Od 60.000 žena i muškaraca sposobnih za vojsku, na odsluženje se prima oko 10.000, dok profesionalne snage čini oko 11.500 vojnika na ugovoru, podoficira i oficira. Od ukupnog broja onih koji služe vojni rok žene čine jednu trećinu i taj procenat raste svake godine, piše „Demostat“.

U Estoniji se vojni rok služi od osam do 11 meseci, a po završetku obezbeđuje i određene privilegije kod, primera radi, budućih poslodavaca.

Interesantno u Austriji, 50 odsto regruti služi vojni rok koji traje šest meseci, a 50 odsto ide u civilnu službu.

Švedska i Finska hoće u NATO?

Švedska, Finska, Švajcarska i Austrija su vojno neutralne države kao i Srbija s tim što obe skandinavske zemlje uveliko razmatraju ulazak u NATO nakon što je izbio rat u Ukrajini.

Koji od već postojećih evropskih modela vojnog roka bi bio najpogodniji za Srbiju – tema je koju smo analizirali sa sagovornicima.

U Skandinaviji više od 90 odsto – dobrovoljci

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatović posebno skreće pažnju na skandinavske modele služenja vojske u kojima se „i pored obaveznog vojnog roka, više od 90 odsto vojske čine dobrovoljci.

– Skandinavski modeli podrazumevaju da svi muškarci mogu biti pozvani na odsluženje (u Norveškoj i Švedskoj i žene), ali postoji godišnja kvota potrebnih regruta, tako da u praksi samo mali broj najmotivisanijih i najsposobnijih zapravo dobija priliku da služi vojsku – podvlači Ignjatijević.

Kako kaže, često se skandinavski modeli spominju kao primenjivi u Srbiji, zbog politike neutralnosti i veličine zemlje.

– Ali ovakvi modeli podrazumevaju visoku motivisanost i atraktivnost vojnog poziva, što u Srbiji nije slučaj s obzirom na to da ima izazov da zadrži i postojeće profesionalne kadrove. Za Srbiju bi sa svih aspekata bilo racionalnije i isplativije da uloži u bolje uslove rada profesionalaca i učini dobroboljno služenje vojnog roka i uopšte vojnog poziva primamljivijim, nego da obaveže sve mlade ljude na službu koju mnogi od njih ne žele – objašnjava Ignjatijević.

„Vojni rok – mnogo para ni za šta“

Činjenica da su sve vojno neutralne države ekonomski razvijenije od Srbije navodi profesora Fakulteta bezbednosti Zorana Dragišića na drugačije, manje popularno mišljenje o vraćanju obaveznog vojnog roka.

-Ako se ima u vidu celokupni potencijal zemlje, demografska slika, situacija da mnogi građani imaju dvojno državljanstvo, ali i da postoji prigovor savesti bojim se da ćemo ukoliko vratimo obavezni vojni rok uložiti mnogo para ni za šta – ocenjuje Dragišić.

Zbog toga ima drugi predlog.

– Mislim da bi već od osnovne škole trebalo uvesti predmet na kojem bismo decu učili o značaju vojne obuke i civilne zaštite. Potrebna nam je profesionalna vojska. Rat u Ukrajini je pokazao da bez profesionalne vojske ne možete ništa – zaključuje Dragišić.

Niko u regionu nema obavezni vojni rok

Nijedna država u našem regionu nema obavezni vojni rok. Kako piše „Demostat“, profesionalnu vojsku prva je dobila Slovenija, 2003. godine, a tri godine kasnije redovno služenje ukidaju i Makedonija i Crna Gora. U Bosni i Hercegovini, to je učinjeno 2007. godine, dok je Hrvatska dobrovoljnu službu uvela 2008.

(Izvor: Srbija Danas / Blic)

PODELI SA DRUGIMA!