Foto: Wikipedia

Prvi put kad ste kao dete uzeli olovku u ruku, verovatno vam je bilo prirodnije i prijatnije da je držite u jednoj od njih. Sem malog broja ambidekstroznih ljudi – koji mogu da koriste obe ruke jednako – kod ostalih je generalno dominantna jedna strana. Većina ljudi su desnoruki, dok su levoruki tokom istorije uvek bili u manjini.

Advertisements

Čak oko 85-90 odsto ljudi koristi se pretežno desnom rukom i nema populacije na Zemlji u kojoj su levoruki u većini.

Advertisements

Zašto je to tako? Ova nejednaka podela uzrokovala je u istoriji, tokom tehnološkog razvoja, niz nepovoljnosti za levoruke. Tako oni moraju da koriste makaze, stolove, noževe i sveske napravljene za desnoruke. Mnogi od njih su primorani da čak pišu svojom desnom rukom. Diskriminisani su čak i jeziku. “Desno” na engleskom se piše “right” i znači još i “ispravno”, dok etimologija reči “zlobni” ima svoj koren u latinskom izrazu za “levo”. Čak se i na našem jeziku izraz “levaci” koristi u pogrdnom smislu.

Naučnici i dalje pokušavaju da razumeju zašto ljudi preferiraju korišćenje jedne ruke ili strane i zašto desna dominira.

Advertisements
Loading...

ULOGA DNK

Na individualnom nivou, davanje prednosti određenoj ruci može se uspostaviti u ranim fazama razvoja. Naučnici su objavili 2005. da još u materici fetus pokazuje sklonost ka jednoj ruci, sisanjem njenog palca, i ta sklonost nastavlja se i nakon rođenja. Iako nema gena za levoruke i desnoruke, DNK izgleda da ipak ima ulogu.

Istraživači Univerziteta Oksford nedavno su ispitali oko 400.000 ljudi u Velikoj Britaniji i otkrili da su četiri regiona genoma generalno povezana sa levorukima. Tri od ta četiri regiona su povezana sa razvojem i strukturom mozga. Neki naučnici se nadaju, piše “Lajv sajens”, da će proučavanjem bioloških razlika između levorukih i desnorukih razjasniti kako mozak razvija sklonost u svojoj levoj i desnoj hemisferi.

Advertisements
Advertisements

Pokušati da se na ovo pitanje odgovori iz perspektive evolucije takođe je komplikovano. Istraživači mogu da detektuju koja je ruka imala prednost u arheološkim podacima, analizom određenih anatomskih crta kod praistorijskih kostura – poput asimetrije u veličini i gustini kostiju ruke te ispitivanjem praistorijskih alatki.

EVOLUCIJA

– Ako znate kako su držali alatku i kako su je koristili možete ispitati tragove upotrebe i odrediti da li su alatku koristili levoruki ili desnoruki – kaže Natali Uomini, naučnica Instituta Maks Plank u Nemačkoj.

Advertisements
Loading...

Naučnici čak mogu da prate tragove dijagonalnih ogrebotina na fosilizovanim zubima da ustanove koju su ruku ljudi koristili da prinose meso svojim ustima. Desnoruki dominiraju oko 500.000 godina, kako se vidi u arheološkim podacima. Neandertalci, naši izumrli rođaci, bili su uglavnom desnoruki.

Advertisements

Ova karakteristika takođe izdvaja ljude od životinja. Nekoliko vrsta, poput ostalih velikih majmuna imaju tu podelu, ali je odnos između desnorukih i levorukih kod njih obično blizu 50:50. Stoga se postavlja pitanje šta je uzrokovalo tako ekstremnu orijentaciju na desnu ruku?

– Iz evolucione perspektive, ako je korišćenje desne ruke evoluiralo jer je to davalo neku prednost, onda bi se moglo očekivati da levoruki ljudi potpuno nestanu – ističe Uomini.

Advertisements

HIPOTEZA O BORBI

Ona je takođe ukazala da postoje neke mane kod dominantno leve ruke, poput većeg broja nesreća na radu. Naučnici su u istraživanju iz 2013. takođe povezali levorukost sa teškoćama u učenju. Ali, postoji vodeća teorija koja objašnjava zašto su levoruki u manjini – hipoteza o borbi.

– Ideja je da u ličnom sukobu, bez oružja ili sa njim, postoji evoluciona prednost kod levorukih. Ako ste levoruk, imate iznenađujuću prednost jer je većina ljudi navikla da se bori sa desnorukima – navodi Uomini.

Ako je ta hipoteza tačna, to bi značilo da iako su levorukizbog brojnih nedostataka korišćenja leve ruke održani u manjini, prednost koju imaju u borbi dala im je bar neku šansu protiv potencijalnog „izumiranja“.

SLAVNI LEVORUKI

Među poznatim ličnostima koje su levoruki su bivši predsednici SAD Barak Obama i Bil Klinton, koosnivač „Majkrosofta“ Bil Gejts i voditeljka Opra Vinfri.

Tu su i zvezda bejzbola Bejb Rut, francuski imperator Napoleon Bonaparta, umetnik i izumitelj Leonardo da Vinči, fizičarka Marija Kiri, filozof Aristotel i muzičar Džimi Hendriks. Levoruki su i pevač Džastin Biber, glumci Džesika Alba, Bred Pit i njegova bivša supruga Andželina Džoli, britanski prinčevi Čarls i Vilijam, pevačica Lejdi Gaga, muzičari Dejvid Bouvi i Pol Makartni, glumci Merilin Monro, Morgan Friman, Demi Mur, Tom Kruz, Džim Keri i Hju Džekson i brojni drugi.

Advertisements
Advertisements

(Izvor: Blic)