FOTO: WIKIPEDIA

Gospod je, braćo i sestre, za nas verujuće sve. On je hleb života, On je voda živa, On je svetlost, On je pastir dobri. Dakle, sve za život naš. Verujući u Njega mi živimo Njime, ostvarujemo smisao i cilj svoga života i osposobljavamo se da uđemo u neprolazno blaženstvo Carstva Nebeskog.

Advertisements

Imati dakle, uvek u vidu to da živimo Hristom. Kaže Sveti Apostol Pavle: “Ne živim više ja, nego živi Hristos u meni” (Gal. 2, 20). Tim životom, večnim, živeći u Hristu i sa Hristom, mi ćemo, kažem i ponavljam, ostvariti smisao i cilj svoga života, a to je, po svetim rečima Jevanđelja, blaženstvo neprolaznog Carstva Božijeg. U to blaženstvo Carstva Nebeskog da uđemo već u ovome svetu želim i vama i sebi.

O hrišćanskoj revnosti

Spasitelj je isterao trgovce iz hrama, kao što stoji i kod Apostola Jovana, iz revnosti jer posle toga događaja učenici se njegovi setiše da je (za njega) napisano: “Revnost: za dom tvoj izjeda me”. Ovde nam Gospod pokazuje primer revnosti. Ali ako hoćemo u svakoj prilici da znamo kakva treba da bude naša revnost, potrebno je da se podsetimo reči Apostola Pavla o onim pripadnicima jevrejskog naroda koji nisu prihvatili Hrista. Za njih Apostol kaže: “Svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu” (Rim. 10, 2). Prava revnost je ona koja je razumna, jevanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj. Takvu revnost i mi treba da imamo, razumnu revnost. Ako nju budemo imali, izbeći ćemo svaki fanatizam i sva preterivanja. Neka bi nam Gospod pomogao da i mi imamo istu onu revnost u vrlini i prema svakom dobrom delu koju je On imao prema domu Oca svoga!

loading...

O beskonačnoj ljubavi Božijoj

Draga braćo i sestre, imajmo pred očima duhovnim tu beskonačnu ljubav Božiju, Sina Božijega, koji je radi nas grešnika sišao u ovaj svet, rodio se kao čovek, pretrpeo sva gonjenja, stradanja i na posletku krst i smrt, radi nas i našeg spasenja, iz ljubavi prema nama. Ljubavlju prema Njemu i odgovorimo, iako nismo bogati carevi koji su mu doneli zlato, livan i smirnu, prinesimo mu čista srca i čiste duše, da bi kad izađemo pred Njega, On nas priznao i poznao kao svoje, i da bi se, to uvek ponavljam i sebi i vama i svima koji imaju uši da čuju, da bi se preci naši uzradovali kad izađemo pred njih, poznali nas i oni kao svoje potomke i priznali nas za svoje najrođenije. Bog vas blagoslovio!

Smirenost – majka vrlina

Advertisements

Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagodat. Onaj kome se Bog protivi, jer se ustvari taj grešnik protivi Bogu, taj ne može imati nikakvu blagodat, nikakav napredak ni u čemu. On će zadobiti večnu propast, ako se ne pokaje. Smirenost je dakle temelj i osnova sviju evanđelskih vrlina. To ne znači biti pasivan, nije to mrtvilo duhovno. Naprotiv, smirenost zahteva jednu ogromnu snagu da u sebi savladamo gordost, onaj greh koji je anđela pretvorio u đavola. I tu smirenost imala je Sveta Bogorodica, i one odlike koje su Nju udostojile da bude majka Sina Božijega to su evo, te duhovne odlike, duhovne vrednosti koje je Ona, uz pomoć blagodati Božije, ali lično ostvarila.

Zato Sveti Jovan Zlatousti opominje roditelje hrišćane na tu važnost, da se trude da u svojim kćerima i sinovima te vrednosti razviju. “Ti se”, veli, “trudiš da svojoj kćeri spremiš bogate darove, da je odeneš u svilu i kadifu, da je ukrasiš zlatnim ukrasima, a pogledaj Onu koja je izabrana da bude majka Sina Božijega!” “Sva lepota kćeri careve je unutra”, veli prorok David (Psl. 45, 13). U tome se treba truditi: da kći i sin tu lepotu unutrašnju zadobiju i da je održavaju. To da bude osnovna i glavna dužnost roditelja, majki osobito! Ne znači, dabome, da se roditelji ne brinu i za materijalne potrebe svoje dece, da im pripreme mogućnost da mogu samostalno da život počnu i da ga vode. Ali iznad svega je: da se trude da svojim životom i svojom verom pravoslavnom doprinesu da ta deca zadobiju ove vrline unutrašnje, počevši sa smirenošću pa redom do ljubavi koja je sveza savršenstva, najsavršenija od svih vrlina.

Živeti po nauci Evanđelskoj svakoga dana, časa i minuta

loading...

No šta će činiti drugi to zavisi od njih, to je u njihovim rukama, ali šta ćemo činiti mi, u našim je rukama. Bog očekuje od nas, očekuju i sveti preci naši, da uvek postupamo kao narod Božiji, kao ljudi svesni, koji znaju šta rade jer ima i onih koji to ne znaju, po reči Gospodnjoj sa krsta za one zločince koji su se pod krstom rugali Njemu, a On se molio Ocu: “Oče oprosti im, ne znaju šta rade”. Mi dakle, braćo i sestre, da uvek budemo oni koji znaju šta rade i da to što treba i radimo i činimo i po evanđelskoj nauci se vladamo. Jer hrišćanstvo jeste to: znanje nauke evanđelske, nauke Gospoda Isusa Hrista i život po toj nauci svakoga dana, svakoga časa, svakoga minuta.

Da ne budemo robovi greha!

Dve su slobode, braćo i sestre, i dva ropstva. Jedno je sloboda ova svetska, ovoga sveta, a druga je sloboda greha. Jedno je, dakle, ropstvo u ovom svetu od ljudi zločinaca, i uopšte od onih silnika ovoga sveta, a drugo je ropstvo od greha. Sigurno je da smo mi i tela, da smo i zemaljski, i treba nam sloboda u ovome svetu. Koliko je za naš narod i za druge pravdoljubive i istinoljubive narode, potrebna sloboda! Ali mi smo i duše i za nas je potrebna sloboda od greha. Ona prva sloboda, kao i život, proći će i prolazi. Ali sloboda greha, sloboda pravednika nikada, i ona nas ujedinjuje sa svima svetima u Carstvu Nebeskom. Voditi računa dakle da ne budemo robovi greha. Vi znate i po sebi i po drugima kakvo je to ropstvo. Najmanje, da tako kažem, strasti koje dobijemo – koliko je to ropstvo! Uzmite samo pušača, pijanicu, da ne govorimo o drugim gresima, bludu i zločinima. Koliko je to i kakvo roblje!

Ljubav nas ujedinjuje sa Bogom

Ljubav je najveća vrlina, ali se do ljubavi koja je najveća i koja je “sveza savršenstva” ne može doći najedanput, dok se prvo ne steknu i ostale vrline, počevši od smirenosti, od smirenja. I Apostol Pavle nas opominje na to da “sad ostaje vera, nada, ljubav, ali je ljubav najveća” (1 Kor. 13, 13). Naime, kad budemo svoje srce očistili, onda ćemo moći da vidimo Boga i ovde u ovom svetu, a videćemo Ga i u onome, ako se udostojimo da gledamo Njegovo lice, ako ne budemo poslani zbog svojih greha u tamu večnu. Tada će vera naša preći u znanje, u gledanje. A nada, nada će preći u ostvarenje. Naša je nada da ćemo ući u Carstvo Nebesko, biti u broju sviju onih svetih i gledati lice Božije. Nada će naša dakle, preći u ostvarenje. A ljubav, ona nema u šta više da pređe. Ona će biti i sada i tada veza naša s Bogom, ljubav koja nas ujedinjuje sa Bogom, ujedinjuje sve naše snage i one racionalne u nama, ujedinjuje nas sa svima ljudima dobre volje i onda imamo mir. Zato je ljubav najveća vrlina. Truditi se dakle, da idući Carstvu Božijem, ispunjavajući zapovesti Božije spremamo se redom svakoga dana za dostizanje te najveće vrline, ulaska u Carstvo Božije i ljubavi koja će nas ujediniti sa Bogom i svima svetima. Bog vas blagoslovio!

Carstvo Nebesko je naša prava Otadžbina i Domovina

Da se trudimo da veru svoju izvršujemo u svetim i čestitim delima, i da se time približimo Bogu i budemo dostojni naših predaka, koji su to znali i to činili i za ovoga sveta, i zato ušli u Carstvo Nebesko koje je prava naša Otadžbina i Domovina. I da znamo šta je pravi smisao našeg života, da ovde svojom svetom verom pravoslavnom i životom po toj veri, zaslužimo onaj svet neprolazni, blaženstvo u onom svetu sa blaženim nebeskim silama, i blaženim ocima i materama našim u blizini Božijoj, u zajednici Crkve Božije, koja je u slavi. To govorim uvek i sebi i vama, braćo i sestre, jer nam valja otići sa ovoga sveta, stati pred Sudiju pravednoga. Prigovaraju nam nevernici da mi pravoslavni sveštenici verne ne samo opominjemo, nego da ih plašimo, plašimo smrću. To ne stoji. Mi i sebi, braćo i sestre, i svima onima koji imaju uši da čuju iznosimo istinu. Otići ćemo sa ovoga sveta. To znaju i nevernici, ali oni ne znaju i neće da znaju da je duša besmrtna i da ona odlazi pred lice Božije da primi ili blaženstvo večno ili muku večnu. A mi to treba da znamo, da budemo oni koji znaju šta rade. To vam stavljam na dušu i srce.

A srce naše biće čisto, ako se mi budemo trudili da ga očistimo od greha

A srce naše biće čisto, ako se mi budemo trudili da ga očistimo od greha. Đavo ubacuje u um naš i srce naše zle misli, grešne misli. Ako se mi budemo trudili svom silom i snagom da te misli odgonimo od sebe, onda će srce naše biti čisto. Ali, ako đavo nađe u nama pomoćnike svoje i mi se budemo zadržavali na tim grešnim mislima, budemo ih gojili, podgrevali i one budu rasle i izrasle u greh, sami ćemo biti odgovorni. Više puta i mi, a pogotovu ljudi ovoga sveta, nevernici, kažu: “Pokažite nam Boga pa ćemo i mi verovati”. Ne shvataju, dakle, da je srce to ogledalo, to oko kojim se Bog može videti. A kakvo je naše i njihovo srce, koliko je pomračeno gresima da se u njemu ne može ogledati ni videti Bog Svesilni i Svečisti! To dakle, imati u vidu.

(Duhovne priče i pouke)

Podelite sa prijateljima :-)

Uključite se u diskusiju. Ostavite Vaš komentar

  Pretplatite se  
Primite obaveštenje