Dobro je znati: Evo šta ubija bakterije – a šta ne

FOTO: PIXABAY

Želite da dezinfikujete kuću i svoje stvari tokom pandemije koronavirusa? Evo šta treba da znate.

U vreme korona virusa pojavile su se mnoge teorije oko toga šta ubija a šta ne ubija virus i druge mikrobe koje mogu izazvati bolesti. Sa ovim tekstom možete biti sigurni šta treba da koristite.

Advertisements

Razlika između virusa i bakterija

I virusi i bakterije mogu izazvati bolest, ali ne izazivaju iste bolesti. I dok su svi virusi loši, postoje i „loše“ bakterije i „dobre“ bakterije, poput onih koje žive u našim crevima i probavljaju hranu i koje prerađuju hranu poput sira i jogurta. Ali dok su bakterije živi organizmi, virusi to nisu; umesto toga, za širenje im je potreban živi domaćin, poput čoveka. To znači da se za uklanjanje bakterija i virusnih bakterija – bilo u našim telima ili u našim domovima – zahtevaju različite metode.

Na primer, za lečenje bakterijske infekcije lekari će propisati antibiotike. Za lečenje virusne infekcije lekari neće propisivati antibiotike jer neće imati efekta. Umesto toga, lekari savetuju odmor i dosta tečnosti za virus ako je blag, a antivirusne lekove za teže slučajeve. Možemo da se vakcinišemo kako bismo sprečili virusne bolesti poput boginje, i bakterijske bolesti poput tetanusa. Prilikom pranja ruku i čišćenja površina postoje neke razlike u tome šta deluje protiv bakterija u odnosu na viruse.

Šta su SARS-CoV-2 i COVID-19?

Korona virus koji sada hara svetom, zvanično nazvan SARS-CoV-2 (što znači „Teški akutni respiratorni sindrom virus korona 2“), izaziva bolest koja se zove COVID-19 (što znači korona virus bolest 2019). Kao što mu ime kaže, SARS-CoV-2 je virus, a ne bakterija, i može pogoditi kućne ljubimce kao i ljude. To ga čini povezanim sa drugim virusima koji su poslednjih nekoliko godina teško pogodili čovečanstvo, uključujući HIV, MERS i SARS.

Kakve to veze ima sa dezinfekcijom?

Postoje sredstva za čišćenje koja su dobra u ubijanju većine bakterija i virusa, a postoje i sredstva za čišćenje koja ubijaju samo neke od njih. Ono što odaberete da koristite kao dezinfekcijsko sredstvo zavisiće od toga čega pokušavate da se oslobodite, a takođe i od površine sa kojom radite.

Da li sapun i voda ubijaju bakterije?

Čuli ste iznova i iznova da je pranje ruku jedan od najefikasnijih načina da sprečite širenje korona virusa – ili bilo kog virusa ili bakterija. Evo kako ubija viruse. Kap sapuna razblaženog u vodi deluje tako da bukvalno izvadi molekule iz virusa, posle čega esencijalni proteini prosipaju iz puknute membrane u okolnoj vodi, čineći viruse beskorisnim. Za dezinfekciju predmeta od tkanine oprati deterdžentom na bazi sapuna. Za tvrde površine, preporučuje se postupak u dva koraka – čišćenje sapunom i vodom, a zatim dezinfekcija, koristeći kućno dezinfekcijsko sredstvo, kao što je mešavina izbeljivača (o tome kasnije). To je zato što sapun i voda ne ubijaju nužno bakterije – već je mehanički uklanjaju (šalju je u odvod), pa je manja verovatnoća da nanesu štetu. Sapun i voda su efikasni u uklanjanju bakterija i ubijanju virusa.

Da li alkohol ubija bakterije?

Dezinfekcija ruku sa sredstvima koja sadrže alkohol (proverite na etiketi) smatra se pristojnom metodom dekontaminacije kada nije moguće oprati sapunom i vodom, što je zlatni standard. Preporučuje se da rastvor sadrži najmanje 70 odsto alkohola za dezinfekciju površina poput telefona i ekrana osetljivih na dodir protiv korona virusa. Studije pokazuju da je izopropil alkohol jak ubica bakterija. Ako se pravilno koristi, alkohol može ubiti bakterije i viruse.

Da li izbjeljivač ubija bakterije?

Preporučuje se izbjeljivač za dezinfekciju za ubijanje virusa i bakterija svih vrsta, kao i gljivica. Izbeljivač se mora razblažiti do prave čvrstoće, što je 1/2 čaše na litru vode. Da bi bilo delotvorno, izbeljivač mora da stoji najmanje pet minuta. Obavezno ga koristite u dobro prozračenom prostoru, držite ga dalje od očiju i šta god da radite, nikada ga ne mešajte sa peroksidom, amonijakom ili kiselim deterdžentima koji se koriste za čišćenje, jer kombinacija može izazvati toksične i smrtonosne gasove. Ako se pravilno koristi, izbeljivač može ubiti bakterije i viruse.

Da li vodonik peroksid ubija bakterije?

Komercijalno dostupan 3-postotni vodonik peroksid je stabilno i efikasno dezinfekcijsko sredstvo i može ubiti bakterije, viruse, gljivice i spore na tvrdim, neporoznim površinama kao što su metal, staklo i plastika. Važno je imati na umu da je potrebno 10 minuta da bi sredstvo bilo efikasno. Imajte na umu da vodonik peroksid može eksplodirati ako dođe u kontakt sa metalima poput bakra i gvožđa u koncentracijama većim od 30 procenata i da ga nikada ne treba mešati sa sirćetom ili izbeljivačem. Ako se pravilno koristi, vodonik peroksid može ubiti bakterije i viruse.

Da li sirće ubija bakterije?

Studije su otkrile da određene vrste sirćeta mogu smanjiti broj bakterija kao što su salmonela i bakterija koja izaziva tuberkulozu, kao i virus gripa, ako ga primenite 30 ili više minuta, ali to je puno vremena za pranje! Postoji još jedna loša strana: Studije su otkrile da sirće nije tako efikasno u izbacivanju klica kao hemijski proizvodi. Sirće nije registrovano kao efikasno dezinfekcijsko sredstvo i ne bi ga trebalo koristiti. Sirće ubija neke bakterije, ali ne sve. Nema dokaza da sirće ubija viruse.

Da li amonijak ubija bakterije?

Amonijak iz boce koju čuvate ispod sudopera, verovatno neće ubiti korona virus, prema uputstvu za dezinfekcijska sredstva Univerziteta Tufts, i ne treba ga koristiti kao takvo. Uz to, postoje supstance koje se nazivaju kvartarna amonijumska jedinjenja (KAC) u mnogim dezinfekcijskim proizvodima – tj. raznim proizvodima lizola i kloroksa – koji se nalaze na listi dezinfekcijskih sredstava registrovanih za upotrebu protiv korone i drugih virusa, uključujući i druge koronaviruse, norovirus, rinovirus i poliovirus. Ali nažalost, vaša boca sa amonijakom ne sadrži dovoljno visoku koncentraciju ovih jedinjenja da bi bila efikasna. Amonijak ne ubija bakterije ili viruse.

Advertisements

Da li toplota ubija bakterije?

Vrućina je jedan od najlakših načina za borbu protiv bakterija i virusa. Možete da koristite mašinu za pranje suđa da brzo ubijete bakterije, dezinfikujući zdelice za kućne ljubimce, kao i neke plastične dečje igračke. Obavezno koristite ciklus sa konačnim ispiranje sa temperaturom od 150 stepeni, što ubija do 99,99 posto klica. Toplota iz sušilice odeće takođe je efikasna u uništavanju virusa i bakterija. 37 do 65 stepeni tokom 30 minuta u sušilici će uništiti većinu mikroorganizama na odeći. Ako se pravilno koristi, toplota može ubiti bakterije i viruse.

Da li para ubija bakterije?

Para može da uništi do 99,9% grinja, klica i bakterija“, kaže ona. To uključuje ešerihiju koli, salmonelu, i druge mikroorganizme. Parni čistači pretvaraju vodu iz slavine u toplu paru za čišćenja. Da bi bila efikasna, paru je potrebno ugrijati na najmanje 80 stepeni i nanositi najmanje u trajanju od tri minuta. Pazite da paru ne upotrebljavate za ništa što može biti oštećeno od vrućine. Ako se pravilno koristi, para može ubiti bakterije. Ne postoje zvanične smernice o tome da li ubija viruse ili ne.

Da li grgljanje slane vode ubija bakterije?

Stari kućni lek za ublažavanje grlobolje i čireva na ustima je grgljanje i može ubiti bakterije, ali nije bilo dovoljno studija koje bi to definitivno dokazale, navode danas Medicinske novosti. Studija iz 2010. godine otkrila je da deca koja su tri nedelje grgljala slanu vodu dva puta dnevno značajno smanjili nivo bakterija u ustima nego drugi, a druga studija iz 2010. otkrila je da je manja verovatnoća kod onih koji su koristili slanu vodu da pate od infekcija respiratornog trakta. Ali ne zavisi od toga. Jednostavna grickalica sa slanom vodom nije bila efikasna u ubijanju bakterija kao medicinske vode za ispiranje usta. Ne postoje pouzdani dokazi da grgljanje slane vode ubija bakterije ili viruse.

(Izvor: Beograd.in)

PODELITE ILI POŠALJITE VAŠIM PRIJATELJIMA
Advertisements
Prestanite da radite za druge!